Podaci o javnim nabavkama nalaze se u tri različite baze, na tri različita sajta, a za njihovu tačnost ne garantuje čak ni Kancelarija za javne nabavke kojoj je zakonom povereno da upravlja portalima javnih nabavki. Pritom je u poslednje četiri godine uloženo 3,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije i budžeta Srbije u projekat unapređenja sistema javnih nabavki, otkriva Pištaljka.  

„Ako bi građani želeli da vide kako se troši njihov novac i da, na primer, saznaju od koga se kupuju štampači i za koliko novca, umesto da jednostavnom pretragom ukucavanjem reči štampač dobiju informaciju, oni moraju da pretražuju tri baze. Novi portal javnih nabavki dodatno je zakomplikovao celu stvar, pa je sada potrebno dodatno se obučiti i pogledati video uputstva da bi se na novom portalu uspešno pronašli javni podaci”, objašnjavaju na ovom portalu. 

Sam projekat „Unapređenje sistema javnih nabavki” je vođen na netransparentan način, pa se ne zna ko je radio na projektu, ko je kreirao portal, po kojoj ceni i zašto milionski budžet nije iskorišćen da se građanima olakša pristup informacijama o tome kako se troši naš novac? 

Da nije toliko komplikovano napraviti aplikaciju preko koje bi građani lako mogli da saznaju informacije, pokazala je i sama Pištaljka u okviru projekta „Javno o javnim nabavkama”

„Za 19 godina koliko se javne nabavke zakonski regulišu u našoj zemlji, više puta su menjani propisi, a doneta su i četiri potpuno nova zakona. Prvi zakon iz 2002. godine jedini nije nalagao kreiranje otvorene baze podataka. Sa svakim sledećim, iz 2008. godine, 2012. godine i 2019. godine kreirana je i posebna baza podataka sa zasebnom internet adresom. Pri tome, niko sa sigurnošću ne može da kaže od kog do kog perioda datiraju podaci objavljeni na svakom od ovih portala.”

Iako iz Kancelarije za javne nabavke tvrde kako se nabavke odrađene do 30. juna prošle godine nalaze na starom sajtu, desetine nabavki objavljenih nakon tog datuma nisu osvanule na novom sajtu, a morale bi tu da se nađu. Kao primer oni navode „Gradsko stambeno”, koje je objavilo nabavku građevinsko-zanatskih radova na starom portalu, iako je odluka o pokretanju doneta u martu ove godine. Objavljivanje na pogrešnom mestu može da bude slučajno, ali može da bude i svesno kako bi se protežirali željeni ponuđači.  

Uz sve to, iz Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), kojoj je država na međunarodnom tenderu dodelila posao unapređenja sistema javnih nabavki, tvrde kako je „za ispravnost i tačnost sadržine upisanih podataka i postavljenih dokumenata odgovoran korisnik”, iako se u fusnoti portala navodi da su za „njegovu sadržinu isključivo odgovorni Uprava za javne nabavke i konzorcijum predvođen GIZ International Services”. 

Pištaljka u svojim prepiskama s odgovornima nije uspela da utvrdi ni koliko je tačno koštala izrada portala, pa se postavlja pitanje kako se može očekivati transparentnost u sistemu javnih nabavki, ako su oni zaduženi za to netransparentni?