„Ako bi uplaćivala deo doprinosa frilenserima, Srbija bi pokazala da joj je stalo da ih zadrži"

Frilenseri su u Srbiji prepoznati samo kroz Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji im je krajem prošle godine omogućio da plaćaju doprinose PIO i zdravstvenom fondu i da im teče radni staž, međutim i ovde se pojavljuje „začkoljica”.

Problem postoji u primeni ovog Zakona, upozorava Branka Anđelković, osnivačica i direktorka programa Centra za istraživanje javnih politka.

„Prvi problem se tiče pojma poslodavca. U pomenutom Zakonu poslodavac se takođe određuje u smislu subjekta koji zapošljava (subjekta kod kojeg je lice u radnom odnosu). Ovo čini nemogućim primenu tog pojma na digitalnu platformu, jer nema radnog odnosa između platforme i digitalnog radnika.”

No, čak i ukoliko bismo ovo zanemarili, jedan drugi problem se javlja kao daleko veći — odsustvo adekvatnog nadzora u smislu primene člana 12 tačke 3a) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, objašnjava Anđelković. Ta tačka definiše da su osiguranici samostalnih delatnosti „lica koja rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu”.

Imajući u vidu da digitalna platforma nema niti sedište, niti stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, jasno je da njeno poslovanje (samim tim i poslovni odnos sa digitalnim radnicima) ostaje izvan nadležnosti poreskog sistema naše zemlje.

Kako je obveznik plaćanja doprinosa u ovom slučaju digitalni radnik, tako je ovo osiguranje, iako formalno obavezno, faktički dobrovoljno. Jer, iako je reč o licu koje treba da bude obavezno osigurano, suštinski, socijalno osiguranje digitalnih radnika zavisi samo od njih samih.

Nikola Ilievski, moderator FB grupe „Inicijativa radnika na internetu”, takođe se dotakao problema PIO osiguranja. Njegov predlog je ono ne bude obavezno, već da ljudi biraju između privatnog i državnog fonda gde bi uplaćivali deo svoje zarade.

Ovaj sistem bi bio sličan onom u SAD gde zaposleni imaju izbor između toga da im poslodavac uplaćuje doprinose za penziju, ili da to rade sami. Takav je na primer 401k plan, koji se tradicionalno ne oporezuje dok zaposleni ne počne da podiže pare, najčešće posle odlaska u penziju.

Branka Anđelković smatra da bi država morala da preuzme deo tereta:

„Mnoge druge zemlje su se suočile sa ovim problemom koji ima Srbija. Da bi nadomestile nedostatak poslodavaca u zemlji i doprinose za PIO i zdravstveno koje bi poslodavac takođe trebalo da plaća, trošak je prebačen na samu državu.

To bi bilo dobro rešenje i za Srbiju u kojoj bi na ovaj način svojim učešćem država pokazala da joj je stalo da ovu zajednicu zadrži u Srbiji i stimuliše njen rad. Verujem da bi ova kombinacija predloga stimulisala frilensere da plaćaju porez i doprinose u Srbiji”, zaključila je Anđelković.

O tome kako je ovo pitanje rešeno u drugim državama, poput Rumunije, Nemačke i Belgije, možete pročitati ovde.