5 glavnih tačaka najvažnije prezentacije o ovogodišnjim tehnološkim trendovima

PowerPoint prezentacije investitorke Meri Miker su poput jevanđelja za tehnološku zajednicu. Njen Internet Trends Report na 197 slajdova predstavlja viziju i stanje sveta tehnologije u ovoj godini.

Izveštaj najbolje opisuje izjava Bilija Bosvorta, CEO DataStax: „Kada za deset godina budemo posmatrali kako se ova era razvijala, bićemo iznenađeni količinom odluka koje smo donosili neinformisani.“

Razbijamo za vas najzanimljivije trendove:

Platformu po platformu, internet menja sve(t)

Internet u najvećoj meri menja potrošački i biznis sektor, dok sektori koji stavljaju pred prosečne preduzetnike/ce više regulativnih mera, ovo ne osećaju u toj srazmeri. Tako da obrazovanje, zdravstvo i državna uprava ostaju najmanje zahvaćeni inovacijama.

Internet kompanije na samom vrhu industrije su platforme, na kojima treća lica, diveloperi i trgovci, učestvuju u izgradnji vrednosti i umrežavanju. Top 5 su dobro poznati: Apple, Google, Alibaba, Facebook i Amazon. U odnosu na dvadesetogodišnje promene, tržišna kapitalizacija top 15 kompanija podigla se sa milijarderske cifre na trilionsku vrednost, a primetna je dominacija SAD i Kine.

39% svetske populacije je onlajn. Informacije i komunikacija na daljinu zahvataju čak 21% sveta izvan Evrope, Amerike, Kine i ostatka Azije, a ovaj trend će se nastaviti ka još većem broju zemalja u razvoju, otvarajući vrata za nepredvidive promene u ovim društvima.

Rast mobilnih korisnika jak, ali usporava

Ako koristite smartphone, nalazite se među 40% globalne populacije korisnika. Pre deset godina, tržište korisnika mobilnih telefona činilo je tek 1% ukupne populacije razvijenog sveta, dok je danas obuhvaćeno 73% svetske populacije. Samo pre tri godine provodili smo manje od sat vremena dnevno na smartphoneovima. Danas multimedijalni sadržaji vladaju našim ekranima, a video sadržaji čine čak 55% mobilnih podataka (rast od 52% iz 2014).

Brzina rasta korisnika smart telefona se smanjuje – od 65% u 2012. na 23% prošle godine. Među zemljama u rastu korisnika vode Indija, Kina i Brazil.

Vizija Meri Miker je da se aplikacije za razmenjivanje poruka pretvaraju u centre za komunikaciju, delom i zato što broj korisnika u zemljama u razvoju raste, a ti korisnici se prvo suočavaju sa mesindžerima. Najčešće korišćeni su Facebook, WhatsApp i Facebook Messanger, dok je po broju sesija vodeći koreanski KakaoTalk.

Vertikala je zakon

Korisnici Snapchata reklame u vertikali odgledaju u celosti čak 9x češće nego u horizontalnom položaju. Ovaj podatak posebno je bitan kreatorima reklama, koji će ubuduće usredsrediti na razvijanje kadrova u krupnom planu, umesto udaljenih snimaka.

Tzv. milenijumska generacija, koja obuhvata populaciju između 18 i 34 godine, svoje pametne telefone ne ispušta iz vida, a 44% korisnika iz ove grupe napravi barem jednu fotografiju ili video dnevno. Vizuelno prisustvo na netu je od izuzetne važnosti, bilo da se radi o fotografijama, mapiranju kretanja, igranju igrica ili praćenju događaja uživo preko telefona.

Svet iz ptičijeg ugla za sve

Nije novost da će komercijalna upotreba dronova ove godine doživeti nezabeleženi uspon, zamenjujući helikoptere, avione, satelite i ljude u nekim poslovima. Industrija za ove letelice je u konstantnom rastu, a ove godine doživljava skok od 167%.

Ono što se pokazalo kao najveća prepreka u upotrebi dronova za komercijalne potrebe do sada su bile zakonske regulative, te je Mikerova rangirala SAD kao manje prijateljski nastrojenu u odnosu na Francusku, Britaniju, Kanadu, Australiju i Japan.

Menja se tehnologija, a menjaju se i ljudi

Milenijumska generacija koje je odrasla uz internet čini najveći procenat radne snage po prvi put u istoriji SAD.  Ova grupa ljudi ima nešto drugačije zahteve i ubeđenja od Gen X i bejbi bumersa. Između ostalog, milenijumci veruju da bi trebalo da dobiju ono što žele kada žele, što daje vetar u leđa onlajn platformama druge generacije i onlajn prodajnim mestima. Airbnb, Amazon, Etsy, Lyft, samo su neki od poznatijih servisa koji učestvuju u pomeranju granica mobilnih usluga.

Zanimljivo je i to da mnogi koriste servise poput Airbnba i Lyfta da ostvare dopunske prihode, što kreira sve veću fleksibilnost u pristupanju tržištu rada. Prosečni Airbnb domaćini u Njujorku na godišnjem nivou zarade oko 7.700 dolara, a čak 72% njih zavisi od ovih prihoda kako bi isplatili sopstvenu kiriju ili hipoteku.

Internet je uneo neverovatne promene u mogućnosti dolaženja do poslova bilo gde u svetu, a milenijumci, kojima frilens poslovi nisu strani, to najbolje i znaju. 31% ispitanika je potvrdilo da može naći onlajn posao za manje od 24h.

I za kraj — one koje zanima, evo je i kompletna prezentacija (ali budite upozoreni, 200 slajdova je u pitanju :))