Savet EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima, na meti tehnološki giganti, ali i startapi

Izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora.

Sanja Vatić - 16. April, 2019.

Juče je Savet ministara EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima koju je krajem prošlog meseca odobrio Evropski parlament. Kao što se očekivalo i pre glasanja Italija, Holandija, Poljska, Švedska, Finska i Luksemburg bili su protiv ovog akta, ali to nije bilo dovoljno jer je za izglasavanje bila potrebna kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU).

Iako se pre dve godine kada je Evropska komisija najavila planove za modernizovanje EU regulative koja se tiče autorskih prava nije digla velika prašina, poslednjih meseci jeste. Kao što je bio slučaj sa neutralonošću interneta i GDPR-om, i ovim povodom se govorilo o tome kako će se internet kakvim ga znamo zauvek promeniti. Slično kaže i naš sagovornik Bojan Perkov, istraživač Share fondacije:

bojan-perkovIshod glasanja je očekivan. Mislim da će ovo sada malo zakomplikovati situaciju u smislu toga kako će internet izgledati u neko buduće vreme za korisnike u EU. Ipak, i dalje je neizvesno jer ne znamo kako će se Direktiva transponovati u nacionalna zakonodavstva svake od država članica. Ne zna se kako će standardi iz Direktive konkretno da budu propisani zakonima i kako će se to primenjivati. Glasanje svakako ostavlja jednu veliku nepoznanicu.

A sporne stvari su…

Između ostalog izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora. Članom 11 agregatorima vesti se nalaže da plaćaju nadoknadu medijima čije vesti prikazuju, a Članom 13 se internet platformama nameće obaveza da filtriraju postove koje njihovi korisnici objavljuju bez dozvole autora sadržaja.

Plastičnije objašnjeno, to znači da Član 11 dopušta izdavačima da naplate platformama kao što je Google News kada u rezultatima prikažu isečke njihovih vesti, a Član 13 sajtove poput YouTube-a obavezuje da spreče svoje korisnike da objavljuju sadržaj zašićen autorskim pravima.

Uz ideju da deo profita koji se generiše preko interneta ide i ka stvaraocima, a ne samo velikim tehnološkim kompanijama, i startapi su se našli na listi potencijalno oštećenih. Odnosno, u problemu su se našli oni koji tek razvijaju platforme/proizvode koji koriste bilo kakav sadržaj koji podleže autorskim pravima jer im je novim pravilima otežano da se izbore s tehnološkim gigantima — ako ni zbog čega drugog onda zbog nedostatka novca i moći za pregovaranje sa vlasnicima prava (npr. izdavačima poput Universal Musica ili The Washington Posta).

I dok su različite interesne grupe i pojedinci kudili i hvalili direktivu, mnogi su bili zastrašeni da će kao posledica ovakve regulative biti uvedeni upload filteri koji će automatski blokirati sav sadržaj koji podleže autorskim pravima (uključujući meme-ove i GIF-ove) ili da će vesti biti uklonjene iz rezultata koje prikazuje Google.

Ipak, Direktiva je na glasanje otišla u izmenjenom obliku koji ne bi trebalo da preti opstanku meme-ova, GIF-ova i startapa. 

Rok za sprovođenje promena do maja 2021. godine

Čak ni sada kada je izglasano usvajanje Direktive, zapravo niko nije siguran kako će ijedan od ova dva člana funkcionisati u praksi. A kako kaže advokat, poznavalac digitalnih politika i donedavno Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić „u natezanju između dva interesa koja su konfrontirana možda ni samim akterima nije jasno šta smo dobili”.

Ono što je jasno jeste da je to od početka bio pokušaj da se ograniče prava i suzbiju interesi velikih kompanija poput Facebooka i sličnih, koje su zapravo gradile imidž, gradile snagu i bogatstvo zahvaljujući tome što su milionima ljudi omogućavali da na internet plasiraju i, uslovno rečeno, tuđe intelektualne tvorevine.

Naravno da je kao reakcija na to došlo nešto što bi trebalo da bude zašitita autorskih prava koje bez sumnje i jesu zloupotrebljavana. Da li je ovakva koncepcija koja podrazumeva vašu odgovornost kao nosioca platforme za bilo šta što neko plasira na internetu pravo rešenje, to tek ostaje da se vidi.

Koliko god neizvesno bilo, Evropa svakako neće dočekati promene pre maja 2021. godine. Usvajanje Direktive članice EU stavilo je pred još dve godine posla jer je to propisani rok za implementaciju. Osim što u ovom periodu države članice EU treba da implementiraju regulativu u zakone svojih zemalja, kao država koja treba da pristupi EU i Srbija bi trebalo da uključi Direktivu u svoje zakone.

Reč je o aktu koji je s obzirom na materiju koju reguliše i s obzirom na moguće posledice veoma važan i koji će biti važan u budućnosti. On će biti važan i za Srbiju. U ovom trenutku možda ne toliko koliko za članice Evropske unije, ali perspektivno svakako. Biće potrebno vremena i imaćemo vremena jer je utvrđen rok za implementaciju 24 meseca.

Baš zbog tog roka Šabić nije previše kategoričan kada gleda na generalne posledice usvajanja: 

Dve glavne stvari su tu sporne. S jedne strane je interes velikih igrača koji će teško biti ugrožen. Ako govorimo o filtriranju sadržaja koji se pojavljuje na internetu oni su najmoćniji i sva je prilika da će oni svoj interes najefikasnije da zaštite od potencijalnih rizika.

S druge strane mogućnost da snosite sankcije zbog toga što je neko zloupotrebio tuđe autorsko delo kod mnogih će izazvati strah. Kod sitnijih igrača pogotovo. I to će neminovno imati za posledicu sprečavanje toga da se na internetu pojave tuđi intelektualni proizvodi koji se koriste u svrhu političke karikature, kritike, satire i sl. To za posledicu izvesno ima i sužavanje prostora za slobodnu reč. Teško je iz ove prespektive sagledati kakve će to konsekvence imati, ali neke nepoželjne sasvim sigurno hoće.

Osim neodređenosti usled pojedinačnih primena Direktive naše sagovrnike smo pitali i čiji je interes da se autorska prava na internetu regulišu unutar EU. Stav Perkova je da EU zapravo hoće onima koji su nosioci autorskih prava da pomogne da više dobijaju od svog rada, a ne samo onaj ko plasira taj sadržaj, dok Šabić i ovom pitanju pristupa s oprezom:

Veliko je pitanje da li su motivi zadovoljeni i tek će praksa pokazati ko je tu zapravo izvukao neku korist. Priča o uvođenju nekakvog reda je isto kontroverzna tema. To nije uredba nego akt koji ostavlja dovoljno prostora za specifično individualno regulisanje članicama Evropske unije, tako da čak može doći do situacije da imamo pravne nesigurnosti zbog npr. velikih razlika koje postoje od članice do članice. A da ne pričamo da su veliki igrači na polju interneta potpuno van dometa Evropske direktive.

Ono što sigurno jesu činjenice je da regulativa i u ovom slučaju poslovično kaska za tehnologijom i da ćemo za detaljniju analizu morati da sačekamo konkretne korake zakonodavaca.