IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
U nedavnom članku pisali smo o osobinama seed i A rundi ulaganja u startape, te smo se tom prilikom dotakli osobina investitora, uslova pregovaranja i veličina samih rundi. Spomenuli smo, takođe, da se sve ove stavke znatno razlikuju od toga na kom kontinentu vodite pregovore oko mogućih investicija u vaš startap.
Dihotomija ova dva ekosistema odnosi se, pored razlike u količini raspoloživog novca, i na složenost odnosa između države i privatnog sektora, te na uticaj poslovne kulture na odnos između investitorskih i preduzetničkih krugova.
Američko tržište odlikuje se većom sumom novca dostupnom za ulaganje u preduzetnišvo nego što je to slučaj sa Evropom, a ovaj jaz postaje očigledan već u seed fazi.
Prosečno ulaganje u ovoj fazi u periodu od 2009. do 2013. u Americi dupliralo se na 500.000 dolara, dok je u Evropi od 2010. do 2013. cifra godišnje opadala, do 150.000 dolara.
No, stvari su se malo izmenile i na našem kontinentu usled gigantskih seed rundi viđenih u Švedskoj i Nemačkoj početkom ove godine, pa je tokom prvih osam meseci na ograničnom uzorku zapažen porast prosečne investicije na 300.000 dolara.
“Osnivači koji uzimaju investiciju u Evropi ponekad opisuju proces kao korporativni ekvivalent prošenju u krcatoj podzemnoj železnici”,
opisala je sopstveno iskustvo Matilde Kolin, CEO Fronta u ovom blog postu. Ona je tom prilikom podelila sopstveno iskustvo “podizanja kapitala” na oba kontinenta i odlučno zaključila: investitori u Americi jure preduzetnike u podjednakoj meri kao preduzetnici investitore.
Da li je razlika samo u troškovima?
No, jedan prilično očigledan razlog viših svota uloženog novca u Americi, koji je neretko sakriven iza sjaja i glamura američkih super-zvezda preduzetništva, jesu i veći troškovi.
Samo ako se pogledaju troškovi koji odu na plate zaposlenih u startapima, vidi se da ni makroekonomija ne drži prste podalje od sudbine preduzetništva.
Recimo, prosečne plate tehničkog osoblja u Americi su dva do tri puta veće od onih u Evropi, uz cifre okrestrirane od strane širih ekonomskih odrednica poput inflacije, fluktuacije radne snage, te ponude i potražnje, određenih kadrova. Manji troškovi omogućuju Evropljanima da stvaraju svetske proizvode po znatno nižim cenama.
I pored ovoga, visoki troškovi samo su jedan od elemenata koji veliki broj mladih preduzetnika i preduzetnica iz cele Evrope zanemari kada se odlučuju između ostajanja na starom kontinentu i relokacije u Silicijumsku dolinu. Na ovo nam je pažnju obratio dugogodišnji preduzetnik i investitor iz SAD, Vilijam Najsen:
Ne biste verovali koliko mladih iz Evrope želi da izbegne u Silicijumsku dolinu. Pri tom, mnogi ne shvataju da njihove ideje imaju mnogo više prilike za uspeh u Evropi, dok bi u Americi bili pojedeni od strane mnogo većih igrača.
Ono što je Vilijam primetio tokom rada na oba kontinenta, jeste da su neke države Evrope uspešnije u promovisanju ulaganja među svojim uspešnim preduzetnicima u cilju aktiviranja anđela-investitora, nego što je to slučaj sa Amerikom.
Ujedinjeno Kraljevstvo, recimo, nudi olakšice u vidu smanjenja taksi za osobe koje investiraju: za ulaganje u društveno korisne projekte i organizacije takse se smanjuju i za 30% ukupnog iznosa investicije. Država se, u slučaju Amerike, uglavnom drži podalje.
Da li je evropski mentalitet samo mit?
U jednoj longitudinalnoj studiji rađenoj između 1980. i 2011. godine, autori su pokazali da je ono što koči razvoj preduzetništva preduzetnička stigma ili averzija prema riziku u Evropi – mit. Ovakvo poimanje odnosa između Evrope i Amerike učinila je opšteprihvaćenim Evropska komisija koja je u jednom svom izveštaju iz 1998. objavila:
“U Evropi se za bankrot vezuje ozbiljna društvena stigma. U SAD zakoni koji regulišu bankrot dozvoljavaju preduzetnicima/ama da nakon neuspeha relativno brzo počnu ispočetka, a neuspeh se smatra delom procesa učenja.”
Prema ovom istraživanju, preduzetnici/e koji/e su doživeli/e neuspehe u Evropi, imaju podjednake šanse za uspeh, kao i oni/e u Americi.
Podatak da američke kompanije imaju u svojim redovima čak 20% više serijskih preduzetnika i preduzetnica, objašnjavaju činjenicom da je Amerika ranije otpočela izgradnju svog preduzetničkog sistema, te stoga brojčano vodi u ovim razmerama.
Zanimljiv je, takođe, zaključak da se odnos u dihotomiji Amerika-Evropa menja u zavisnosti od toga kako definišemo uspeh startapa.
Recimo, ukoliko uspehom smatramo korporatizaciju kapitala firme kroz prvu javnu ponudu, nema razlike u uspehu između startapa na dva kontinenta. Međutim, ukoliko je uspeh prodaja drugoj kompaniji, tada je Amerika u prednosti – njihove kompanije imaju 8% više šansi za exitiranje na ovaj način.
U sociologiji i psihologiji postoji teorija samoostvarivog proročanstva. Tvorac ove sintakse, sociolog Robert Merton, ovako je objasnio njeno značenje:
Samoostvarivo proročanstvo je isprva pogrešna definicija situacije koja proizvodi novi vid ponašanja, koje početno neistinito shvatanje pretvara u istinito.
Drugim rečima, pitanje koje bi trebalo da postavljamo sebi i svojoj preduzetničkoj zajednici: da li je generalizovana ocena Evropske komisije uvela u naše redove mit o strašljivim Evropljanima/kama?