Zašto Facebook nikada neće biti kul među generacijom Z: „Malo je tužno kako kopiraju Instagram i Snapchat”

„Ako se slikam blizu kuće, ne tagujem se u tom području. Prilično sam svesna da ljudi prate ono što objavljujem”, kaže jedna od ispitanika CNBC, Tanja, koja koristi Snapchat, Instagram i Twitter.

Aleksandar Krunić - 2. Avgust, 2019.

Generacija Z nikada nije živela u svetu bez interneta, pametnih telefona i društvenih mreža, pa je njihovo ponašanje i način na koji bi mogli da ih pridobiju uvek najveći izazov za velike kompanije, kada planiraju „sledeću veliku stvar”.

Šta znamo o generaciji koja ima od 8 do 22 godine? Retko gledaju TV, koriste WhatsApp za komunikaciju sa roditeljima, „sude” im po broju lajkova na Snapchat-u i Instagramu. Neki od njih nisu fanovi Facebook-a, uprkos svim pokušajima ove platforme da pridobije tinejdžere.

CNBC je tako razgovarao sa grupom 17-ogodišnjaka, kako bi shvatili kako ova generacija doživljava društvene mreže. Ono što su odmah zaključili jeste da oni pokazuju izuzetnu diskretnost na ovim platformama. Ne otkrivaju svoju lokaciju, i prihvataju zahteve na mrežama samo od ljudi koje poznaju.

„Ako se slikam blizu kuće, ne tagujem se u tom području. Prilično sam svesna da ljudi prate ono što objavljujem”, kaže jedna od njih, Tanja, koja koristi Snapchat, Instagram i Twitter.

Lajkovi

Emili ima privatan Instagram nalog, i retko objavljuje na njemu.

„Ne bih rekla da sam prerasla sve to, već mi jednostavno više nije toliko stalo da imam lajkove”, objašnjava.

Takođe, pokazuju svesnost da sve što objavljuju na društvenim mrežama može da bude od uticaja na nalaženje posla kada budu stariji. Takođe su svesni sajber nasilja, bilo da se desilo njima ili nekome koga poznaju. Ipak, javno ne pričaju o tome. Tu je problem i društvene potvrde.

„Ne želim da objavim post, a da reakcija ljudi bude negativna, da ne reaguju, da se pitaju: zašto je ona uopšte objavila ovo”, priznaje jedna od ispitanih.

Ovo nas dovodi do trenutka u kom Instagram eksperimentalno pokušava da u pojedinim zemljama sakrije broj lajkova, kako bi se akcenat stavio na sam sadržaj postova, a ne na to koliko su lajkovani. Adam Moseri, direktor Instagrama kaže da bi tako napravili Instagram okruženjem sa manje pritiska. (Naravno, ovaj altruizam će lako da padne u vodu onog trenutka kada Instagram reši da npr. naplaćuje korisnicima prikazivanje lajkova ili na neki drugi način monetizuje odsustvo ove opcije.)

Denis, još jedan od ispitanih, koji kada poraste želi da bude glumac, tvrdi da ga ne zanima ko ga prati na Instagramu, da komunicira preko Snapchata, i da ne prihvata zahteve ljudi koje ne poznaje. Ipak, ne želi da preko društvenih mreža stekne popularnost.

„Neka me ljudi zaprate kada postanem popularan.”

Zanimljivo je da njemu nije strana ni ruska mreža VKontakte, na kojoj komunicira sa prijateljima iz Rusije i Litvanije.

Facebook nije kul

Kako su reklame značajan deo društvenih mreža, pojedini pripadnici ove generacije kažu da ne prepoznaju uvek kada je post reklama. Neki Instagram storiji, na primer, izgledaju kao da su postovi ljudi koje pratite (i ubacuju ih među njih), pa to zna da bude zbunjujuće.

„Nekada ne shvatim odmah da to nije profil neke osobe koju pratim. Kao da žele da utiču na nas na nekom nesvesnom nivou”, kaže Tanija.

Snapchat je broj jedan za komunikaciju, slažu se svi CNBC-ovi sagovornici, a na WhatsApp-u prave grupne četove sa roditeljima jer – „oni nemaju ništa drugo”.

A Facebook? Stvar je sledeća: većina ima profile, ali ih ne koriste.

„To nije naša stvar”, kaže jedna od njih, iako su svi mahom svesni da Facebook poseduje WhatsApp i Instagram.

„Malo je tužno kako kopiraju Instagram i Snapchat, Facebook storiji su isti storiji kao na Instagramu i Snapchatu”, dodaju.

„Facebook jednostavno nije kul”, kaže Emili.

„Naša generacija je „brend” generacija, mi smo opsednuti brendovima, mi smo kao ovce u stadu, koje idu ka mestu koje je u trenutku najviše kul. A za Facebook, nema povratka”.

Još jedan „Zenovac” se slaže:„Kad pitam nekog je li na Facebook-u pogledaju me kao da nisu čuli za to”, priča Vilijams.

Što se tiče Srbije, jedno od najsvežijih istraživanja o mladima u kome se posmatraju i njihove navike na društvenim mrežema je ono koje su sproveli Demostat i CeSID, Mladi u Srbiji 2018/2019. Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.121 ispitanika od 14 do 29 godina ukazuje na to da su mladi na internetu dominantno zbog komunikacije sa prijateljima (90 odsto) i društvenih mreža (84 odsto). Dve trećine mladih internet koristi zbog traženje informacija i škole, slušanja i skidanja muzike i razmene sadržaja, dok skoro polovina ispitanika neretko igra onlajn igre.

Detaljnija istraživanja o tome kako domaći „Zenovci” koriste koje društvene mreže, koliko nam je poznato, ne postoje.

Pridruži se → prvo predstavljanje rada Tesla Nationa