Prošlog decembra ljudi u Srbiji trošili i do 100.000$ dnevno na kupovinu bitcoina, sada 90% manje

Prošle godine u ovo vreme kriptovalute su doživele svoj vrhunac kada se bitkoin približio vrednosti od gotovo 20.000 dolara. Ove godine njihova vrednost otišla je u drugu krajnost, a sam bitkoin je na putu da doživi najveći pad godišnje vrednosti do sada.

Pre tri nedelje kripto tržište se survalo, zbog čega se odmah poteglo pitanje šta se dešava s kriptovalutama. U vreme pisanja ovog teksta vrednost bitkoina bila je ispod 4.000 dolara, cifre koju najpoznatija kriptovaluta nije videla mesecima unazad. Slično je i sa Ethereumom koji se muva oko 100 dolara, a u svojim najboljim danima prelazio je i 1.000.

Usled nastale situacije, zapitali smo se kako se pad vrednosti kriptovaluta odrazio na lokalnu kripto zajednicu i koliko je ona uzdrmana. Tim povodom obratili smo se Aleksandru Matanoviću, koji je CEO ECD-a, servisa za otkup i prodaju kriptovaluta. Kako smo od njega saznali, prema podacima kojima oni raspolažu domaće tržište je pratilo globalno:

Najviše bitkoina je kupovano u decembru prošle godine kada je bio najskuplji. Tačan broj ne mogu da kažem jer je to poslovna tajna, ali recimo da se kod nas u najboljim danima dnevno kupovalo do četiri, pet bitkoina. Tada je bio i najveći promet, u kom je dominirala kupovina. Ove godine dominira prodaja, s tim da je i ukupan promet pao i to 70-80 odsto u odnosu na najjači mesec.

Odnosno, Aleksandar upućuje na to da je ukupan promet opao otprilike isto koliko i cena.

Generalno kada cena raste, kupovine prednjače u odnosu na prodaju, a kada cena pada onda je obrnuto. U odnosu na najjače dane tokom decembra prošle godine kupovina je sada pala čak deset puta, tj. za 90 odsto. Pretpostavljam da je vrlo slična situacija svuda jer je mentalitet ljudi koji kupuju i prodaju isti bez obzira na državu.

Ako uzmemo za pretpostavku da se bitkoin kupovao jednakim intenzitetom i kada je dosegao najvišu cenu, 19.665$, to znači da su naši sugrađani trošili 100.000$ dnevno na bitkoin, i to samo preko ECD-a. Ostaje da se nagađa koliko su još kupovali preko onlajn servisa i drugih alternativa, što čini stvarnu cifru sigurno višom, a moguće i mnogo puta višom.

Osim toga što se prošle godine u ovo vreme više trošilo na kripto, više se i rudarilo. Aleksandar kaže da ovih dana ima više ljudi koji su prestali da rudare i počeli da rasprodaju opremu. Razlog? Počeli su da rudare s gubicima.

Međutim, trenutna situacija nije ništa što nije već viđeno. Sličan scenario se odvijao i 2013. i 2014. godine kada je cena bitkoina zabeležila pad od 85 odsto, a rudarenje jednako prestalo da bude profitabilno. Ono što je takođe ostalo nepromenjeno je to što je bitkoin ubedljivo najviše u opticaju, s tim da je ether naročito zanimljiv zato što se kod nas rudari više nego bitkoin.

Na primer, na leto 2011. godine bitkoin je bio oko 32 dolara, što je bio rekord, pa je onda do zime pao na ispod dva. Onda se 2013. popeo na 1.200, a 2014. sišao na ispod 200 i celu 2014. i 2015. se vrteo oko te brojke. U principu to sve ide u nekim ciklusima.

Razlika u odnosu na te periode je jedino u tome što se prošlog decembra desio najveći rast do sada, pa je samim tim i pad najveći. Pad je ove godine veći od 80 odsto kada je bitkoin u pitanju, dok je za altkoine veći i od 90 odsto. Pošto je tržište manje regulisano nego neka druga, onda su i skokovi i padovi nagliji. Zbog toga sve izgleda malo strašnije, a ono što ga čini bolnijim je to što je više ljudi obuhvaćeno padom.

Dakle, iako se nekima deluje kao da je smak sveta, drugi ostaju tamo gde su i bili. Odnosno, čini se da je sada trenutak u ciklusu kada od kripta odustaju oni koji su gledali da dođu do brze zarade. Na slično je upućivao i osnivač Coinbase-a kada je letos na Twitteru napisao da padovi cene „eliminišu ljude koji su ušli u ovaj svet iz pogrešnih razloga”.