Stefan (19) i Aleksa (17) su najmlađi srpski blockchain developeri, a ovako vide domaću scenu i hajp oko kriptovaluta i blockchaina

Aleksa je sa samo 16 godina bio jedan od najistaknutijih mentora na prvom blockchain hakatonu koji se prošlog leta održao u Beogradu, a Stefan je u svojoj 18. godini implementirao najveći ICO do sada realizovan u Srbiji. Sa njima smo razgovarali o tome kako vide budućnost blockchaina, domaću zajednicu i svoje uloge u njima.

Vukašin Stojkov - 16. Maj, 2018.

U dobu kada tehnologija sve većom brzinom transformiše društvo, sama tehnološka industrija biva transformisana novim trendovima. Bilo koji pokušaj da se razvija zdrava zajednica ili, ambicioznije, uspešna privreda zasnovana na tehnologiji, podrazumeva pažljivo praćenje i istraživanje tih trendova kako bi se uvek bilo u toku sa onima koji su smisleni i zreli za stvaran svet.

Tako smo krajem leta prošle godine organizovali prvu blockchain konferenciju i, ubrzo nakon toga, prvi blockchain hakaton u Srbiji, upravo sa ciljem istraživanja i eksperimentisanja, informisanja i inspirisanja zajednice ovim novim konceptom kojim se mogu praviti novi proizvodi i novi vidovi društvenog organizovanja.

Jedna stvar koja nam je bila neverovatno interesantna na tom hakatonu je to koliko je, činilo nam se, domaća blockchain zajednica sposobna, budući da je još tada postojalo nekoliko perspektivnih blockchain projekata, a zatim i koliko je — mlada. Ne samo da je mlada zbog činjenice da je blockchain kao koncept veoma mlad, nego i koliko su neki od izuzetno talentovani ljudi koji se njime profesionalno bave bukvalno mladi.

Jedan od najistaknutijih mentora na ovom hakatonu je bio tada 16-godišnji Aleksa, što je bilo prilično fascinantno — jedan tinejdžer je proveo dosta vremena pomažući dosta starijim i iskusnijim ljudima da kreiraju svoja prva blockchain rešenja. Istovremeno, vodeći član tima koji je na hakatonu pobedio je 19-godišnji Stefan, koji je sa 18 godina implementirao najveći ICO do sada realizovan u Srbiji i u tom trenutku drugi ICO na svetu (MobileGo-ov ICO kojim je prikupljeno više od 50 miliona dolara).

Nama, a verujem i drugim učesnicima hakatona, bilo je veliko zadovoljstvo da učimo od ovih izuzetno mladih momaka, a oni su nam zbog svoje mladosti i znanja bili toliko interesantni da smo poželeli da porazgovaramo sa njima o tome kako vide budućnost blockchaina, domaću zajednicu i svoje uloge u njima.

Kada si prvi put čuo za blockchain? Šta te je privuklo tehnologiji?

A: Prvi put sam čuo za blockchain 2015. godine. Prvo što sam opazio i ono što me je privuklo jeste bila prilika za kopanje (mining), koju sam i iskoristio. Do polovine 2016. godine sam prestao i zaboravio na blockchain. Međutim, početkom naredne godine sam ponovo postao aktivan, kada je počeo hajp oko blockchaina i kada je bio u mnogo boljem stanju nego pre dve godine. Tek tada sam uvideo potencijal blockchaina i distribuiranog programiranja.

S: Pre blockchaina sam se bavio kriptografijom, koja me je i uvela u ovu oblast. Kriptografija teži da matematikom zaštiti sve tipove digitalne komunikacije. U kriptografiji imate sisteme koji su fiksirani i standardni (oni koje susrećemo u praksi), a imate i eksperimentalne, koji su polja aktivnog istraživanja. Od ovih standardnih sistema zavisi sve, od sigurnosti naše komunikacije preko interneta do osiguranja našeg platnog prometa.

Imajući to u vidu, kompanije, institucije i vladine organizacije često razumno oklevaju da zamene nešto što već provereno radi, tako da je prihvatanje novih sigurnosnih rešenja uglavnom sporiji proces. U blockchainu sam prvi put u svom životu video masovnu adopciju nekog eksperimentalnog kriptografskog rešenja. Pored toga, to što je ova oblast izazovna i lukrativna me je veoma brzo ubedilo da se potpuno fokusiram na nju.

Kako vidiš budućnost blockchaina, odnosno uticaj koji će imati na svet?

A: Blockchain je nova tehnologija, i kao i svemu, treba joj pristupiti sa malo skepse. Iako je inženjersko i kriptografsko remek-delo, ima dosta mana i rupa, što je i normalno budući da je tehnologija još uvek eksperimentalna. A to je reč koja ne sme da se zaboravi kada se pominje blockchain, kao i činjenica da je po performansi jos uvek lošiji od skoro svih tradicionalnih centralizovanih tehnologija (što je moglo da se vidi kod CryptoKitties).

Međutim, na duge staze, ako podrška ostane jaka kao što je sada, verujem da će tehnologije poput blockchaina, DAG-a ili njima sličnim i inspirisanim moći da prestignu centralizovane tenhologije današnjice i postave standard, te time omoguće pravu demokratiju i uklone probleme sa poverenjem.

S: Teško je predvideti budućnost u ovoj sferi jer se stvari razvijaju jako brzo. Ali iz onoga što smo do sada videli blockchain će skoro sigurno ostaviti trag u finansijskom svetu. To znamo zbog toga što banke već prihvataju rešenja kao što su Ripple, što su se pojavile ozbiljne berze za trgovanje fiat i kripto valutama kao što je Bitfinex, dok države daju sve od sebe da regulišu kriptovalute u skladu sa svojim interesima. Svima je jasno da će oni koji ignorišu ovu promenu ili propustiti značajne prilike ili dosta izgubiti.

Kako zamišljaš svoju ulogu u tome?

A: Sebe vidim na aktivnom razvoju na i sa blockchain tehnologijama, ali bih takođe voleo da se pridružim nekom od projekata Ethereum fondacije ili Protocol Labsa.

S: Aktivni kontributor rešenjima.

Kako vidiš domaću blockchain ‘scenu’/zajednicu, njene trenutne kapacitete i potencijale?

A: Još je mlada i mala, ali je poprilično kvalitetna. Imamo firme poput GameCreditsa i Decentera, koje su u potpunosti fokusirane na blockchain tehnologije. Takođe, iz onoga što sam video, imamo još mnogo manjih i većih firmi koje vide potencijal blockchaina, čiji timovi su upoznati sa blockchain tehnologijama i koji razmišljaju o implementiranju blockchaina u svoje proizvode ili stvaranje novih proizvoda baziranih na blockchainu.

Uz to, Srbija je na sednici Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije pomenuta kao jedna od najboljih pet zemalja u svetu što se tiče razvoja blockchaina. Ipak, ja se ne slažem s tim. To pokazuje samo da smo uvideli potencijal ove nove tehnologije, što jeste odlično, ali mnoge veće i naprednije zemlje takođe uviđaju taj potencijal. I ako ništa drugo, verujem da smo dovoljno dobri da budemo među prvih 15.

S: Imamo veoma kvalitetne ljude, što mislim da je i prvi blockchain hakaton to dokazao. Ono što svi imamo zajedničko jeste da smo samouki. Niko ne predaje ovo na fakultetima (makar ne na našim) ni na kom nivou studija. Tako da je naše znanje dokaz velikog entuzijazma prema ovoj oblasti. Voleo bih da što više nas nađe priliku da doprinese blockchain projektima i da sarađujemo što je više moguće. Već postoji nekoliko firmi na području Beograda (među kojima je i moja, GameCredits) kojima je blockchain u nekom kontekstu primarna delatnost.

Kada si krenuo da se baviš programiranjem? Čime si se sve bavio do sada?

A: Programiranjem sam počeo da se bavim u trećem razredu osnovne škole. Do sada sam imao priliku da pređem zaista velik broj tehnologija, te ih necu nabrajati, al trenutno najviše koristim, i najbolje znam Python (SciKit, Tensorflow, Django), Node (ExpressJS) i JavaScript (ES6, Typescript, Angular 4 & 5). Što se tiče tehnologija sa kojima sam do sada radio, istakao bih Blockchain, Machine Learning, Data Mining i BigData. 

Kako si uspeo da ubediš roditelje da te puste da radiš posle škole?

A: Nije bilo teško, ne vidim problem u tome da se neko usavršava, dobija iskustvo i pritom zarađuje. Jedini problem je bio taj što sam zbog manjka vremena, odlučio da smanjim vreme provedeno u školi, a ne ono provedeno na poslu, treningu ili sa drugovima, ali su shvatili da je to možda i najbolje rešenje, te se na tome završilo.

Na koji način si učestvovao u MobileGo ICO-u?

S: Napisao sam Smart Contract — računarski kod koji stoji na Ethereumovom blokchainu koji čini MobileGo token mogućim. S obzirom na to da se taj kod izvršava na svim Ethereum node-ovima na svetu, i svaka operacija košta novac, on mora biti što efikasniji mogući. Takođe, kod na blockchainu ne može da se menja. Dakle, suštinski je važno da se svi zahtevi realizuju bez ikakve greške.

U suprotnom i najmanji previd u jednoj liniji koda može da izazove multimilionsku štetu (kao što se dogodilo u slučaju DAO-a, odnosno Ethereumovog prvog hard forka). Osim toga, pošto kod ne sme da se menja, mora da bude napisan na takav način da svaki budući use case može da se izgradi na tom kodu. Nakon toga je trebalo da se napiše skripta koja svakom korisniku dostavlja onoliko MobileGo tokena koliko je kupio nekom drugom kriptovalutom. To je bio veoma odgovoran posao jer svi MobileGo tokeni (u jednom momentu tržišne vrednosti više od 200 miliona dolara) su dostavljani preko moje skripte.

Da li su ICO-ovi hype/bubble/scam, da li su samo privremeno tu ili su tu da ostanu?

S: Svakako ovakav entuzijazam za blockchainom poziva i samo one koji žele da profitiraju od njegove popularnosti, a ne da doprinesu blockchain zajednici. Oni koji će zaista doprineti blockchain zajednici imaju precizan i realističan plan, tim i viziju svog proizvoda, kao zajednicu koja ih prati. S druge strane, oni koji jednostavno žele da im ljudi daju kriptovalute će se pretvarati da imaju sve to.

ICO-i će verovatno ostati kao forma fundinga za projekte u nekim zemljama, zbog same činjenice da su valute zasnovane na blockchainu sigurno deo naše budućnosti, iako su regulacije koje štite investitore neophodne da bi to bilo održivo.

Rubrika blockchain je pod pokroviteljstvom Gamecreditsa