Svetska zdravstvena organizacija apeluje: Zaustavite eksperimente sa editovanjem DNK ljudskih beba uz pomoć CRISPR-a

Ovaj stav došao je osam meseci nakon što je kineski naučnik He Đankuej obelodanio da je potajno „stvorio” prve bebe kojima su u stadijumu embriona editovani genomi.

Sanja Vatić - 31. Jul, 2019.

Najveći autoritet u svetu zdravstva, Svetska zdravstvena organizacija, preporučila je da se zabrani editovanje DNK ljudskih beba uz pomoć CRISPR tehnologije, piše Wired. Telo koje je uputilo ovaj apel sastoji se od 18 eksperata.

Ovaj stav došao je osam meseci nakon što je kineski naučnik He Đankuej obelodanio da je potajno „stvorio” prve bebe kojima su u stadijumu embriona editovani genomi. He je na embrionima bliznakinja primenio editovanje jer je otac HIV pozitivan a majka HIV negativna, i to tako što je iz njihovog DNK „isključio” gen CCR5, koji inače omogućava HIV-u da inficira bela krvna zrnca. Ovo za posledicu sada ima da Svetska zdravstvena organizacija apeluje na sve države da zaustave bilo kakve eksperimente koji bi mogli da dovedu do rađanja još beba sa izmenjenim genomima, dok se ne utvrde sve moguće implikacije i dugoročne posledice ovakvih postupaka.

Trenutno se u svetu vrši oko 20 kliničkih ispitivanja koja se bave menjanjem DNK, ali na mnogo manje kotroverzan način — editovanjem somatskih ćelija. Tako su, na primer, ove nedelje američki Editas Medicine i Allergen najavili da će početi da tretiraju pacijente sa naslednim slepilom tako što će im ubrizgavati CRSPR komponente u oči, a Crispr Therapeutics and Vertex je krenuo sa unošenjem editovanih ćelija u pacijente obolele od srpaste anemije. S druge strane, editovanje ljudskih embriona uz pomoć CRISPR-a je zabranjeno u SAD, dok u Kini i Rusiji nema jednako strogih pravila — pa u ovom trenutku ruski naučnik Denis Rebrikov planira da editovanjem embriona spreči gluvoću.

Osim predloženog obustavljanja eksperimenata Svetska zdravstvena organizacija je još u martu izašla i sa predlogom o kreiranju transparentnog registra svih eksperimenata koji se bave editovanjem ljudskog genoma. Osmišljeno je da on treba da sadrži i eksperimente na somatskim ćelijama, ali i one na embrionima (kada za to dođe vreme). Takođe, postoji i plan da se kreiraju globalni standardi, tj. spisak svega onoga što je potrebno da se dogodi da bi se na ljudima bezbedno sprovodila CRSPR istraživanja.

Da li će apel Svetske zdravstvene organizacije biti dovoljan da se ne pojavi još jedan He, ostaje da vidimo. Jasno je da SZO ima uticaj na one koji istražuju i rade u okviru regulativa, ali se postavlja pitanje koliko će imati uticaja na one koji te iste regulative zaobilaze. Uz to, na ruku onih koji okreću od propisa ide i to što se komponente za CRISPR jednostavno nabavljaju.

Ipak, nedvosmislen stav SZO-a svakako otežava posao onima koji su naklonjeni eksperimentima koji uključuju editovanje ljudskih embriona. Bez sumnje je potrebno da se zaustave istraživanja upitne etičnosti, pogotovo jer ona izazvaju nepoverenje prema tehnologiji koja ima potencijal da pomogne u lečenju velikog broja bolesti koje trenutno smatramo neizlečivim.