95% hrvatskih privrednika neće morati da plaća članarinu Privrednoj komori, predlaže vlada 

Tek pet odsto privrednika će u Hrvatskoj morati da plaća obaveznu članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, ukoliko zakon koji je predložila tamošnja vlada prođe skupštinu. 

Predlogom Zakona Hrvatskoj gospodarskoj komori, pandanu Privredne komore Srbije, predviđeno je razvrstavanje privrednika u tri grupe i to na osnovu tri kriterijuma. 

U prvoj grupi su oni koji ne prelaze dva od tri kriterijuma, a to da imaju manje od 50 zaposlenih, da im aktiva ne prelazi million evra, a ukupan godišnji prihod dva miliona evra. Kriterijumi za drugu grupu su da aktiva ne prelazi četiri miliona evra, prihodi osam miliona i da broj zaposlenih bude do 250. U treću ulaze svi oni koji prelaze kriterijume. 

Komora neće zaračunavati članarinu privrednicima iz prve grupe, ali će oni određene usluge morati da plaćaju. Za članove druge i treće grupe visina članarine određuje se svake godine, baš kao i u Srbiji.  

„Uvođenje mogućnosti dobrovoljnog članstva za prvu grupu, koja ujedno predstavlja i najbrojnije članstvo, ima za cilj stimulisanje i modernizaciju komorskog sistema i ponudu novih usluga koje bi privukle nove članove i motivisale stare da ostanu u članstvu”, naveo je hrvatski ministar privrede.

Kako je u Srbiji?

U Srbiji privrednici godinama traže da se članarina u Privrednoj komori smanji i da članstvo u njoj bude dobrovoljno. Tokom kratkog perioda od 2013. do 2017. godine, privrednici nisu bili u obavezi da plaćaju članarinu, ali nakon što je opet uvedena, pitanjem njene opravdanosti bavio se Ustavni sud. Dve i po godine kasnije sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom, te da su privrednici, koji su odbijali da plaćaju članarinu, u obavezi da izmire zaostala dugovanja. 

„Moja firma ima 15 zaposlenih, a Komori dajemo četiri plate. Četiri radnika rade za njih, što znači da svakog meseca moramo da obezbedimo četiri zarade za potrebe ogromnog, besmislenog sistema koji je postavljen tako da kao parazit živi na leđima privrednika, a ne tako da privreda od njega ima vajde”, rekao je za VOICE vlasnik vojvođanskog poljoprivrednog preduzeća.

Ovu članarinu deo privrednika vidi kao reket, mada pitanje je kako se tek osećaju privrednice, pošto je novac koje su njihove kompanije uplaćivale iskorišćen za seksističku reklamu, u kojoj se proizvodi iz Srbije promovišu kao da se nabavljaju u seksi šopu. Za predsednika Komore je bilo dosta zapanjujuće kako je „javnost reagovala na nešto što je normalno u marketinškoj industriji”, objašnjavajući kako reklama nije seksistička i kako je navodno uticala na povećanje proizvoda sa oznakom „Čuvarkuća”. 

Privrednici cinično izgovaraju kako bi bilo dobro da PKS i njih nekada pogleda, kao što žena u spornoj reklami gleda i mazi motokultivator, što bi bilo normalno u državi koja se hvali da je ekonomski tigar. 

Jedina privreda uz koju je PKS nedavno stao jeste bankarska, kada je podržao donošenje autentičnog tumačenja, koje je trebalo da zaštiti banke na štetu građana. Međutim, na zahtev šefa države je autentično tumačenje povučeno iz procedure. Možda tako bude i s obaveznom članarinom, jer njen ukidanje u Hrvatskoj je počelo da se razmatra tek nakon što je to u februaru predložio hrvatski predsednik.