Koliko investicije (ne) pomažu razvoju biznisa?

Ove godine se po globalnim startap medijima dosta pričalo o nerealnim valuacijama tehnoloških kompanija i najavi novog mehura. Veliku pažnju je ovih dana privukao i post Džejsona Frida, suosnivača čuvenog Basecampa,u kome tvrdi da kompanija sada vredi 100 milijardi dolara.

Basecamp je sada kompanija od 100 milijardi dolara, na osnovu procene grupe investitora koji su se dogovorili da kupe 0,000000001% kompanije u zamenu za 1$.

Kada se radi o valuacijama, zarađivanje je prepreka. Naša profitabilnost je bila teret za našu valuaciju

Kada imate profit, nemoguće je izmišljati. Zato se prebacujemo na model frikonomije. Daćemo sve besplatno i pustiti da tržište spekuliše koliko novca bismo mogli napraviti ako bismo to hteli. Na taj način, nebo je granica!

Post je zabavan i satira je smislena — toliko je puta VC model delovao besmisleno i fejlovao potpuno, i toliko često izgleda, čak i na Startitu, da se investicije vrednuju više od poslovnog uspeha. (Iznenađujuće je da su publici često daleko zanimljivije vesti o investicijama nego poslovnim uspesima.)

Džejson i Basecampovci su donekle u pravu — svakako se slažemo oko toga da je idealno praviti zdrav biznis od prvog dana, ići ka poslovnom modelu koji kreira prihode od starta. Naročito se slažemo da je to način za rad iz Srbije, gde su investicije i investitori još uvek retki i retko zreli.

Problem je u tome što ova sjajna ekipa kao da ponekad ne razume bitan način funkcionisanja tehnoloških biznisa, čim je toliko sarkastična oko VC modela investiranja. Iz iste kuhinje je pre 5 godina stigao ovaj članak:

Tekst iz 2010:

Današnja valuacija Facebooka:

Pet godina kasnije, Facebook ne da nije oslabio u vrednosti, već je skoro 10 puta vredniji.

Interesantno je da su pre pet godina osnivači Basecampa na potpuno isti način karikirali trenutni investicioni sistem i vrednosti kompanija — 2009. je izašao identičan tekst onom koji je linkovan na početku članka, gde se Basecamp vrednuje na 100 milijardi dolara.

Ovaj članak je, isto kao prethodni, pre svega pametni PR koji kompanija vrti da bi privukla nove korisnike. Kao takav je neobjektivan, što je OK, ali valja imati perspektive.

Niko ne kaže da su sve valuacije smislene, ali treba imati na umu pre zauzimanja bilo čije strane da je upravo model investiranja u one koji još uvek ne prihoduju omogućio da nastane jedan Google ili Facebook.

Zabrinutost oko valuacija i “mehura” je realna i skepsa je na mestu. Činjenica je da je ova godina najniža od 1990. po broju izlazaka na berzu tehnoloških kompanija (14%), kao i to da su neke prilično visoko procenjene kompanije smanjile svoje valuacije — Square za 30-ak odsto na IPOu, Snapchat za 25% u poslednjoj investicionoj rundi, Dropboxu ako hoće na berzu izgleda preti isto, itd. Od prošle godine od 49 tehnoloških kompanija sa VC investicijama koje su izašle na berzu, 11 je sada sa manjom vrednosti od valuacije pri poslednjoj investitorskoj rundi.

To kako investitori svojim kapitalom dižu vrednost kompanija dobro pokazuje i ova lista kompanija na kojima se tačno vidi koliko vrede na osnovu koliko uloženog kapitala (iz 2014. godine)

Prva glavna poruka ovog članka bi bila to da su Basecampovci u pravu u najvećem broju slučajeva, da je pametno i hvale vredno pravljenje zdravog biznisa od prvog dana — da je vrednije napraviti dobar proizvod i prodati ga velikom broju ljudi, vrednije od podizanja investicija. Istovremeno, model investicija itekako ima svoju vrednost, i ukoliko želite da napravite tehnološku kompaniju koja će promeniti svet, skoro da to ne možete učiniti bez spoljnog kapitala — Google, Apple, Facebook, Amazon itd. su išli tim putem. Jedini izuzetak transformativne kompanije koja je sama finansirala svoj razvoj, za koju mi znamo, je Microsoft.

Druga glavna poruka ovog članka je da od Basecampovaca možemo da naučimo kako se kreira publicitet. Veliki broj ljudi je podelio ovaj članak ili dodao svoja dva centa na ovu temu (poput nas), i tako pomogao širenje vesti o predstojećoj, novoj verziji njihovog softvera.