Zašto je način izbora novog Poverenika od izuzetnog značaja za međunarodnu konkurentnost domaće privrede?

U subotu 22. decembra 2018. godine, institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ostala je bez “glave” odlaskom Rodoljuba Šabića sa funkcije na kojoj je proveo 14. godina. Gospodin Šabić je ujedno i bio jedini Poverenik, od osnivanja te institucije pa do danas.

Tranzicija na čelu institucije Poverenika se dešava u momentu kada je Srbija posle 6 godina konačno dobila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, zasnovan na Uredbi EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Tekst zakona je višestruko kritikovan i očekuje se mnogo problema u primeni, ali je usvajanjem napravljen važan korak i do avgusta 2019. godine, kada počinje primena zakona, predstoji period usklađivanja. Takođe se očekuje da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uskoro bude izmenjen u značajnom obimu. Tako će celokupno polje nadležnosti Poverenika biti reformisano u trenutku kada se u samoj instituciji bude dešavala i promena na čelu.

Zaštita podataka o ličnosti i međunarodna konkurentnost domaće privrede

Istraživanja pokazuju da su građani osetljivi na to šta se radi sa njihovim podacima, koji su ključni resurs digitalne ekonomije, i ta osetljivost će se odraziti na tržištu. Dakle, bez obzira na to kakav je zakon, oni koji ne budu poštovali njegove standarde će u startu trpeti reputacionu štetu. Takođe treba uzeti u obzir da većina domaćih privrednih subjekata posluje prekogranično, kao i da je čitava ekonomija povezana sa Evropskom unijom. To znači da se usaglašenost privrednih subjekata ne odnosi samo na poštovanje domaćeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već i šireg evropskog okvira.

Državna strategija podrazumeva kreiranje proizvoda, a ne samo outsourcing u Srbiji, i tu moramo razumeti da se privreda već suočila sa čitavim nizom novih barijera i problema zbog usklađivanja za GDPR-om. Kreatori digitalnih proizvoda koji zbog izlaska na EU digitalno tržište moraju da prikupljaju podatke EU građana, a to su praktično svi, imaju dodatne obaveze usled izvoza podataka iz EU. Te dodatne obaveze se odražavaju na uslove pod kojima posluju, a koji neretko stimulišu domaće biznise da izmeste svoju delatnost i sedište u neku od zemalja EU, kreirajući novi oblik odliva mozgova. Međutim, i kompanije koje obrađuju podatke EU građana u okviru outsourcing operacija su pod udarom, i sve će im biti teže da budu konkurentni u odnosu na druge IT kompanije iz evropskih zemalja.

Sve je to posledica činjenice da kompanije iz Srbije postaju nekonkurentne jer rade na tržištu na kome pravila za zaštitu podataka o ličnosti nisu u potpunosti usaglašena sa evropskim okvirom. Donošenje zakona koji je preveden GDPR samo po sebi neće rešiti ove probleme dok ne dokažemo da se evropski standardi zaštite podataka o ličnosti zaista primenjuju u Srbiji. Zato je ključno da kao strateški cilj države dođemo što pre do odluke o adekvatnosti Evropske komisije, dakle da imamo isti nivo zaštite podataka o ličnosti kao EU. Time ćemo biti prepoznati kao deo zajedničkog evropskog prostora za razmenu podataka o ličnosti i nećemo izgubiti voz za jedinstvenim digitalnim tržištem od 500 miliona ljudi. Naše kompanije će biti tretirane kao kompanije iz EU i neće imati dodatnih barijera na ovom polju.

Zaštita podataka o ličnosti i evropske integracije

Nesumnjivo, put naših evropskih integracija će biti procenjivan u skladu sa poštovanjem privatnosti građana od strane države. Ova pitanja će biti od izuzetnog značaja u poglavlju 23, ali i poglavljima 24 i 10. Tu će segment poštovanja regulative zaštite podataka od ličnosti prilikom digitalne transformacije državne uprave biti posebno preispitivan. Srbija se već suočava sa velikim izazovima u ovoj oblasti (na primer: pristup zadržanim podacima iz sektora telekomunikacija, curenje baze 5.2 miliona građana sa sajta Agencije za privatizaciju, problemi sa upravljanjem zdravstvenim informacionim sistemom, aplikacija Izabrani doktor) i od izuzetnog je značaja da budući razvoj e-uprave bude usklađen sa novim regulatornim okvirom.

Dokle god imamo problem sa vladavinom prava, a naročito ako budemo imali instituciju Poverenika koja ne poseduje kapacitet da sprovodi zakon, bićemo na crnoj listi za loš tretman zaštite podataka. Odluka o adekvatnosti će nam biti daleko, a izvoz podataka iz EU predstavljaće sve veću barijeru za domaći IT sektor. Posledično, ukoliko ne budemo ostvarili značajan napredak u oblasti zaštite podataka o ličnosti, možemo samo da očekujemo da će evropske integracije usporiti.

Zašto je način izbora Poverenika od presudnog značaja?

Uzimajući u obzir da je trajanje mandata 7 godina, očekivano je da nas novi Poverenik uvede u EU, jer će mandat trajati do 2026. godine. Usled toga, moramo biti svesni da je na instituciji i njenom rukovodiocu izuzetno težak i zahtevan posao.

Međutim, najveći problem sa kojim se trenutno suočavamo jeste da institucija Poverenika, koja je ostala bez predvodnika, treba da krene da primenjuje novi regulatorni okvir zaštite podataka o ličnosti. Uzimajući u obzir da u Srbiji postoji izuzetno mali broj stručnjaka u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i da se značajan broj njih trenutno nalazi u kancelariji Poverenika, jako je značajno obezbediti sve uslove da oni u njoj ostanu.

Naime, tržišne prilike su izuzetno povoljne za ovu vrstu stručnjaka, te će se eventualno loša atmosfera u postupku izbora Poverenika sa sigurnošću odraziti na instituciju Poverenika, tako što će eksperti preći u privatni sektor, a država će ostati bez onih koji jedini imaju kapacitet da probaju da primene novi zakon u skladu sa evropskim standardima. Stručnjake za zaštitu podataka o ličnosti ne možemo brzo obučiti i u budućnosti će oni biti izuzetno dragoceni, usled okolnosti da moraju imati specifičnu kombinaciju pravnih, tehničkih i organizacionih znanja.

Shodno tome treba obratiti pažnju na kampanju za što boljeg Poverenika pokrenutu od strane civilnog sektora i podržanu od strane vodećih evropskih organizacija za zaštitu digitalnih prava. Neophodno je da proces izbora bude potpuno transparentan, otvoren i vođen po adekvatnim zakonskim propisima. Podrška kampanji je došla i od osam evropskih organizacija za zaštitu ljudskih prava u digitalnom okruženju, koje su takođe insistirale na transparentnom izboru novog Poverenika u Srbiji.

Novi Poverenik treba da:

Obezbedi zaštitu ljudskog prava na zaštitu podataka
Pomogne državi da se prilagodi novom pravnom okviru
Pomogne privredi da se prilagodi i time ne ugrozi svoju tržišnu poziciju
Sarađuje sa organima EU i međunarodnim organizacijama
Sarađuje sa civilnim sektorom i naučnim institucijama sa ekspertizom u ovoj oblasti

U slučaju da novi Poverenik bude nestručan i ne poznaje materiju zaštite podataka o ličnosti, to će se značajno odraziti na tržište i borbu naših kompanija za izlazak u međunarodne okvire. Nedostatak poverenja u sistem zaštite podataka o ličnosti u Srbiji može imati i ekonomske i političke posledice na putu evropskih integracija.

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Đorđe Krivokapić

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu