Aplikacije i pretraživači šalju informacije o nama, prisluškujući ono što mi ne čujemo 

Ono o čemu smo upravo razgovarali sa prijateljima na kafi, ubrzo će nam se pojaviti u reklamama na različitim aplikacijama, sajtovima i društvenim mrežama. Međutim, da li biste pristali da vas telefon prisluškuje, ali da ne može da razume smisao onoga o čemu ste razgovarali? Šta god odgovorili, postoje oni koji misle da bi to bilo potpuno u redu i da ne narušava vašu privatnost.  

Tu dolazimo do priče ko su oni? Kako bi besplatne aplikacije zaradile novac, one izdaju reklamni prostor. Ono što digitalni kanali oglašivačima donose u odnosu na tradicionalne, jeste mogućnost da reklama stigne samo do one publike koja bi proizvod potencijalno kupila. Kako bi znali da li treba da nam reklamiraju delove za traktor, oni pokušavaju da saznaju da li mi uopšte imamo ikakve potrebe za njima. 

Jedan od načina je upravo već pomenuto “prisluškivanje”, kroz Web Audio API. On prikuplja zvuke i kada se oni poklope s onima koje ima u bazi (zvuk traktora ili špica poljoprivredne emisije) formira sliku o nama. Na osnovu toga određuje koju reklamu će da nam prikaže. 

Pre četiri godine je američka agencija za zaštitu potrošača otkrila da 234 Android aplikacije prikupljaju podatke slušajući ultrazvuke. Šta zapravo čine? U uređajima koje koristimo i programima koje gledamo postoje zvuci koje nismo u stanju da čujemo, jer su van opsega frekvencija koje smo u stanju da opazimo. Njih mogu da čuju naši telefoni i računari, a potom upotrebe aplikacije. 

Kako piše The Register, mnoge kompanije koje su koristile ovu tehnologiju su prestale sa tom praksom, ali na primer Google Cast prilikom umrežavanja naših uređaja u kući, to radi potpuno legalno. Međutim, prikupljanje tih podataka ima dosta bezbednosnih rizika, ukazuju one koji smatraju da se i za ovakav način prikupljanja podataka mora tražiti dozvola korisnika. 

Kako Semjuel Vajler, inženjer za bezbednost na internetu upozorava, na ovaj način bi mogle da “komuniciraju” različite aplikacije na različitim uređajima, ali i da se na osnovnu njih kreira naš otisak prsta. 

Upravo činjenica da beleženje ultrazvuka može biti zloupotrebljeno tako da narušava ne samo našu privatnost, već i bezbednost izaziva bojazan kod ljudi koji se bave zašitom na internetu. Možda nas ne uznemirava to što će nekakvi algoritmi imati sliku o nama i na osnovu nje nam plasirati reklame, ali mogućnost da nam neko ukrade lične podatke prilično zabrinjava.