IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Sajt MIT Technology Review je objavio svoju godišnju listu tehnoloških dostignuća za koje veruju da mogu da pomognu u rešavanju bitnih problema. Uz listu su dali i objašnjenje da su tehnologije odabrane po svom potencijalu da promene način na koji živimo i radimo, a ne po trenutnoj popularnosti.
Internet koji onemogućava hakovanje
Holandski naučnici su najavili da će krajem godine završiti internet mrežu baziranu na kvantnoj fizici između Delfta i Haga. Tim sa Delft tehnološkog univerziteta će tako postati prvi koji će preneti informaciju između dva grada koristeći kvantne tehnike.
Kako su objasnili, poruke poslate preko ove mreže neće moći da se hakuju. Tehnologija se bazira na kvantnom uplitanju atomskih čestica, zbog čega fotoni neće moći da se tajno pročitaju bez remećenja sadržaja.
Međutim, upletene čestice se teško kreiraju i još teže prenose na velike razdaljine. Tim sa univerziteta je za sada pokazao da mogu da ih pošalju na razdaljinu od 1,5 kilometara, a uvereni su da će do kraja godine napraviti kvantnu vezu između Delfta i Haga udaljenih oko 11 kilometara.
Da bi se uspostavila neprekinuta veza na još veće razdaljine neophodno je da se postave kvantni repetitori duž mreže. Ovakvi repetitori se trenutno dizajniraju u Delftu i ostalim mestima, a plan je da prvi bude gotov u sledećih pet ili šest godina. Najave su da bi globalna kvantna mreža mogla da bude završena do kraja decenije.
Personalizovani lekovi
Što se određena bolest češće javlja, veća je verovatnoća da je neko našao, ili da bar traži, lek za nju. Međutim, postoje slučajevi kada je bolest toliko retka, kada je uzrokovana specifičnom greškom u DNK, da je niko ne istražuje. Koliko god to jezivo zvučalo, jednostavno se ne isplati tražiti lek zbog usamljenog slučaja.
Upravo to se desilo devojčici Mili Makovec. Ipak, ona je ušla u medicinske časopise jer je prošlo samo godinu dana od poražavajuće dijagnoze do početka tretmana. Ovo je omogućeno dizajniranjem leka za njene gene. Lek je nije izlečio, ali je stabilizovao njeno stanje, smanjio napade i omogućio joj da stoji i hoda bez pomoći.
Pravljenje genetskog leka nikada nije bilo brže niti je ikada imalo veću šansu da uspe. Ovi lekovi mogu da poprave gene i izbrišu pogrešne genetske poruke. Ono što je zajedničko ovim tretmanima je da mogu da se programiraju tako da isprave ili kompenzuju greške u DNK u slučajevima nasleđenih bolesti.
Istina je da je ovakvih slučajeva malo, ali konačno će i svi oni sa ekstremno retkim dijagnozama imati nadu da će dobiti lek dizajniran specifično za njihovu bolest. Uz to, čitava farmaceutska industrija može da promeni percepciju toga kako se lekovi razvijaju, testiraju i prodaju.
Digitalni novac
Prošlog juna Facebook je najavio svoju „globalnu digitalnu valutu” koju su nazvali Libra. Ideja je naišla na velike kritike, pa Libra možda nikada neće zaživeti, bar ne na način na koji je zamišljena. Ova valuta je, ipak, bila uticajna na neki način — samo nekoliko dana nakon objave, Narodna banka Kine je najavila da će ubrzati razvoj svoje digitalne valute. Tako je Kina postala prva velika ekonomija koja je relativno blizu izdavanja digitalne verzije valute, kojom planira da zameni keš.
Kineski lideri su očigledno videli Libru, koja bi bila podržana američkim dolarima, kao pretnju. SAD ionako ima nesrazmerno veliku moć nad globalnim finansijskim sistemom, budući da dolar služi kao de facto valuta za novčane rezerve. Pretpostavlja se i da će Kina svoju digitalnu valutu pokušati da promoviše globalno. Trenutno uvođenje digitalne valute razmatra i Švedska.
„Lekovi protiv starenja”
Nove vrste „lekova protiv starenja” se već neko vreme testiraju na ljudima. Oni ne mogu da pomognu da se produži život, ali imaju cilj da leče određene tegobe tako što će usporiti ili vratiti unazad osnovne procese starenja.
Ovi lekovi se nazivaju senolitici, a rade tako što otklanjaju određene ćelije koje se gomilaju kako starimo. Te ćelije stvaraju blage upale koje zaobilaze uobičajene mehanizme za obnovu ćelija i stvaraju toksično okruženje za obližnje ćelije. Startap Unity Biotechnology iz San Franciska je na ovaj način već počeo da leči pacijente sa osteoartritisom kolena, a razvijaju i slične lekove za bolesti očiju i pluća, prouzrokovane starenjem.
Senolitici se već testiraju na ljudima, ali postoje i drugi obećavajući pristupi koji ciljaju biološke procese koji se nalaze u korenu starenja i raznih bolesti. Kompanija Alkahest pacijentima sa blagim i srednje teškim oblicima Alchajmera ubrizgava komponente sadržane u krvi mladih ljudi, u nadi da će zaustaviti kognitivno i funkcionalno nazadovanje. Oni na ljudima takođe testiraju i lekove za Parkinsonovu bolest i demenciju.
Svi ovi testovi pokazuju da istraživači sve češće pokušavaju da otkriju da li bolesti u vezi sa starenjem — kao što su bolesti srca, artritis, rak i demencija — mogu da se odlože.
Otkrivanje molekula uz pomoć veštačke inteligencije
Istraživači procenjuju da postoji 1060 molekula koji imaju potencijal da se pretvore u lekove koji mogu da spasu živote. Neverovatno veliki broj molekula — veći od broja atoma u Sunčevom sistemu — do sada je činio praktično nemogućim da hemičari nađu baš one koje je moguće koristiti.
Alati bazirani na mašinskom učenju sada mogu da istraže ogromne baze podataka postojećih molekula i njihovih svojstava i da iskoriste informacije kako bi otvorili nove mogućnosti. Sve ovo može da olakša i učini bržim pronalaženje novih kandidata za lekove.
Tim istraživača kompanije Insilico Medicine iz Hong Konga, zajedno sa Univeritetom u Torontu, dizajnirao je nekoliko kandidata za lekove pomoću AI algoritama. Oni su identifikovali oko 30.000 molekula sa poželjnim svojstvima, odabrali su šest za sinteziranje i testiranje. Jedan od njih je pokazao obećavajuće efekte prilikom testiranja na životinjama.
Ogromna mreža satelita
Razvijena je tehnologija koja omogućava jeftino građenje, lansiranje i kontrolisanje desetina hiljada satelita u orbiti. Dok god internet terminali imaju nepokriveno polje ka nebu, sateliti mogu da obezbede broadband internet za svaki obližnji uređaj. Samo SpaceX planira da pošalje 4,5 puta više satelita u orbitu do kraja decenije, nego što je lansirano od Sputnjika.
Organizovanje ogromne mreže satelita je izvodljivo zbog toga što smo naučili kako da izgradimo manje satelite i lansiramo ih sa manjim troškovima. U eri spejs-šatlova, lansiranje satelita u svemir je koštalo približno 24.800 dolara. Mali satelit za komunikaciju koji je bio težak četiri tone koštao je 200 miliona dolara da se pripremi za lansiranje.
Danas, SpaceX Starlink satelit je težak samo 227 kilograma. Kako koriste arhitekturu za višekratnu upotrebu, i jeftiniji su za proizvodnju, moguće je da se na desetine njih lansira pomoću jedne rakete. Ovo značajno smanjuje troškove, pa lansiranje SpaceX Falcon 9 košta samo 1.240 dolara.
Prvih 120 Starlink satelita je lansirano prošle godine, a kompanija planira da ih lansira po 60 svake nedelje od januara 2020. Istovremeno, OneWeb će lansirati preko 30 satelita do kraja godine. Ovo znači da ćemo uskoro možda videti na hiljade satelita koji zajedno rade kako bi obezbedili internet za najsiromašnije i najudaljenije regije planete.
Međutim, postoje i ozbiljne kritike na račun ovakvih planova. Neki naučnici se plaše da će ovoliki broj objekata u orbiti otežati astronomska istraživanja. Još veća je zabrinutost oko potencijalnih sudara satelita, koji bi mogli da se raspadnu u milione delova i tako onemoguće satelitske servise i istraživanje svemira u budućnosti.
Kvantna nadmoć
Kvantni računari mogu da skladište i procesuiraju podatke na potpuno drugačiji način od onog na koji smo navikli. U teoriji, oni bi mogli da se uhvate u koštac sa određenim klasama problema koje ni najmoćniji superkompjuteri danas ne bi mogli da reše za milion godina. Ovde spada razbijanje kriptografskih kodova ili precizno simuliranje ponašanja molekula, što bi moglo da pomogne u otkrivanju novih lekova i materijala.
Već nekoliko godina postoje kvantni računari koji rade, ali su samo pod određenim uslovima uspevali da se pokažu bolje od klasičnih. Google je nedavno predstavio kvantni računar od 53 kjubita koji je za tri minuta izvršio operaciju koja bi, po njihovoj proceni, najmoćnijem današnjem superkompjuteru oduzela 10.000 godina. IBM je prošlog septembra najavio i prvi kvantni računar dostupan za komercijalnu upotrebu.
Međutim, ono što je Google demonstrirao je samo dokaz koncepta. Sada je cilj da se izgrade mašine sa dovoljno kjubita da reše korisne probleme. Ovo je ozbiljan izazov budući da, što više kjubita ima kvantni računar, teže je održati njegovo delikatno kvantno stanje. Google-ovi inženjeri veruju da će njihov pristup na kraju rezultirati računarima koji će imati između 100 i 1000 kjubita.
Šta sledi posle toga? Mašine koje mogu da razbiju današnju kriptografiju zahtevale bi milion kjubita. Da bismo došli do njih moraće da prođu decenije. Kvantni računar koji bi mogao da modelira molekule je, ipak, lakši za izgradnju.
Minijaturna veštačka inteligencija
AI ima problem: Da bi izgradili moćne algoritme, istraživači koriste ogromne količine podataka i računarske snage, i oslanjaju se na centralizovane cloud servise. Ovo ne samo da stvara alarmantno velike količine emisije štetnih gasova već i ograničava brzinu i privatnost aplikacija baziranih na veštačkoj inteligenciji.
Dobra vest je da trend građenja minijaturne veštačke inteligencije menja situaciju. Tehnološki giganti i akademski istraživači rade na novim algoritmima kako bi smanjili postojeće modele za dubinsko učenje bez gubljenja njihovih mogućnosti. U međuvremenu, pojavljuje se generacija specijalizovanih AI čipova koji obećavaju veću računarsku moć na manjim fizičkim prostorima, koji mogu da treniraju veštačku inteligenciju sa znatno manje energije.
Ova dostignuća su tek nedavno počela da postaju dostupna korisnicima. Prošlog maja, Google je objavio kako može da pokrene Google Assistant na telefonima korisnika bez slanja zahteva udaljenim serverima. Od iOS 13, Apple lokalno pokreće Siri i QuickType tastaturu na iPhone-ima. IBM i Amazon takođe nude platforme za kreiranje minijaturnog AI-a.
Sve ovo može da donese niz benefita. Postojeći servisi kao što su glasovni asistenti, autocorrect i digitalne kamere postaće samo bolji i brži bez potrebe da se „javljaju” serverima svaki put kada im treba pristup modelima za dubinsko učenje. Pomenuta dostignuća će omogućiti i nove aplikacije, kao što su analiza medicinskih slika pomoću smartfona ili samovozeći automobili sa bržim vremenima reakcija. Na kraju, lokalizovan AI je bolji za privatnost, budući da podaci više ne moraju da napuste vaš uređaj kako bi unapredili servis ili funkciju.
Ipak, kako se budu širili benefiti AI-a, isto će se dešavati i sa izazovima. Postaće teže da se izborimo sa sistemima za nadzor ili deepfake videima.
Diferencijalna privatnost
Tokom 2020 godine Vlada SAD će imati ozbiljan zadatak: moraće da sakupi podatke o 330 miliona svojih građana, a da pritom sačuva njihove identitete. Podaci će se koristiti za statističke tabele koji će se koristiti pri pisanju zakona i vođenju istraživanja. Po zakonu, ništa od ovoga ne sme da bude povezano ni sa jednim pojedincem.
Postoje trikovi kako da se pojedinci ponovo učine anonimnim, kombinacijom sa ostalim javnim statistikama. Popisni biro će ubaciti netačne podatke — šum — u postojeće setove. Tako će neki ljudi biti označeni kao stariji ili mlađi, neki belci označeni kao crnci i obrnuto, dok će ukupan zbir svih ovih grupa ostati isti. Što se više ovakvog šuma ubaci, to je anonimnost veća.
Diferencijalna privatnost je matematička tehnika koja ovaj proces čini rigoroznim tako što meri koliko se privatnost povećava kada se doda šum. Ovu metodu već koriste Apple i Facebook da prikupe podatke bez otkrivanja identiteta određenih korisnika.
Sa druge strane, previše buke može da učini podatke beskorisnim. Jedna analiza je pokazala da je cenzus 2010. godine uključivao domaćinstva sa 90 ljudi. Ukoliko bi, ipak, sve prošlo u najboljem redu, ovu metodu bi koristile državne agencije. Posle SAD, najverovatnije je da će je prihvatiti UK i Kanada.
Utvrđivanje efekata klimatskih promena
Čest je problem da ljudi mešaju trenutno vreme i klimu. Ukoliko se desi da je par dana u martu hladnije od proseka, to ne znači da se globalno zagrevanje ne dešava.
Pre samo desetak godina naučnici su se ustručavali da povežu određene vremenske prilike sa klimatskim promenama. Sada, pošto je urađeno mnogo studija ekstremnih vremenskih uslova, sve naprediniji alati za analizu su učinili da ove veze izgledaju uverljivije. Tako je istraživanje koje je napravila grupa World Weather Attribution, pokazalo da je u današnjem svetu 2,6 puta verovatnije da će se desiti ozbiljna oluja, i da će ona biti 28 odsto intenzivnija, u odnosu na predele gde klimatske promene još uvek nisu počele da se dešavaju.
Sve ovo je postalo moguće zbog kombinacije različitih napredaka u polju. Prvo, produžavanje zapisa detaljnih satelitskih podataka pomaže da bolje razumemo prirodne sisteme. Takođe, uvećanje računarske snage znači da naučnici mogu da stvore simulacije sa visokom rezolucijom i sprovedu mnogo više virtuelnih eksperimenata.
Ova i slična unapređenja omogućavaju naučnicima da sa više statističke sigurnosti potvrde da se globalno zagrevanje zaista dešava i da uzrokuje mnoge opasne vremenske događaje.
Kada se razdvoji uloga klimatskih promena od drugih faktora, studije nam govore na koje rizike treba da se spremimo, uključujući koliko poplava da očekujemo i koliko će biti ozbiljni toplotni talasi kako se globalno zagrevanje bude pogoršavalo. Ukoliko izaberemo da slušamo naučnike, podaci mogu da nam pomognu da unapredimo naše gradove i infrastrukturu za svet u kome se klima menja.