ARM je najvažnija nepoznata evropska kompanija, i upravo je prodata za 32 milijarde dolara

Da li je ponedeljak, 17. jul 2016. godine bio najtužniji dan za britansku tehnološku indstriju i zašto verovatno niste čuli za jednu od najvećih evropskih akvizicija ikada do sada?

U razbacanoj gomili kancelarija u biznis parku britanske verzije Silicijumske doline, takozvanom Silicon Fen-u, koji se nalazi u okolini Kembridža, nalazi se ARM, najuspešnija i najvrednija britanska tehnološka kompanija. Velike su šanse da niste čuli za ARM, a ipak, dizajn čipova koji su oni osmislili nalazi se u srcu svakog iPhone-a i svakog modernog pametnog telefona.

Osim pametnih telefona, njihovi čipovi se protežu u skoro svakoj oblasti tehnologije: od aplikacije koje prate vaše fitness aktivnosti, do farmi servera. Oni beleže profitne margine koje razni analitičari nazivaju nemogućim. Kako su uspeli da budu tako uspešni, a skoro anonimni? I šta oni zapravo rade? Na ta pitanja ćemo odgovoriti, ako zavirimo u istoriju ove kompanije i vratimo se na početak.

Počeci

U početku beše Acorn Computers, kompanija osnovana 1978. godine, tek jedan od mnogih startapa koji su jahali novi popularni talas mikrokompjutera. Prodavajući se po ceni od 80 funti, sa malim LED displejom i tastaturom njihov prvi proizvod Acron System 1, bio je klasičan primerak tog vremena.

BBC Micro

Ulazak u mejnstrim kompanija ostvaruje kroz saradnju sa BBC-jem. Naime, televizijska kuća je njih odabrala da naprave računar koji će služiti televizijskoj seriji koja je imala za cilj da poveća kompjutersku pismenost u Britaniji 80-ih. Acorn je ponudio prototip zvani Proton, koji je kasnije brendiran kao BBC Micro, a do 1984. godine skoro 80% škola u Britaniji je imalo jedan primerak ovog računara. Acorn je tada odavao utisak da će biti veliki igrač na svetskoj tehnološkoj sceni u budućnosti.

Računar sa smanjenim skupom instrukcija

U to vreme, dva akademika sa Berklija su osmislili novi tip procesora koji uprošćava broj instrukcija koje izvršava u korist elegantnijeg i efikasnijeg dizajna. Ova strategija dizajna procesora poznatija je kao Risc ili Računar sa smanjenim skupom instrukcija.

Ekipa iz Acorna je na osnovu njihovih radova napravila procesor i računar koji se zvao Acorn Risc Machine – ili ARM.

Iako su neki predviđali komercijalni neuspeh ove vrste čipova, 1990. godine Acorn potpisuje ugovor, sa kim drugim, nego sa Apple-om, da dizajnira procesor za njihov novi Newton računar. Nova kompanija koja je bila osnovana od strane Apple-a i Acorna da obavi taj posao nazivala se takođe ARM, ovaj put sa drugačijim akronimom: Advanced Risc Machine.

Školski primer disrupcije: ARM vs. Wintel

Iako je Risc dizajn omogućio računare koji troše malo struje, što je otprilike bila osnova za pametne telefone 20 godina pre nego što su pametni telefoni izašli, ta neobična arhitektura procesora je „povredila“ i sam Acron.

Takozvani „Wintel“ monopol (Windows + Intel) je sve više jačao tako da niste mogli da pokrenete Windows na Acornovim računarima sa ARM čipovima. Sam Acorn je ostvario veliki neuspeh u tome što nije dovoljno ohrabrio programere i softverske inženjere da razvijaju neki novi Windows posebno za te računare.

I tako su se Acorn i ARM razišli. Dok je Acorn pivotirao i oprobovao se u raznim tehnološkim oblastima i na kraju se potpuno ugasio, ARM je jačao i bežao od oka javnosti. Dovoljno su se usavršili u pravljenju low-power procesora da su revoluciju mobilnih telefona dočekali raširenih ruku. Nakon obnovljenog partnerstva sa Apple-om, prvi iPhone je sadržao čip koji je napravljen u Samsungu, a dizajniran u ARMu i tako je do dan danas. I u dizajnu čipova, kao i u drugim stvarima – gde je Apple vodio, ostali su pratili, te danas skoro svi smartfoni imaju čipove dizajnirane u ARMu.

Dok je ARM za nadolazeći talas pametnih telefona imao spremnu dasku za surfovanje, Intel je bio potopljen. U školskom primeru teorije disrupcije, o kome smo već pisali, ARM kao znatno slabija tehnologija usavršavanjem tokom vremena postaje dovoljno dobar i uzima deo tržišta o kome Intel nije ni razmišljao. Iako su uspeli kasnije da se izvuku sa svojom Core serijom za laptopove, a kasnije i serijom mobilnih procesora Atom, to ipak nije bilo dovoljno. ARM je zavladao carstvom low-power i mobilnih čipova.

ARM powers a new ecosystem with 10x the scale of PCs. ARM/iOS/Android replaces x86/Windows pic.twitter.com/QDMhF7SkAz

— Benedict Evans (@BenedictEvans) July 18, 2016

Da razjasnimo: ARM ne proizvodi čipove, već ih dizajnira, patentira i prodaje licence tehnološkim kompanijama. Na takvom biznis modelu zasnovanom na intelektualnoj svojini postali su najveća britanska tehnološka kompanija.

Opklada od 32 milijarde dolara na Internet of Things

Juče je Softbank, japanska kompanija i jedna od najvećih telekomunikacionih kompanija na svetu ponudila 23,4 milijarde funti za akviziciju ARMa. Šta Softbank zapravo kupuje? Koliko god zvučalo neverovatno, tržište pametnih telefona je prestalo sa rastom. Čak je i prodaja iPhone-a počela da pada. To ne zvuči baš obećavajuće za kompaniju kojoj je glavni izvor prihoda bilo upravo to tržište.

ARM će se savršeno uklopiti u strategiju Softbank grupe, jer mi investiramo kako bi iskoristili velike prilike koje nam pruža ‘Internet of Things’.

Ovo je rekao Masajoši Son, izvršni direktor Softbanka, u izjavi povodom akvizicije. Dakle, plan je jasan: daju 23,4 milijarde funti kako bi ARM zavladao Internet of Things tržištem za koje neke studije kažu da će sa 600 milijardi u 2014. dostići dva triliona dolara u 2022. godini. Sada ARM ima odrešene ruke i pristup resursima da to se za nekoliko godina njihov dizajn čipova nalazi u skoro svakom IoT uređaju. 32 milijarde deluju kao dobar početak.

Šta ova akvizicija znači za britanski ekosistem?

Mnogi su u Britaniji nezadovoljni ovom akvizicijom, između ostalih i Herman Hauser, koosnivač Acorna i ARMa.

ARM is the proudest achievement of my life. The proposed sale to SoftBank is a sad day for me and for technology in Britain. — Hermann Hauser (@hermannhauser) July 18, 2016

Hermanova glavna zamerka se ogleda u tome da je ARM ostao jedina istinski bitna i relevantna britanska tehnološka kompanija, i da će se sada sve dalje strateške odluke donositi u Japanu. Skeptična je i jedna od najpoznatijih osoba na britanskoj tehnološkoj sceni, evropski urednik TechCruncha i organizator nagrada Europas, Mike Butcher.

ARM sale to SoftBank looks good, BUT the deal-making will now be in Japan. ARM will be a cash & IP cow to milk. The UK’s IoT future gone. — Mike Butcher MBE (@mikebutcher) July 18, 2016

Ovaj dogovor je takođe predstavljao jednu od prvih glavobolja za novu premijerku Velike Britanije, Teresu Mej, koja je obećala industrijsku strategiju za Veliku Britaniju, ali sa druge strane želi i da privuče strane investicije nakon EU referenduma, a ova akvizicija će predstavljati drugo najveće strano preuzimanje neke UK firme ikada.

Ipak, gore pomenuti Herman Hauser kaže da ako Teresa Mej želi da Britanija ima industrijsku budućnost i lidera na svetskom tehnološkom tržištu, da će morati da pokuša da spreči ovaj dogovor.

Neki britanski zvaničnici su se javili i sa komentarima kako ova akvizicija dokazuje da je Britanija i dalje primamljiva velikim igračima na svetskom tržištu i da sada ARM postaje globalan biznis. Međutim, kraljica britanskih VC-jeva, ima odgovor na to.

actually, ARM was already a “global” phenomenon, just ask Apple, Samsung, et al (wrt Chancellor’s official response) https://t.co/JUexiOEA4e

— Eileen Burbidge (@eileentso) July 18, 2016

Sada kada je ARM za mobilne i low-power procesore ono što je svojevremeno bio Intel za desktop računare, da li će uspeti da održe svoju poziciju i dodatno osvoje IoT tržište ili će ipak da podlegnu nekom novom talasu disrupcije koji ih čeka? Ova akvizicija je prilično dobar vetar u leđa da ne uprskaju stvar.