72 miliona evra za srpske Horizon2020 projekte: najviše projekata u Beogradu, najviše novca u Novom Sadu

Horizon2020 predstavlja EU program za finansiranje istraživanja i inovacija u Evropi, a kako svedoče poslednji podaci u okviru njega su organizacije iz Srbije do sada dobile sredstva u ukupnom iznosu koji nadmašuje 72 miliona evra.

Struktura samog programa Horizon2020 sastoji se iz tri celine: izvrsna nauka, industrijsko liderstvo i društveni izazovi, a podatke koji se odnose na srpske organizacije Milovan Šuvakov, istraživač Instituta za fiziku u Beogradu i osnivač portala Opservatorija društvenih inovacija, komentariše na sledeći način:

Gruba globalna struktura po ova tri segmenta je 24 milijardi za nauku, 17 za industruju i oko 30 milijardi evra za društvene izazove. Deluje da se u slučaju naše zemlje najviše povlači sredstava iz druge celine. Odnosno, da je dobar deo novca i odobrenih projekata na kojima učestvuju organizacije iz naše zemlje u grupi gde se nalazi podrška inovacijama, malim i srednjim preduzećima.

Ono što u slučaju Horizona imamo na raspolaganju su otvoreni podaci Evropske Unije u kojima se mogu naći svi detalji uključujući i izveštaje projekata. Ovi podaci su bili osnova za vizuelizaciju koja za cilj prvenstveno ima da pokaže da ovi i slični podaci postoje i da mogu biti veoma zanimljivi kada se „izvezu” iz Excel tabele u neku formu poput trenutno dostupne vizualizacije. Zanimljivo je i da je opservatorija društvenih inovacija u sklopu projeka „Naučnoistraivački prostor Republike Srbije” koji je podržao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sakupila slične podatake o domaćim naučnim projektima i objavila ih na državnom portalu otvorenih podataka.

Među organizacijama koje su povukle najviše novčanih sredstava dominira Institut Biosense iz Novog Sada — 23.188.749 evra za nekoliko projekata koji su rađeni u saranji sa drugim organizacijama, a mahom se tiču oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane. Za njim se nalaze:

• Dunavnet (NS) sa 2.678.877 evra od kojih je najviše izdvojeno za projekat koji je namenjen pametnom obeležavanju i praćenju robe od fabrike preko potrošača do reciklaže,
• Institut za fiziku (BG) sa 2.160.439 evra, od čega većina za alat za tomografiju Kvark-gluonove plazme,
• Elektroenergetski koordinacioni centar (BG) sa 1.960.411 evra, gde se po visini troškova ističe građenje regionalne kooperativne šeme koja bi okupila četiri kompanije iz oblasti elektroenergetskih sistema, elektrodistribucije, IT-ja i obnovljive električne energije,
• Nissatech Innovation Centre (NI) sa 1.956.138 evra, a najviše za istraživanja u oblsti cloud računarstva,
• Institut Mihajlo Pupin (BG) sa 1.888.976 evra za obnovljive i isplative izvore energije,
• Elektromreža Srbije (BG) sa 1.727.650 evra za zajedničko korištenje resursa za podsticanje prekograničnog upravljanja obnovljivim izvorima energije i skladišnim jedinicama,
• BioIRC (KG) sa 1.689.205 evra za praćenje efekata lekova koji mogu da dovedu do porodične kardiomiopatije,
• MySkin (BG) sa 1.663.348 evra za davanje digitalne dermatološke dijagnoze…

Što se tiče gradova, po broju projekata vodi Beograd, a po kriterijumu količine novca koju su dobili raspodela je sledeća:

Pored toga što svi ovi podaci mogu biti korisni budućim učesnicima na konkursima, Šuvakov smatra da su otvoreni podaci o projektima kao što je Horizon2020 važni kada se analiziraju ovi i slični instrumenti kojima se javna sredstva ulažu u razvoj određenih segmenata društva bilo to za Horizon2020 ili za projekte poput onih koje vodi Inovacioni fond i inovacione projekte Ministarstva prosvete i nauke.