Novo istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, pronašlo je da je u periodu od 2010 do 2019. godine Srbija zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi, što se kosi sa uobičajenim navodima o „odlivu mozgova” iz Srbije.

Institut je međunarodno priznata organizacija koja kao saradnike ima ekonomiste, naučne istraživače i statističare koji pokrivaju evropski prostor, kojima se njihova istraživanja i bave. U 2020. godini, Lauder institut ga je rangirao kao treći najbolji međunarodni think-tank koji se bavi ekonomskom politikom. Izveštaji, članci i istraživanja Instituta citirana su u renomiranim publikacijama poput Financial Times-aEuronews-a, i Wiener Zeitung-a, a u ovom istraživanju učestvovali su i istraživači sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Podaci su kontraintuitivni, i pokazuju da je ova tema kompleksnija nego što se misli, te bi bilo dobro uporediti ih i sa drugim analizama sličnog tipa i potvrditi ili opovrgnuti ove navode.

Za sada, kako je objašnjeno u sažetku izveštaja, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja.

Kako je za Biznis.rs naglasio prof. Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za ovaj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja: deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju; drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju; a treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019 je oko 90 hiljada:

To znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90 hiljada više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima preko 40 hiljada visokoobrazovanih.

Postoji, međutim, i jedna važna razlika — prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.

Važno je napomenuti da je potreba za ovakvim istraživanjem nastala upravo zbog „nedovoljno razrađenih podataka” u regionu, i da je za potrebe analize populacija grupisana u starosne grupe, i sortirana po visini obrazovanja (niže, srednje, srednje-vokaciono/više, tercijarno), te da su onda praćeni prema dostupnim podacima u periodu od 2010 do 2019. godine.

Za analizu je korišćena kombinacija zvaničnih podataka o zaposlenosti (verovatno godišnji izveštaji NZS, u slučaju Srbije), kao i izveštaji o obrazovanju iz nacionalnih biroa za statistiku, što povlači niz pitanja. Najpre, zbog promene u statistici koja se u Srbiji dogodila tokom 2014. godine, kada je metodologija izmenjena radi usaglašavanja sa evropskim standardima, koriste se NZS izveštaji samo od 2014-2019. godine.

Kako su istakli i pojedini komentari na Tviteru, postavljaju se i pitanja ažurnosti podataka nacionalnih službi, kao i, recimo, broj mladih koji emigrira, ali se nikada ne odjavi, kao i efekat fenomena studentske razmene na dobijene rezultate.

Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da je situacija sa „odlivom mozgova” u najmanju ruku složenija nego što se obično misli, kao i da nam je potrebna znatno robustnija statistika.