Prošle nedelje je u američkoj državi Ilinois podnet amandman na zakon iz 2012. godine koji reguliše prodaju video-igara maloletnim licima. Prema predlagaču zakona, igre poput GTA „promovišu kriminalne aktivnosti” od kojih ispašta društvo, pa stoga treba potpuno zabraniti njihovu prodaju: zabraniti na svim platformama, i maloletnim i punoletnim korisnicima.

Ukoliko ovaj zakon prođe, GTA 5  — poslednji nastavak čuvenog serijala — u toj državi niko više neće moći da kupi, a ilegalna prodaja bila bi kažnjena sa hiljadu dolara, za posedovanje ili iznajmljivanje „nasilne video igre”.

Amandman „nasilnu video igru” definiše kao: „video igru koja dozvoljava korisniku ili igraču da upravlja likom unutar video igre koji se ohrabruje da čini nasilje prema drugim ljudima, u kojem igrač ubija ili na drugi način ozbiljno fizički ili psihički povređuje drugog čoveka ili životinju”.

Zašto je ovo važno?

Iako je u pitanju samo jedan slučaj, u jednoj državi, zahvaljujući jednom zakonodavcu, treba imati u vidu da se brojni američki trendovi — od medijskog i kulturnog sadržaja, preko novih tehnologija, sve do problema koje nose društvene mreže — vrlo često i vrlo brzo šire do Evropske unije, pa tako i do naših krajeva.

Povrh toga, kao i uvek kada se negde pojavi kontroverzni predlog zakona, postoji šansa da se nešto slično pojavi i u drugim američkim državama, naročito ako bude usvojen, što samo povećava moguć uticaj.

Otud i najnoviji pokušaj američkih vlasti da regulišu ko ima pristup video igrama predstavlja iskru koja vrlo lako nekome može dati ideju da isto pokuša i ovde. Rečju, ako se GTA 5 zabrani igde, postaće ugrožen svugde, kao, uostalom, i čitav niz drugih video-igara.

To, međutim, ne znači da naše okruženje stoji bolje po pitanju video igara. Ako Nemačka zabranjuje prodaju više video igara od Saudijske Arabije, Australija strožije cenzuriše igre od Ujedinjenih Arapskih Emirata, a Amerika kroz svakih par godina prolazi kroz iste rasprave, deluje da zapadnom pristupu problemu nešto fali.

Da stvar bude još interesantnija, ovaj predlog amandmana nastao je u saradnji sa organizacijom „Operation Safe Pump”, inicijativom koja se bavi — sprečavanjem otimanja kola na benzinskim pumpama.

Problem koji su zajedničkim — i bez sumnje ogromnim — naprezanjem uvideli zakonodavci i pripadnici ove inicijative, jeste da postoji velika sličnost između otimanja kola u igri GTA 5 i otimanja kola koje mladi ljudi u stvarnom životu vrše po benzinskim stanicama.

Zaključak se sam nametnuo — razlog zbog čega postoji sličnost sigurno je u tome što se omladina inspiriše stvarima koje je videla u video igri, a nikako zato što se, recimo, video igra inspiriše onim što je zabeleženo na snimcima bezbednosnih kamera benzinskih pumpi.

I rešenje se nametnulo munjevitom brzinom — umesto da se zakonodavstvo bavi društvenim problemima koji vode do naglog porasta kriminala, rešili su da zabrane video igru u nadi da će to rešiti problem umesto njih.

Ovo nije prvi put da se u Americi predlažu zakoni protiv GTA. Prvi pozivi došli su već sa prvom igrom, 1998. godine. Od tada pa do danas, gotovo svaki nastavak prate isti pozivi za zabranjivanjem prodaje, sa istim mitovima o nasilju i podstrekivanju mladeži koji se i ovom prilikom ponavljaju bez iznošenja dokaza.

Svi su, od nezavisnih istraživača, do američke Tajne službe, iznova potvrdili da nema valjanih dokaza koji povezuju nasilje s video igrama, što ne sprečava političare da o svakoj tragediji u beskraj ponavljaju iste stvari. Ono što je ovog puta drugačije je što se odavno nije sa ovakvom direktnošću govorilo o potpunoj zabrani, što je samo razlog više za pružanje otpora.