Vladimir Vukićević, Meural: Kako je srpsko-kineski startap iz Njujorka skupio $9,3 miliona za svoja digitalna platna

Meural se obraća ljudima koji žele da upoznaju umetnost, ali nemaju ideju gde da počnu.

Marko Marković - 26. Jul, 2019.

Meural je kompanija koju su 2014. u Njujorku pokrenuli Vladimir Vukićević i njegov kolega sa fakulteta Džeri Hu. Meural proizvodi digitalna „platna” namenjena pre svega prikazivanju umetničkih slika i fotografija. Pored samog uređaja, Meural nudi veliku bazu digitalizovanih slika kojoj se pristupa kroz mesečnu pretplatu. Kompanija je već postigla zavidan uspeh u nekoliko krugova investicija, a nedavno ih je otkupio Netgear.

Vladimir Vukićević, CEO Meurala, nedavno nas je posetio, pa smo iskoristili priliku da pričamo o samom proizvodu, ali i o putu koji su morali da prođu, daljim planovima i startap sceni Njujorka.

Vladimir Vukićević, MeuralMeural je, zapravo, moja druga firma. Ranije sam imao firmu koja se zvala RocketHub i koja se bavila crowdfunding-om. Pomagala je umetnicima i kreativcima da skupe pare za projekat – snimanje albuma, pravljenje filmova, video igara…

Kroz to iskustvo sam shvatio da je vizuelna umetnost u zaostatku u odnosu na ostale umetnosti. Muzika, film i literatura imaju svoje digitalne proizvode kao što su iPhone, iPod, Kindle i smart TV. Kada smo mi počinjali, takvi proizvodi nisu još uvek postojali za vizuelnu umetnost.

Ova ideja mi je dugo bila u glavi, a kada je RocketHub prodat odlučio sam da pronađem rešenje za taj nedostatak na tržištu.

Meural Canvas

Vladimir i Džeri su 2014. obrazovali tim u Njujorku, napravili prototip proizvoda koji su nazvali Meural Canvas počeli da skupljaju pare od investitora u Americi.

Ideja je bila da normalizujemo globalni digitalni način distribucije vizuelne umetnosti. Želeli smo da se tu nađe tradicionalna umetnost na platnu, koja je fotografisana i stavljena na platformu, ali i umetnost nekog čisto digitalnog umetnika koji stvara pomoću kompjutera, a kome bi naš sistem služio za distribuciju i širenje.

Shvatili smo da treba da napravimo proizvod koja će funkcionisati kao iPod za vizuelnu umetnost. Osmislili smo hardver koji izgleda kao slika sa ramom i digitalni deo, sličan iTunes-u, gde ljudi mogu da čitaju o umetnosti i kupe slike.

Na samom početku baza slika je bila popunjavana klasičnim delima. Tako je omogućeno kupcima da se upoznaju sa osnovama umetnosti.

Kada se kaže „umetnost”, uglavnom ljudi prvo pomisle na Van Goga, Monea, Da Vinčija… dakle tradicionalno slikarstvo. U bazi imamo oko 25.000 takvih, više klasičnih, radova, koje smo dobili preko partnerstava sa muzejima i kulturnim institucijama. Od njih dobijamo vrlo kvalitetne digitalne reprodukcije koje im služe za arhiviranje.

Pre godinu dana je započeta druga faza u kojoj sakupljaju dela savremenih umetnika iz poslednjih 50 godina.

Ponekad sarađujemo direktno sa umetnicima, a još uvek radimo i sa kulturnim institucijama – klubovima, tradicionalnim i digitalnim galerijama. Tako smo počeli da gradimo novo tržište za stvaranje, reprodukciju i prodaju digitalne i fizičke umetnosti. Ovime stvaramo i nove mogućnosti i ekonomski potencijal za same stvaraoce.

Meural se, pre svega, obraća ljudima koji žele da upoznaju umetnost, ali nemaju ideju gde da počnu.

Naša ideja nije da konkurišemo tradicionalnoj umetnosti, već služimo kao vrata u taj svet. Do sada se često dešavalo da neko kupi Meural, preko njega nađe i upozna umetnike koji mu se sviđaju i direktno se spoji sa njima. Mi smo, na neki način, digitalni katalog koji služi kao „bezbedan” ulazak u kulturni svet, koji bi inače možda bio zastrašujuć, pogotovo za mlađe ljude.

Od anđela do Netgear-a

Kompanija je do sada prikupila 9,3 miliona dolara kroz četiri faze investicija.

U početku su investitori bili bogatiji individualci, anđeli, koji su investirali svoje pare. Do njih smo uglavnom dolazili preko poznanstava ili indirektno, preko drugog nivoa poznanstava. Oni nisu bili samo finansijski, već i emotivni investitori, koji su verovali u ideju.

Kada smo već imali prototip, prve kupce i početni impuls, počeli smo da pristupamo institucionalnim investitorima, koji se profesionalno bave investiranjem u nove startape. Preko njih smo skupili nekoliko miliona dolara i stvorili firmu koja je imala proizvodnju u Kini, a ostatak tima i dizajn u Njujorku. Kada takvi investitori dođu, očigledno izgubiš malo kontrole, ali dobiješ moć.

Netgear je gigant koji se bavi proizvodnjom rutera, modema i ostalog hardvera – dakle, ni blizu „lepim” poljima koja pokriva Meural. Prvobitno je Netgear bio samo investitor u kompaniju, ali kada je ona narasla do određenog nivoa, ponudili su da je otkupe.

Kada su nam dali ponudu, moj partner Džeri Hu i ja smo razmotrili sve opcije i shvatili da je budućnost kao deo Netgear-a najlogičnija za nas. Odlučili smo da prodamo firmu, a da ostanemo da rastemo kao deo veće kompanije.

Oni žele da se prošire u neke niche ideje, u kojima Google, Apple i Amazon još uvek nisu snažni. Meural im je dao mogućnost da grade nešto novo, ali da zadrže energiju startapa. Ja još uvek vodim firmu, ali lepo je imati većeg vlasnika koji može da investira u ljude, proizvodnju i sve što je potrebno. Uspeli smo da zadržimo startap osećaj i energiju, samo što sada imamo veću podršku.

Dok se Silicijumska dolina smatra za centar, ne samo američke, već i svetske startap i tehnološke scene, Meural je baziran u Njujorku. Vukićević je uporedio ova dva ekosistema.

Njujork još uvek nije na nivou Silicijumske doline, ali je na neki način zanimljiviji. Njujork ne zavisi samo od tehnologije, već i od mode, medija, različitih brending firmi i ostalog, pa je ekonomija raznovrsnija nego u Silicijumskoj dolini.

Ovo nam je dalo mnogo mogućnosti. U Njujorku se nalazi veliki broj galerija, pa smo mogli da od starta pričamo sa umetnicima i muzejima o našoj ideji. Imali smo priliku da stvorimo proizvod koji spaja umetnost, tehnologiju i biznis na neki moćniji način, sa više ideja i inputa od različitih institucija, što ne bi bilo moguće da smo se nalazili u nekom čisto tehnološkom svetu.

Meural kao nezaobilazna platforma za umetnike

Za sada se u portfoliju nalazi samo jedan proizvod, a on je dostupan samo u SAD. Međutim, to će se vrlo brzo promeniti. Treća generacija hardvera će biti lansirana u septembru i biće dostupna u Evropi i Aziji.

Mi smo još uvek na početku, možda smo se tek malo odmakli od niche proizvoda. Najveća barijera za rast je još uvek cena – proizvod košta 600 dolara, a šest dolara je mesečna pretplata kojom se dobija pristup umetnosti.

Plan je stvaranje različitih nivoa proizvoda – za 100, 200, 500, a kasnije i za nekoliko hiljada dolara. Žele da imaju celokupni portfolio proizvoda za svaki tip doma – bilo da je u pitanju mali stan studenta ili velika vila bogataša.

Kada na tržištu budemo imali sto hiljada, ili milion, prodatih proizvoda, imaćemo snagu da stvaramo nove koncepte. Glavni cilj je da omogućimo umetnicima da stvore i unaprede karijeru pomoću naše platforme, isto kao što sada muzičari zavise od Spotify-a ili od Apple-a. Mi još uvek nismo na tom nivou, ali možda možemo za tri, četiri godine da budemo značajna mogućnost za ekonomsku dobit umetnika, bilo gde da se nalazi na svetu – u Srbiji, Americi, Japanu…

Srpski mentalitet, kineska preduzimljivost i američki sistem

Vukićević je CEO i suosnivač Meurala zajedno sa Džerijem Huom koji je COO, a oko sebe su okupili raznovrstan tim od preko 20 ljudi.

U timu se nalaze elektro i mehanički inžinjeri, programeri (web, server, front-end, back-end), dizajneri, a imamo i umetničku grupu koja služi da nas spaja sa umetnicima, stvara partnerstva i sklapa ugovore koji nam omogućavaju da nalazimo i prodajemo umetnička dela. Tako da imamo tim koji je apsolutno tehnički, ali i tim koji je bliži muzejima i galerijama.

Od prošle godine, kada nas je Netgear kupio, proširili smo se na 24 ljudi u unutrašnjem timu, a ukupno nas ima preko 1000. Meni je zanimljivo kako sada postoji dualnost gde imamo originalni Meural i prošireni Meural. Ovaj drugi je više korporativan, ali nam omogućava da rastemo i da se širimo po svetu.

Osnivači Meurala su rođeni van SAD – u Srbiji i Kini – ali su se tamo upoznali na fakultetu. Radili su u nekoliko kompanija zajedno, dok nisu odlučili da se udruže kao suosnivači Meurala.

Moj suosnivač je kineskog porekla, tako da on ima svoje predispozicije i kulturne dodatke koji mu daju zanimljiv pogled na svet. Zbog toga što je poreklom iz Kine, uspeli smo da brzo organizujemo proizvodnju tamo.

Ja sam odrastao u SAD, gde sam se preselio kada sam imao 6 godina, a od 1996. do 1999. sam živeo u Beogradu.  Zato imam background koji kombinuje američki sistem i kulturu, ali i naš mentalitet i drive koji mi dosta pomaže u startap svetu.