Srpski studenti prave startap za osvajanje ivice svemira — Balloonera omogućava jeftinije istraživanje stratosfere

Startap Balloonera iz Beograda razvija Space Internet of Things platformu. Cilj platforme je demokratizacija svemirskih istraživanja.

Strahinja Krstić
11/10/2016

Tim studenata završnih godina ETF-a i FON-a radi na razvoju hardversko-softverske platforme koja će omogućiti niže cene svemirskih istraživanja širom sveta.

Snimanje i istraživanje svemira za svačiji džep

Naučnicima i hobistima koji budu želeli da istražuju svemir na 30 hiljada metara visine, Balloonera bi trebalo da bude prva adresa na koju će se obratiti. Ovaj startap radi na pružanju kompletnog rešenja — njihova platforma komunicira sa sondom na visini, a prikupljene podatke šalje direktno na računar. Pored toga, omogućiće predviđanje putanje, praćenje i analizu svakog leta.

Luka Jakovljević iz Balloonere objašnjava:

luka-jakovljevic

Tačna namena uređaja je da uspostavi komunikaciju između sonde i prijemne stanice.

Doći će u formi hardvera koji će se staviti u sondu. Sonda se može jednostavno napraviti, ali će takođe biti moguće da se sonde kupe i preko nas za one koji ne žele ili nemaju vremena da ih prave. Isti je slučaj i sa balonima i padobranima. Helijum, kao jedan od skupljih ali bezbednijih gasova, isporučuje se čak i na kućnu adresu. Uz našu podršku i savete, svako će biti u mogućnosti da uz malo truda, iz bilo kog dela sveta, pošalje svoju sondu na ivicu svemira.

Tim će početi sa pružanjem usluge fotografisanja i snimanja sa ivice svemira, nakon čega će uslediti plasiranje proizvoda sa kojim će korisnici sami moći da realizuju svoje letove.

Ballonera omogućava proces slanja sonde u svemir lakim i jeftinim, kako bi se svi oni kojima je potreban let u visine (istraživači, fotografi i entuzijasti), mogli baviti svojom ključnom delatnošću – organizacijom i interpretiranjem dobijenih podataka.

Prva verzija proizvoda biće fokusirana na korisnike koji već imaju iskustva u radu sa mikrokontrolerima i mikroprocesorima, ali opet kreirana tako da uz par koraka možete lansirati svoju sondu.

Biznis prilika uočena dok su pravili svoj prototip

Osnivači startapa su Dušan Tašin sa FON-a i ETF-ovci Milan Tepić, Konstantin Janojlić i Luka Jakovljević, a pre nekoliko meseci im se pridružio i Aleksandar Pajović (ETF) kako bi ubrzali razvoj.

Pre oko godinu dana smo se okupili sa ciljem da realizujemo jedan takav let iz Srbije. Međutim, brzo smo uvideli da je naš prototip jeftiniji, jednostaviji i efikasnijih od ostalih na tržištu i odlučili da osnujemo Ballooneru.

balloonera teamOvi momci trenutno rade na testiranju i usavršavanju proizvoda, uz pomoć i mentorstvo profesora sa fakulteta.

Konkurencija, razvoj, investicije

Iako je let balonom star, bezbedan i jednostavan princip, u mejnstrim je ponovo ušao letovima Feliksa Baumgartnera i obaranjem svetskog rekorda u skoku sa ivice svemira. Od tada, veliki broj ljudi je počeo da se udružuje, kroz Univerzitetske timove ili forume, kako bi obavljali raznovrsne eksperimente i delili znanja i iskustva iz ove oblasti.

Slika ispod prikazuje timove koji pokušavaju da pošalju sondu na ivicu svemira, odnosno potencijalne korisnike Balloonere: zelenom bojom su označeni timovi iz 2015. godine, a crvenom novi iz 2016. godine.

Ova slika prikazuje timove koji pokušavaju da pošalju sondu na ivicu svemira: zelena 2015. godina, crvena 2016. godina.

luka-jakovljevic

Sigurno je da velike svemirske agencije poseduju tehnologiju za ovako nešto i da su već odradile veliki broj eksperimenata. Međutim, na tržištu nema rešenja i usluga dostupnih korisnicima i zemljama sa manjim budžetima koje bi se bar na neki način uključile i doprinele svemirskim istraživanjima.

Ekipa radi na tome da napravi veći broj primera upotrebe platforme, kako bi prikazali mogućnosti i prednosti koje pruža ovaj način istraživanja svemira. Takođe, radi se na snižavanju cene i povećavanju performansi hardvera, kako bi bili potpuno spremni da proizvod ponude korisnicima.

Kažu da su otvoreni za svaki vid saradnje, kao i za ulaganje u dalji razvoj, jer bi to omogućilo veći broj testiranja sistema, brže iteracije i revizije platforme, što bi dovelo do bržeg plasmana na tržište.

Strahinja Krstić

Objavio/la članak.

utorak, 11. Oktobar, 2016.

IT Industrija

🔥 Najčitanije

Jester

ponedeljak, 7. Novembar, 2016.

Molim vas napravite fotografije bez Fish Eye lensa i objavite to da vidimo kako Zemlja izgleda :) Poy

Čarobnjak

petak, 14. Oktobar, 2016.

Meteorološke sonde se koriste decenijama u meterološkom službama i istraživačkim laboratorijama. Nije neophodno biti "velika svemirska agencija" za tako nešto. Visina od tridesetak kilometara do koje te sonde obično stižu nije na ivici svemira ni po jednoj meni poznatoj definiciji. To što vi znate gde vam je sonda u kom trenutku i što može da vam šalje podatke je problem koji je rešen pre nego što ste se rodili. Okačiti kameru na sondu je simpatična ideja. Niste uspeli da me ubedite da ste ponudili nešto novo zato što insistirate na stvarima koje su već postojale. Ono što vidim kao nešto novo je to što ste možda fleksibilniji od meteoroloških službi i zbog toga pogodniji za neke vrste saradnji i dostupniji ljudima koji žele fotografiju "sa ivice svemira". Niste me ubedili da je bolje ili jeftinije da kontaktiram vas nego nekog meteorologa ako želim da koristim meterološki balon za svoje potrebe. Verujem da mladi ljudi svojim idejama mogu da promene svet, i sviđa mi se kada imaju inicijativu, ali ako se vi ovime bavite 2 godine i za to vreme ste naučili da fotografišete, morate brže da učite i napredujete. I vodite računa da ne izgleda kao da se lažno reklamirate sta tim bombastičnim izjavama - "velike svemirske agencije" i "sa ivice svemira".

Balloonera

sreda, 12. Oktobar, 2016.

Ćao druže, Henri Ford je jednom davno rekao: Da sam pitao ljude šta zele, rekli bi, brže konje. Da smo pitali genetičare, kako žele da na Zemlji ispituju mutacije i promene koje očekuju živi svet pri napuštanju Zemlje, verovatno bi nam tražili još skuplju laboratoriju, još ekstremnije uslove u njoj i još zaposlenih. Svi ti podaci se mogu dobiti nakon 150 minuta leta. U realnim uslovima. Da smo pitali astronome kako žele da ispituju svemirski otpad, verovatno bi nam rekli da opremu treba postaviti na još više brdo, i smanjiti uticaj smetnji u nižim slojevima atmosfere. Sa ivice svemira je mnogo bolja pozicija za osmatranje. Ako je ovo palo na pamet grupici dvadesetdvogodišnjaka, nekome sa ovakvom tehnologijom u rukama će mnogo više. A što se investitora tice, par njih je na samom začetku ideje, pre oko dve godine, od kada se na ovome radi u tajnosti, uložila u Ballooneru, i nastavila je da ulaže. Uložili su prvenstveno u ovaj tim mladih momaka, koji sam okupio baš iz razloga da naprave nešto novo i iskažu svoju kreativnost. U vremenu kada su svi samo objektivni, samo naratori i samo posmatrači. Mladi smo, i nemamo puno šta da izgubimo. Pored ovih, imamo još mnogo razloga da probamo. Ne bismo se puno držali Zemlje, tu uvek ima posla. Ipak je za par godina zakazan let za Mars. S poštovanjem, Luka Jakovljević

Objektivni narator

utorak, 11. Oktobar, 2016.

Bez hejta, ali potencijalna traznja ideje je toliko bolno ogranicena da preduzece iza nje ne potpada pod definiciju startapa. Ideja da odrzivi broj ljudi sirom sveta zele da istrazuje svemir iz hobija je u najmanju ruku nerealna ( a i oni koji to zele, verovatno su sposobni vec da naprave slicnu kating edz tehnologiju, pritom kao sto ste rekli, ozbiljnije svemirske stanice bolju vec poseduju) Jednostavno je, za sada nema razloga za bilo kog investitora da ulozi. Lepa je inicijativa, ali ako planirate da jasete na startap talasu i zaradite menjajte proizvod ka onom sa masovnom traznjom. Ako planirate da se bavite istrazivanjem svemira iz ljubavi posvetite se nauci. Ovo je limbo izmedju koji deluje kao wannabewannabewannabe spacex. Nebo nije granica ali ako vodis firmu moras se pozabaviti i zemljom. Pozdrav i srecno :)