Frilenseri su većinom mladi ljudi, za 77 odsto to je jedini izvor prihoda, zato 97 odsto njih očekuje da budu zakonski prepoznati kao posebna kategorija, pokazuje istraživanje Udruženja radnika na internetu. 

Prema rezultatima njihove ankete, u Srbiji jednak broj muškaraca i žena radi na internetu, a kao razlog navode to što su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova. 

„Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 odsto ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35. Polovina je u grupi od 26 do 35 godina. Razloge ovog trenda bi verovatno trebalo tražiti u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji i nemogućnosti nalaženja posla koji pogađaju sve starosne grupe”, objašnjavaju iz URI-a

Četvoro od petoro ispitanika ima visoko obrazovanje, a broj onih koji imaju samo osnovno ne čini ni jedan procenat, što je manje od statističke greške. Za 77 odsto njih ovo je jedini izvor prihoda

„Prethodnih meseci, tokom ‘frilenserske krize’, bili smo svedoci mnogobrojnih dezinformacija gde su frilenseri bili označavani kao sezonski radnici, jutjuberi i influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija. Naša anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze, izdržavaju svoje porodice i da buduće poresko rešenje mora imati to u vidu.”

Polovina njih izdržava najmanje jednog člana porodice, trećina ima decu, a 40 odsto sredstvima od rada na internetu izdržava roditelje. Dve trećine frilensera ne ostvaruje prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, a četvrtina ne ostvaruje pravo za zdravstveno osiguranje ni po jednom osnovu, dok 28 odsto njih to čini kao nezposleno lice.

Spektar zanimanja kojima se frilenseri bave je šarenolik. U oblasti informacionih tehnologija je 18 odsto, svaki deseti je iz oblasti umetnosti, a u marketingu je nešto manje od 9 procenata. 

„Izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu.”

Kao osnovni motivi za bavenje frilensingom navode se nemogućnost nalaženja posla u domaćim kompanijama, fleksibilnost u radu, kao i mogućnost veće zarade od one u Srbiji.

Dve trećine frilensera radi do 40 sati nedeljno, a jedna četvrtina više od toga. Čak 85 odsto frilensera radi za strane poslodavce, a više od polovine koristi digitalne platforme za obavljanje posla ili pronalaženje poslodavaca i klijenata. 

Gotovo polovini frilensera zarada se obračunava po satu, potom sledi mesečno obračunavanje (18,8 odsto), a za njim plaćanje po završenom projektu (14,7 odsto). Da isključivo sami određuju cenu rada navodi 17 odsto, dok za više od polovine to radi isključivo nalogodavac. Situacija je obrnuta kada je u pitanju određivanje radnog vremena, jer 55 odsto to određuje samostalno, a za 12 procenta to rade isključivo klijenti. 

Gotovo polovina ima samo jednog klijenta, a trećina od dva do pet. Samo s pravnim licima posluje 36 odsto, isključivo s fizičkim petina, s ostatak ili ne zna ili posluje i s jednima i s drugima. Pritom 27 odsto njih poslodavci uslovljavaju da rade samo za jednog klijenta.

Međutim, 94 odsto njih ne sklapa nikakav ugovor ili on nema značaj u srpskom pravnom sistemu, odnosno na njega frilenser ne može da se pozove u želji da zaštiti svoje interese. Uz to, petina tvrdi kako im nalogodavac ne ostavlja opciju da sklope saradnju kao preduzetnici.

„Samo malo više od polovine ukupnog broja frilensera teoretski može da se bavi ovim poslom preko preduzetničkih oblika rada, dok ostali tu mogućnost nemaju.”

Zarade frilensera variraju i gotovo se dele u jednake platne razrede – do 200 evra 7 odsto, do 400 evra 17,2 procenta, do 600 evra 18,8 odsto, a isti je procenat i onih koji zarađuju do 800 evra. Do 1.000 i 2.000 zarađuje po 15 procenata. Do 3.000 i preko 3.000 ukupno zarađuje oko 7 odsto.  

„Možemo zaključiti da većina radnika na internetu zarađuju do 1.000 evra, a zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera zarađuje preko 1.000 evra.”  

Što se tiče troškova poslovanja i procenata zarade koje izdvajaju za njih, kod trećine frilensera oni iznose deseti deo zarade, kod druge trećine oko 20 odsto, a za preostalu trećinu oni iznose od 30 do 50 odsto prihoda. 

„Upoređivanjem ova dva podatka može se zaključiti da je neto prosečna zarada frilensera oko 560 evra nakon što oduzmemo troškove poslovanja. Nešto manje od polovine ispitanika se izjasnilo da su im prihodi neravnomerno raspoređeni tokom godine, četvrtina nije uopšte ustalila svoje prihode, a za više od 35 procenta je bilo potrebno da se frilensingom bave dve ili više godina da bi ostvarili ravnomerno prihodovanje.” 

Na pitanja o tome da li su na neki način regulisali svoje poslovanje u nekoj od zakonski postojećih kategorija preduzetnika, 83 odsto frilensera je odgovorilo da svoju delatnost nije regulisalo ni na koji način, odnosno rade isključivo kao fizička lica, dok je 15 odsto registrovano kao preduzetnici, a manje od 2 procenta je zaposleno u nekoj domaćoj firmi, te im frilensing donosi dodatnu zaradu. 

„Nastavak bavljenja frilensingom u Srbiji 90 odsto radnika na internetu vezuje za rešavanje njihovog zakonskog statusa i budućeg poreskog opterećenja. Sa strepnjom se očekuje 1. januar naredne godine jer poreska računica kojom neoporezivi prihod iznosi samo 18.300 dinara na mesečnom nivou, nepriznavanje normiranih troškova, a uz poresku stopu od čak 55,8 odsto za poreze i doprinose, za ogromnu većinu frilensera znači kraj bavljanje svojim poslom”, zaključuju u ovom udruženju.” 

Zato se nadaju da će rezultati ove ankete uticati na kreiranje novog Zakona o fleksibilnim oblicima rada i da će taj zakon odgovoriti na potrebe i očekivanja radnika na internetu. 

Anketa je sprovedena od 25. juna do 10. jula na internetu i na nju je odgovorilo 798 osoba. Kako se osnovni demografski podaci značajno poklapaju s ranijim i opsežnijim istraživanjima, rezultati ove ankete se mogu smatrati relevantnim.