20.000 ljudi potpisalo peticiju za spas polovine srpskih radnika

Trećinu ukupnog bruto domaćeg proizvoda čine mikro i mala preduzeća, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Istovremeno u njima radi 44 odsto registrovanih zaposlenih. Njihovim gašenjem, jasno je, ne stradaju samo preuzeća, već će ekonomija čitave zemlje trpeti posledice. 

Na jednoj platformi za peticije se tako našla ona koja traži hitne mere Vlade za podršku preduzetnicima, a broj potpisnika svakog minuta raste. Startit Dnevnik je pokušao da dođe do organizatora peticije, ali povratne reakcije nije bilo. Kako u samoj peticiji piše mikro i mala preduzeća zapošljavaju 629.000 ljudi, kojima je posao ugrožen ili promet značajno smanjen usled pandemije korona virusa.  

Tražimo da se mala i srednja preduzeća:

1. Oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza, dok traje vanredno stanje + 3 meseca

2. Oslobode naplate komunalnih naknada, i ostalih nameta gradova i opština, dok traje vanredno stanje + 3 meseca

3. Trajnu meru plaćanja PDV-a po naplati.

Kako u peticiji navode, već same plate za zaposlene veliko su opterećenje u periodu kada im je rad sasvim ili skoro obustavljen. Takođe, upozoravaju da bi zaposleni u privatnom sektoru zadržali svoje poslove, neophodno je da Vlada što pre donese mere. 

Koliko su predložene mere izvodljive?

Ovaj predog su razmatrali u Libertarijanskom klubu Libek i kako za Sartit Dnevnik kaže njihov izvršni menadžer Petar Čekerevac, jako je pozitivno to što se taj veliki deo privrede, koji je često nevidjiv, samoorganizuje. Njihovi predlozi im deluju razumno i pre svega podržavaju to što od države nisu tražili novčanu pomoć, već smanjenje nameta, što deluje prilično izvodljivo. 

„Logično je da vi budete oslobođeni svih poreza koji su navedeni u prvoj tački, tokom vanrednog stanja. No, upitno je da li je to moguće i tri meseca nakon njega, jer bi moglo da dođe do destabilizacije javnih finansija, ali mogu se naći neka druga rešenja, poput reprograma za taj period. Drugu tačku je najlakše sprovesti, a ona ne odnosi mnogo novca građanima. Treću je najteže izvesti, a ukoliko je moguće da se to uradi, predstavnici države i preduzeća bi morali da razgovaraju kako da se to izvede”, objašnjava Čekerevac.

U Srbiji je za sada stavljen moratorijum na otplatu kredita, što u dobroj meri znači privrednicima, ali to nije dovoljno, pogotovo ako pogledamo šta su evropske vlade uradile da pomognu privredi.