Zašto Evropa ima manje super uspešnih startapa, “jednoroga”, od Amerike?

Zoja Kukić - 6. Mart, 2014.

U novembru počeo je da se koristi termin jednorog kako bi opisao startape čija valuacija prelazi 1 milijardu, a uvela ga je kroz Unicorn Club  Ajlin Li, osnivačica Cowboy Venturesa govoreći o startapima nastalim u SAD 2003. godine i kasnije i čija je procenjena vrednost veća od 1 milijarde. Za one koji nisu upoznati sa osnovnim podacima o ovom klubu, na kraju posta se nalazi kratak opis.

U ovom klubu ima 39 jednoroga, dok je u Evropi tokom istog perioda nastalo samo njih 10. Ukoliko znamo da je ekonomska razvijenost Evrope i Amerike prilično izjednačena (razlika u njihovim BDP-ovima je samo 2% u korist SAD), šta je razlog ovog velikog odstupanja?

Martin Varsavski, poznati argentinski preduzetnik baziran u Španiji nedavno se pozabavio ovim pitanjem u svojoj prezentaciji o evropskim jednorozima. On je identifikovao njih 10 (King, Supercell, Rovio, Soundcloud, Skype, Wonga, Criteo, Klarna, Zoopla i Deepmind) koja su nastala u periodu od 2003. do 2013. i pokušao da pronađe nekoliko odgovora zbog čega Evropa kasni za Amerikom u ovom aspektu.

Pogotovo se lično posvetio ovoj temi s obzirom da je i sam stacioniran u Evropi i da je tokom devedesetih bio ko-osnivač nekoliko jednoroga (Viatel, Jazztel, Eolia) i zamalo jednoroga (Fon i Ya.com).

Šta Evropi fali?

1. Put ka izgradnji jednoroga je manje očigledan u Evropi

Većina evropskih preduzetnika nisu bili ni blizu 100-milionskom izlasku, a ka mo li jednorogu. Imamo talenat, ali svega nekoliko ljudi koji imaju iza sebe haotično i brzo iskustvo startapa sa rastom od 100 puta.

2. Nedostatak sekundarnih tržišta

U Evropi nema dovoljno sekundarnih tržišta, a u ponekim zemljama su čak i protivzakonita. To dovodi do toga da mnogi osnivači razmišljaju o brzim izlascima od 10 ili 20 miliona tako što prodaju kompanije američkim korporacijama

3. Mali broj serijskih preduzetnika

Evropska startap scena je još uvek mlada i ima manje iskusnih osnivača sa vezama i finansijskom sigurnošću koji bi bili spremni da ulože velike iznose na svom drugom ili trećem projektu.

4. Kultura Evropljana je takva da su odbojni prema riziku

Većina VCeva u Evropi vodi dosta javnih fondova i strah ih je od preuzimanja velikih rizika. Pored toga, na ambiciju se ne gleda blagonaklono, tako da preduzetnici često biraju siguran put naspram stremljenja nečemu većem i mogućnosti da se ne uspe.

Ovo takođe znači da Evropljani često klonirjau uspešne kompanije, pošto se radi o prilično sigurnim opkladama.

5. Tržište je manje homogeno

Za razliku od SAD, u Evropi su kulture i jezici veoma različiti, čak se ove razlike dešavaju i unutar jedne zemlje. Iako većina zemalja koristi evro kao valutu, ovo je i dalje velika prepreka

6. Pravne razlike

Zakon čini stvari mnogo komplikovanijim u Evropi. Na primer, izlazak na evropsku berzu je mnogo teže postići, kompenzacije mogu biti nezgodne, a lična odgovornost može dodatno da oteža osnivanje kompanije.

S druge strane, advokati u Evropi se mogu angažovati za niži iznos, ali i rade mnogo manje, pa ima i manje neozbiljnih parnica.

Menjanje situacije i Nordeus među pozitivnim primerima

Martin, međutim, primećuje da se situacija menja i predstavlja primere u Evropi koji imaju potencijal da uskoro postanu jednorozi. Među nabrojanima je Deezer, Shazam, SwiftKey, Prezi, ali i naš Nordeus, hrvatski Farmeron i slovenački Outfit7.

Screen Shot 2014-03-06 at 12.28.08 PM

***

Unicorn Club – rezultati internog istraživanja Cowboy Venturesa

1 . 39 kompanija pripada ovom klubu (softverske kompanije bazirane u SAD i osnovane 2003. ili kasnije, čija je vrednost procenjena na više od 1 milijarde $ bilo na tržištu ili od strane privatnih investitora ). To je oko 0,07 odsto enterprise i softverski startapa podržanih investicijama

2 . U proseku, u protekloj deceniji nastajala su četiri jednoroga godišnje, sa Facebookom koji je “super jednorog” (vredi više od 100 milijardi).

3. B2C jednorozi su bili “plodonosniji” i kreirali su višu agregatno vrednost, čak i ukoliko isključimo Facebook

4. Ali B2Bjednorozi imaju veću prosečnu vrednost i rejzovali su manje privatnog kapitala, a doneli veće prinose na te investicije

5. Jednorozi se mogu podeliti u četiri, skoro jednako zastupljena, biznis modela: potrošački e-commerce, SaaS, enterprise softver i consumer audience.

6. U proseku je bilo potrebno da prođe 7 godina pre “likvidnosti” (IPOa, akvizicije), neračunajući trećinu koja je još uvek zatvorena.

7. Neiskusni dvadesetogodišnjaci kao osnivači su izuzetak. Kompanije koje su osnovali obrazovani tridesetogodišnjaci koji su i ranije bili povezani su postigli najveće uspehe.

8. Veliki pivot nakon što se već izašlo sa proizvodom je isto izuzetak.

9. San Francsisko, a ne Silicijumska Dolina je vodeća lokacija jednoroga.

10. Među osnivačima jednoroga postoji veoma mala diversifikacija.