Svaki 10. domaći startap strahuje da će se ugasiti zbog pandemije

Negativan uticaj po svoj razvoj i poslovanje usped pandemije prepoznaje 46 odsto startapa, dok 38 odsto još ne zna kakav će uticaj biti, pokazuje istraživanje Inicijative “Digitalna Srbija”. Ono analizira uticaje pandemije na na IT kompanije, startape, frilensere i tržište rada, a bavili su se i narednim koracima, te izložili set preporuka koji bi pomogao brži oporavak. Mi ćemo se fokusirati na podatke za startape. 

Svega osam odsto domaćih startapa veruje da pandemija neće uticati na njihove prihode ili da će ostvariti rast. Trećina misli kako će efekti biti nepovoljniji za domaće startape, a 44% smatra da će to biti problem na globalnom nivou.  

Svaki deseti razmišlja o gašenju ili otkazima

Dve trećine startapa koji osećaju negativne posledice COVID-19 beleže pad prodaje veći od 60 odsto, a njih čak 50 odsto smatra da će se situacija u narednih nekoliko nedelja odvijati u nepovoljnom smeru. No, tek svaki deseti startap misli da će morati da zatvori svoje poslovanje, o otpuštanju zaposlenih razmišlja oko 14 odsto njih, dok 25% planira smanjenje zarada zaposlenih. 

To je prilično ohrabrujuće, gledajući dešavanja u Sicilijumskoj dolini, o čijem masovnom otpuštanju smo više puta pisali. Zanimljivo je da među većim kompanijama u IT sektoru, smanjenje zarada planira čak njih 40%, što je znatno veći procenat. Razlog za ovo može biti i taj da su plate u startapima generalno niže, pa osnivači tome pristupaju sa više pažnje.

Pad prodaje veći od 60 odsto za dve trećine starapa

Dve trećine startapa koji osećaju negativne posledice COVID-19 beleže pad prodaje veći od 60 odsto, a svaki drugi smatra da će se situacija u narednih nekoliko nedelja odvijati u nepovoljnom smeru. Ovaj pad je znatno veći od negativnih efekata koje su osetili frilenseri i digitalne kompanije, među kojima tek polovina oseća pad veći od 30 odsto. 

U našem ekosistemu četvrtina startapa razvija neko od rešenja koje smanjuje uticaj COVID-19 i oni većinom pripadaju robotici, veštačkoj inteligenciji i učenju na daljinu. Pored toga, većina startapa planira da prilagodi ili već prilagođava svoj proizvod novim okolnostima. Dve trećine startapa koji ostvaruju profit ne planira adaptaciju svog proizvoda. Oni koji već adaptiraju svoj proizvod i oni koji to planiraju smatraju da bi njihova usluga mogla da pivotira kao digitalni alat (37%) ili socijalna usluga (30%).

Globana slika i pad investicija za startape  

„Domaći startapi su i ranije imali problem sa investicijama, koje su čak 9 puta niže od svetskog proseka, a pandemija COVID-19 će izvesno uticati na smanjenje globalno dostpunog kapitala, pa samim tim će situacija za domaće timove biti još teža. Startap Genome je evidentirao pad od ulaganja VC fondova u Kini u prva dva meseca ove godine za oko 50 odsto. Na osnovu podataka iz prethodnih kriza, ukoliko bi uticaj COVID-19 trajao duže od dva meseca i ukoliko bude postojala dodatna kontrakcija ekonomske aktivnosti, koju MMF predviđa, VC investicije na globalnom nivou bi mogle biti smanjene za 86,4 milijardi dolara”, kaže Zoja Kukić, jedna od autorki izveštaja.

U prilog ovim podacima govori i istraživanje 500 Startups-a, čijih 68 odsto investitora smatra da će pandemija imati negativne posledice na ulaganje u stratape koji su u ranoj fazi. Dodamo li tome da je finansiranje u ranoj fazi jedan od ključnih izazova srpskog startap ekosistema, negativne posledice su jasne, a investitori predviđaju da će biti potrebno najmanje godinu dana da se ulaganja vrate na prethodni nivo. 

Deo startapa neće osetiti trzaje

Uticaj pandemije nije isti za sve podsektore, ukazuje Tanja Kuzman, jedna od autorki izveštaja i menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC. 

 „PitchBook u svom izveštaju ističe da će na healthtech, foodtech, IoT i mobility tech značajno uticati trenutna pandemija, dok se umereni uticaj očekuje na startape u podsektorima veštačke inteligencije, mašinskog učenja i tehnologija optimizacije lanca snabdevanja. Cloudtech, information security i DevOps, prema procenama PitchBook-a, neće osetiti poseban uticaj celokupne situacije kroz koju startap ekosistem prolazi. 

Ono što je takođe primetno je pozitivan efekat COVID-19 na startape koji razvijaju rešenja za telemedicinu, a tu je i porast tražnje za aplikacijama koje bi na daljinu mogle da prate oporavak pacijenata sa bolestima koje nisu životno ugrožavajuće ”, objašnjava Kuzman.   

Porast online kupovine kada se govori o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, porast korišćenja online aplikacija za učenje na daljinu, online komunikaciju, fitnes i porast potreba za razvojem rešenja za zdravstvo koja koriste veštačku inteligenciju. U prilog tome govori i činjenica da su investitori mnogo više zainteresovani za ulaganja u startape koji razvijaju rešenja za zdravstveni sistem, rešenja za rad na daljinu, logistiku i softvere za produktivnost.

Potrebne mere da bi se obezbedio rast

Više od 50 tehnoloških jednoroga koji su nastali u periodu krize 2007-2009. godine imaju vrednost od 145,2 milijarde dolara. Istraživanja takođe pokazuju da su startapi najveći kreatori zaposlenosti i dinamike u ekonomiji. Iz tog razloga zemlje širom sveta su objavile ili planiraju da objave posebne mere koje bi omogućile stabilan budući razvoj startap ekosistema.

„Izuzetno je važno da se u narednom periodu predstave specifični podsticaji koji bi bili usmereni na sektore sa značajnim rastom u prethodnim godinama, kao i sektore koji će omogućiti dobro pozicioniranje Srbije u novonastalim podsegmentima tržišta koje je pandemija kreirala. Naš fokus je upravo zbog toga bio na digitalnom sektoru koji je ključan za trenutne procese poslovnih transformacija, kao i zbog činjenice da se ovaj sektor brže oporavljao nakon kriza,” ističe Kuzman.

Petina startapa učestvovala u istraživanju

U istraživanju Inicijative Digitalna Srbija učestvovalo je 60 startapa, što je oko petina od ukupnog broja. Gotovo 80 njih ima manje od 10 zaposlenih, 45 odsto je osnovano tokom prethodnih 12 meseci, a svaki treći postoji između jedne i dve godine. Tek svaki deseti ostvaruje profit, a 54 odsto nema razvijen proizvod. 

U prethonih šest meseci, samo je 38 odsto uspelo da pokrije troškove i ostvari profit. To bi bila reprezentativna slika stanja na domaćoj startap sceni, tako da je jasno koliko su ekonomske trzavice kobne po nju. Ako tome dodamo činjenicu da 38 njih ima proizvod namenjen američkom tržištu, 27 odsto Srbiji, a svaki peti Evropi, jasno je koliko su pogođeni, s obzirom na to kakvo je stanje na tim tržištima.