IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Postoje različiti načini na koje možemo da menjamo svet oko nas, a mi u Startitu verujemo da je svaki oblik preduzetništva način za to, a posebno tehnološko preduzetništvo zasnovano na inovacijama. Međutim, postoje oni kojima je ključan cilj upravo to da nekome poboljšaju život.
Ana Pantelić upravo to radi u Latinskoj Americi u Fundacion Capitalu – kreira aplikaciju koja će siromašnom stanovništvu olakšati načine da dođu do novca i naučiti ih kako da bolje upravljaju svojim novcem – ako se već zadužuju, kako da saznaju koji su uslovi bolji, koji posebni programi postoje za njih i sl.
Ana će o svom iskustvu govoriti na svečanom otvaranju Startit Festa u petak, 16. maja u 17 časova zajedno sa Sinišom Perovićem iz Microsofta, Ondrejom Vanekom iz Agent Technology Centra, Vukašinom Stojkovim iz TruckTracka i ekipom SEE ICTa i ključnih partnera Festa.
Očekujemo da će sledećeg vikenda na Social Change Hakatonu nastati još aplikacija sličnih ovoj na kojoj Ana radi, a sa njom smo razgovarali i o tome kako je izgledao ceo proces, kako je uopšte završila u Kolumbiji i koliko se pravljenje društveno odgovornog proizvoda razlikuje od onih koji to nisu.
Kako te je tvoj karijerni put odveo u Kolumbiju i na koji zadatak?
Još od gimnazijskih dana me je interesovala Latinska Amerika zbog sličnosti između tog regiona i Balkana, iako to možda nije toliko očigledno iz prvog pogleda. Magistrirala sam iz Međunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu u Americi, gde mi je tema disertacije bila “Ublažavanje siromaštva u Latinskoj Americi i Karibima: Komparativna analiza mikrofinansija i uslovnih novčanih transfera”.
Bez obzira na studije i interes, trebalo mi je pet godina nakon studija da konačno počnem da radim u regionu. U Kolumbiju nisam išla određeno i ciljano, već sam tražila “šta god” u regionu. Aplicirala sam za poziciju za koju nisam bila dovoljno kvalifikovana (tražili su 10 godina radnog iskustva), ali sam ipak probala, i nakon tri intervjua preko Skypea sa ljudima koje sam poznavala samo preko neta, odlučila sam da se prihvatim izazova i rizika i da probam, jer “što da ne?”
Nisam se pokajala.
Čime si se konkretno bavila, o kakvoj aplikaciji je reč i šta je bio njen cilj?
Organizacija u kojoj sam radila se zove Fundación Capital, a bavi se smanjivanjem siromaštva preko finansijske inkluzije, odnosno putem raznih strategija koje osnažuju siromašne ljude i pomažu im da sami pronađu svoj izlazak iz siromaštva. Kada su siromašnoj osobi potrebne pare “odmah”, bilo to zbog kupovine nekog leka bolesnom detetu ili kupovine knjiga za školu, oni se vrlo lako zadužuju kod bilo koga (često sa visokim kamatama, a ponekad i sa teškim posledicama neplaćanja kredita).
Mi sarađujemo sa državnim socijalnim programima i finansijksim institucijama da osiguramo da će oni imati načina da pristupe kreditu pod sigurnijim uslovima, da će moći da štede u banci gde su im pare na sigurnom, a i da će primiti neki osnovni trening iz oblasti ličnih i porodičnih finansija.
Dakle fokusiramo se na tri stuba: regulacija (u nekim zemljama postoje regulatorne barijere u otvaranju pojednostavljanih štednih računa za siromašne), ponuda (pomažemo bankama da bolje dizajniraju svoje proizvode za siromašne osobe) i potražnja (stimulišemo potražnju kroz finansijsku edukaciju da budemo sigurni da ti klijenti imaju osnovno finansijsko obrazovanje kako se ne bi zaduživali ako nisu u kapacitetu da otplate kredit).
Aplikacija Colombia LISTA, koja je testirana u 10 gradova Kolumbije 2012. godine, duplirajući očekivane rezultate, pruža finansijsku edukaciju siromašnim ljudima na način koji je tri puta jeftiniji od tradicionalnog treninga. Ova aplikacija je dizajnirana na terenu uz proces ko-kreacije i koristeći se principima user-centric dizajna.
Koji su ključni očekivani i neočekivani rezultati koje ste postigli?
Prva godina je bila potpuni haos. Niko nikada nije pokušao da dizajnira aplikaciju ovog tipa, a bili smo i dosta ambiciozni. Dizajnirali smo aplikaciju sa ciljem da može bilo ko da je koristi (ljudi koji nikada nisu ni takli kompjuter, osobe koje nisu znale da čitaju, itd.) i sa željom da prikupimo dosta informacija o korisnicima (kroz registraciju, upitnike, i indikatore korišćenja).
Aplikacija je bila konstruisana sa tri glavna modula koja su u novoj verziji modifikovana. Nismo mogli da testiramo MVP jer su donatori očekivali prave rezultate i to samo nakon godinu dana. Zahvaljujući tom pritisku donatora i očekivanja samog tima, uspeli smo da na teren izađemo sa jako dobrim beta proizvodom.
Za 10 nedelja smo uspeli da registrujemo 1270 učesnika, od kojih je 74% njih završilo sve module (u našoj oblasti, to je JAKO dobra cifra), a cilj nam je bio da registrujemo 600, što znači da smo duplirali cifre. Usput smo isprobali razne metodologije rada, a sve ovo smo postigli uz 24 tablet računara (dakle nismo imali jedan tablet po osobi, već su se rotirale).
Zahvaljujući prvim rezultatima, cilj za ovu godinu je da pristupimo 10.000 ljudi u Kolumbiji, i da adaptiramo aplikaciju za Brazil, gde ćemo sa Centralnom Bankom privući 5.000 osoba u prvoj godini. Kroz aplikaciju gledamo da pospešimo finansijsko znanje, promenimo stav prema finansijskom sistemu, i pospešimo štednju među ciljnom grupom. Ove godine ćemo to i meriti riguroznom analizom (randomized control trial), a u razgovorima smo sa državnim organima i finansijskim institucijama da se broj korisnika znatno poveća u skorijoj budućnosti.
Šta je najvažnije što si naučila za te dve i po godine u vezi sa biznisom i inovacijama?
Prvo što su me naučili je da ništa ne smemo da dizajniramo iz kancelarije. Treba čovek da se postavi u situaciju svog krajnjeg korisnika, jer aplikacija može biti prelepa i fantastična, ali ako ne razumeš način na koji će je neko koristiti, nisi ništa postigla.
Drugo što bih savetovala je da rizikujemo što više, jer samo kroz rizik možemo naučiti. Ja sam rizikovala kad sam prihvatila posao u Kolumbiji, rizikovala sam svaki dan kroz svaku odluku koju sam pravila, što mi je baš teško palo, ali sam jako puno dobila za uzvrat.
Konačno, rekla bih da je startap kultura zapravo kultura strasti. Treba da budeš strastveno opsednut projektom ili poslom jer će ti on inače oduzeti mnogo vremena, tako da savetujem da pronađeš temu koja u tebi budi interes i radoznalost. Za mene je to posao koji čini neko socijalno dobro, ali svaka osoba ima nešto što ga motiviše i gura…
Latinska izreka kaže “per aspera ad astra” što se može prevesti “preko trnja do zvezda”. Ako ne prepoznaješ zvezdu na kraju puta, teško će ti pasti prelazak preko trnja.