Sendi Lerner danas je manje poznata čak i u krugovima tehnoloških profesionalaca, iako se radi o jednoj od ključnih ličnosti koje su svojim idejama, znanjem i veštinom doprinele da ključni element IT infrastrukture — višeprotokolni mrežni ruter — postane stvarnost, čime je ostavila neizbrisiv trag na čitavu tehnološku industriju. 

Već u detinjstvu je pokazala preduzetnički duh, jer je kao devojčica počela da se bavi kupoprodajom stoke na ranču na kom je živela. Sa 15 godina počela je da radi u lokalnoj banci, a fakultetsku diplomu je stekla za samo dve godine. Nakon političkih nauka i magistrature iz ekonometrije gde je došla u dodir sa programiranjem, otišla je na Stenford na magistarski program statistike i računarstva, gde je kasnije postala šef kompjuterske mreže na poslovnoj školi, i gde je upoznala budućeg suosnivača i supruga Lenarda Bosaka

Osamdesetih godina, Stenfordov kampus je pokušavao da pronađe način da poveže kompjuterske mreže nekoliko svojih centara, i tada se formirala zajednica stručnjaka kojoj su se pridružili i Sendi i Lenard, i koja je dovela do razvitka prvih mrežnih rutera. Pošto su brzo prepoznali potencijal tehnologije, 1984. osnovali su kompaniju Cisco, gde su nastavili rad, sa idejom da naprave i ponude komercijalno rešenje. 

U Cisco-u je Sendi vodila sve odseke osim inženjerskog, i često se navodi da je upravo kultura strasti prema kompjuterskoj tehnologiji koja je uspostavljena u tom periodu omogućila kompaniji njen kasniji uspeh. Dok je Lenard bio zadužen najpre za hardversko inženjerstvo, Sendi je upravljala finansijama, bila javno lice kompanije, komunicirala sa potencijalnim investitorima i obezbeđivala da plate stižu na vreme, uprkos problemima. Pored toga, zaslužna je i za kreiranje Ciscovog brenda, jer je učestvovala u sklapanju imena kompanije, a osmislila je i logo koji se i dalje koristi.

U to vreme tehnologija umrežavanja računara bila je slabo poznata široj javnosti, a vizija Sendi i njegnog suosnivača – da je prodaja softvera, tj. operativnog sistema uz hardver koji omogućuje rad, u stvari dobro rešenje koje bi mogli da prodaju, ispostavila se kao tačna. Iako je univerzitet na početku odbio da im dozvoli da plasiraju svoje rešenje na tržište, zajedno su počeli da razvijaju i proizvode tzv. „plave kutije” u svojoj dnevnoj sobi. Da bi to izveli, zadužuju sve kreditne kartice, traže pomoć prijatelja i rodbine, i dižu hipoteku nad kućom kako bi radili na proizvodu.

Cisco je 1986. počeo s prodajom prvog komercijalnog rešenja, do 1987. beležili su 250.000 dolara prihoda, sa klijentima kakvi su HP i Boing. Za dalji razvoj bilo im je potrebno finansiranje, što je kompanija i dobila putem investicije od Sequoia Capital. Investicija je podrazumevala i novog generalnog direktora, i Sendi je ubrzo otpuštena, tik nakon izlaska kompanije na berzu. Iako je suprug takođe dao ostavku u znak protesta, postoje indicije da je do otpuštanja došlo zbog velikog animoziteta između nje i novoimenovanog direktora, koji je smatrao da je Sendi zaslužna za navodno lošu poslovnu strategiju.

Ovo nije bio prvi put da se Sendi suočila sa preprekama. Kako je sama rekla, tokom karijere je mnogo puta nailazila na loše situacije ili diskriminaciju zbog toga što se kao žena našla na uticajnoj poziciji. Tokom rada na Stenfordu bila je manje plaćena od svojih prethodnika, pa i naslednika na istom radnom mestu, a kao suosnivačica tehnološke kompanije osamdesetih godina suočila se sa diskriminacijom i nerazumevanjem tadašnjih investitora. Međutim, prethodna iskustva učinila su da ni prepreka poput otpuštanja nije mogla da je zaustavi.

Nakon što je praktično izbačena iz sopstvene kompanije, Sendi se posvetila filantropskim i drugim projektima. Učestvovala je u radu Ampersand fondacije, posvetila se životinjama na svojim farmama, ali je ubrzo ponovo primenila svoj smisao za preduzetništvo. 1996. je pokrenula Urban Decay, kozmetičku kompaniju koja je imala cilj da donese promene u industriji i uzburka tržište. Kroz samo nekoliko godina, kompaniju je prodala LVMH konglomeratu, da bi potom brend nekoliko puta bio prodavan, poslednji put L’Orealu, za 350 miliona dolara. 

Pored svega, karijera Sendi Lerner ima još nekoliko zanimljivosti — mimo poslovnih poduhvata, ona je i zapažen proučavalac dela američke spisateljice Džejn Ostin, autorka istorijskog romana koji predstavlja nastavak njenog romana Gordosti i predrasude, vlasnica paba, kritičar tehnološke industrije, a odnedavno i pokretač nove inicijative za organski uzgoj mesa

Iako se danas često navodi da su osnivači Ciscoa zapravo i izumitelji tehnologije, to nije sasvim tačno, jer se njihov rad zasnivao na doprinosu mnogih kolega sa Stenforda, od kojih su im se neki pridružili kao prvi zaposleni. Međutim, bez doprinosa Sendi Lerner i kompanije koju je predvodila u ključnom stadijumu njenog razvoja, jedan od temelja modernog interneta ‐ računarske mreže i višeprotokolni ruteri ‐ danas bi verovatno izgledala sasvim drugačije.

Karijera Sendi Lerner pokazuje u kojoj meri neustrašivost, sposobnost za prevazilaženje prepreka i prepoznavanje dobrih ideja, istrajnost i vera u sebe mogu da daju rezultate. Na osnovu svega što o njoj znamo, deluje da novi poslovni poduhvati i zaokreti u sveže preduzetničke ideje tek predstoje.

 

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.