Tri faze jačanja ljudskog uma za uspešniji suživot sa veštačkom inteligencijom

Ranije ove godine koreanski šampion u igri Go Li Sedol igrao je istorijski meč u pet igara protiv Google-ovog AlphaGo, kompjuterskog programa sa veštačkom inteligencijom. Sedol ima 18 svetskih prvenstava iza sebe. Ipak, 19. marta 2016. izgubio je od softvera.

Računarstvo visokih performansi je danas moćno bez presedana. I dalje ostajemo nivoima daleko od stvaranja veštačke inteligencije sa nivoom sposobnosti koje ima ljudski um. I dalje ne razumemo kako će generalna veštačka inteligencija na ljudskom nivou (koja se ponekad skraćuje kao AGI ili jaka AI) funkcionisati ili kako će uticati na naše živote i ekonomiju. Nivo uticaja se često poredi sa izumećem nuklearne tehnologije i svi od Stifena Hokinga do Ilona Maska do kreatora AlphaGo savetuju da idemo dalje oprezno.

Poređenje sa nuklearkom je opterećeno ali prikladno. Kao što je bio slučaj sa nuklearnom tehnologijom, najgori scenario za jaku AI — zlu superinteligenciju koja se okreće protiv čovečanstva i pokušava da ga uništi – bio bi poražavajući. Na drugom kraju, optimistična predviđanja su tako slepo pozitivna (ekonomsko blagostanje za sve, eliminacija bolesti) da smo verovatno pristrasni i po pitanju nerealnih strahova i optimizma.

Jaka veštačka inteligencija bi trebalo da pomogne milijardama ljudi da vode bezbednije, zdravije, srećnije živote. Ali da bi dizajnirali ovu mašinu, inženjerima će trebati bolje razumevanje — više od svega što postoji danas — kompleksnih društvenih, neuroloških i ekonomskih realnosti u kojima obitavaju inteligentni ljudi i mašine. Ako ojačamo umove koje već imamo, bićemo sposobniji za razumevanje, izgradnju i suživot sa jakom AI.

Mi možemo da predvodimo jačanje ljudske inteligencije u tri faze. Prvo, koristeći tehnologiju poput Google Searcha da izmenimo i unesemo dodatke ljudskom umu. Ovo je već u toku, ako uporedite dete u petom razredu sa karticom za biblioteku 1996. sa učenikom petog razreda na Google-u 2016. — samo nekoliko klikova daleko od ljudskog sveznanja.

Ako prva faza uključuje  um tehnologijom, onda se druga faza tiče ojačavanja uma direktno. Softveri za adaptivno učenje personalizuju obrazovanje i uvode prepravke u lekcije sve vreme. Ako učenik napreduje, tempo će se ubrzati. Ako on ili ona ima poteškoće, program će možda usporiti, promeniti stil učenja ili signalizirati instruktoru da je asistencija potrebna. Adaptivno učenje i online obrazovanje bi moglo da znači kraj jednoličnom, jedna-veličina-za-sve obrazovanju. Integracija sa virtuelnom i proširenom stvarnošću, mogla bi da ojača inteligenciju na nepredvidive načine.

Treća faza ojačavanja inteligencije uključuje transformaciju uma iz korena. Transkranijalna magnetna stimulacija ili TMS je neinvanzivan tretman koji je FDA [Food and Drug Administration] prihvatio, a tokom koga vam stavljaju elektromagnetni kotur na glavu. TMS se trenutno koristi za tretiranje post-traumatskog stresnog poremećaja, autizma i depresije.

Veličina uzoraka u institucijama poput Brain Treatment Center u Njuport Biču, Kalifornija, i Univerzitetu Lujivila u Kentakiju je mali, uticaj nepoznat, ali je visok procenat individua — do 90% u studiji sa 200 visoko-funkcionalnih autističnih pacijenata — na kojima je primećen napredak. Početni znaci pokazuju da bi TMS mogao biti efektivan za širok, naizgled nepovezan spektar neuroloških poremećaja. Ako možemo pozitivno da utičemo na povređen ili ne-neurotipičan mozak, nismo daleko od poboljšavanja veza u zdravim mozgovima i unapređenju inteligencije uopšte.

Jaka veštačka inteligencija se nazire na horizontu, ali za sada je ljudski mozak jedini koji imamo. Unapređenje naše inteligencije prvi je korak ka stvaranju — i uspešnom suživotu sa — inteligentnim mašinama budućnosti.

–

Članak je napisao Luk Nosek, suosnivač PayPal-a i Founders Fund-a, a originalno je objavljen u sklopu opširnijeg Wall Street Journal članka.