Rok zvezde i 10x programeri — da li postoje ili su mit, da li su vredni i koliko?

U pokušaju da istražimo istinitost teze koja se kolokvijalno naziva „pravilo 10x” ili „princip rok zvezde”, razgovarali smo sa uticajnim i iskusnim stručnjacima domaće IKT scene.

Legenda o „10x” programerima ili „rok zvezdama” programiranja, najtalentovanijim i najstručnijim inženjerima koji kompanijama u kojima su zaposleni doprinose desetostruko više nego programeri prosečnih kapaciteta, decenijama je kontroverzna tema u IT svetu. Postoje najrazličitije definicije ovog termina, a jedna od njih je da je reč o „ljudima koji će vaše probleme rešiti za deset puta manje vremena, uz deset puta manje ispisanih linija koda”.

Stanovište da je samo jedan izuzetan pojedinac u stanju da radi za ceo tim ljudi, te da je čak i uz izrazito visoke finansijske troškove poslodavcima isplativije da angažuju upravo njega ili nju, poteklo je od istraživanja sprovedenog šezdesetih godina prošlog veka u SAD. Prema tom istraživanju, koje jedni diskredituju, dok se drugi njegovim rezultatima vode kao apsolutnim pravilom, najkvalitetniji programeri u stanju su da deset ili više puta nadmaše korist koju donosi većina njihovih kolega.

U pokušaju da istražimo ovaj fenomen, bolje ga razumemo i dobijemo uvid u ovaj koncept iz domaće perspektive, razgovarali smo sa nekim od iskusnih inženjera i rukovodilaca sa domaće scene.

Pitali smo ih postoje li uopšte „rok zvezde” programiranja, te ukoliko postoje, da li su baš u tolikoj meri nadmoćni i nezamenljivi svojim kompanijama. Interesovalo nas je ima li negativnih aspekata kod angažovanja prvoklasnih IT stručnjaka, budući da predstavljaju ozbiljnu investiciju za kompaniju koja je za njih zainteresovana. 

Konačno, zanimalo nas je i to pod kakvim okolnostima i u kakvim kompanijama ovi programeri ispunjavaju svoj potencijal tj. ko od njih ima najveće koristi. Kao i sa mnogim kompleksnim temama, nema jednog pravog odgovora, a u daljem istraživanju ove i srodnih tema bili bismo radi da dobijemo i vaše inpute

„Vrhunski programeri dostupni su i firmama koje ne mogu da im ponude ‘astronomsku’ platu, ukoliko osete da ideja firme ima potencijal da ‘promeni svet’”

Prema rečima Milana Novakovića, inženjera i preduzetnika sa preko deset godina rukovodilačkog iskustva, koji je kao arhitekta u Microsoftu bio odgovoran za proizvod na kome je radilo oko stotinu inženjera, postojanje „rok zvezda” ne dovodi se u pitanje. Njihov doprinos primetan je na polju inovacija, kao i motivisanja drugih i ubrzavanja njihovog napretka. 

„Gledano iz ugla biznisa, od konteksta zavisi da li se isplati angažovati takvu osobu”, objašnjava Milan. „U velikim kompanijama, kao što su Facebook, Google ili Microsoft, gde je uložen veliki kapital i tržište je ogromno, gde se često radi na inovacijama i veliki novac je već ‘u igri’, gde je mnogo klijenata — svakako se trude da pronađu ‘rock star’ programere ili da ih izgrade. Kupuje se iskustvo, već formiran stručnjak, manje se ‘luta’ i ide ‘cik-cak’. Doslovno se pravi razlika između programera koji ‘već prokopao 17 tunela’, i programera koji ‘pokušava da izgradi novi tunel’”.

Unutar velikih firmi postoji gradacija po nivoima, objašnjava Milan. Senior je na sredini lestvice, slede principal, partner, pa „distinguished inženjer”. 

„To su ljudi koji su više puta redefinisali industriju i stvorili nešto sasvim novo. Osim toga što su korisnici proizvoda ili usluge zadovoljniji, činjenica da su napravile pomak na širem planu, puno znači za marketing i prestiž kompanija. Tržište na kojima su te firme veliko je, ogromna su kapitalna ulaganja i svaki kvantni skok, koji karakteriše „rock star” programere, često se pretvara u multimilionsku dobit”.

Za manje firme, koje ne spadaju u „big tech”, vrhunski inženjeri nisu uvek isplativi, smatra Milan. U takvim kompanijama, nelinearni skok u inventivnosti najčešće ne može da se naplati, zbog čega je besmisleno angažovati „zvezde”. Prema Milanovim rečima, ima smisla koristiti njihove usluge u tranzicionom periodu, ali većina firmi je u takvom tržištu da čak i uz „rock star” programera razlika u poslovanju ne bi bila primetna.

„Što se startapa tiče, ‘rok zvezde’ u njima najčešće su osobe koje su radile sa velikim brojem različitih tehnologija i lako ulaze u nove stvari. Nešto za šta bi ‘običnom’ programeru trebalo nedelju ili dve dana, ta osoba završi za vikend. To je neprocenjivo kada postoji potreba da se brzo iterira — umesto da se kroz više koncepata prođe za par meseci, to može da se obavi za nekoliko nedelja”. 

Većina „zvezda”, ističe Milan, sjajno je u saradnji s kolegama, u njihovom usmeravanju, kao i u održavanju kvalitetnih međuljudskih odnosa. 

„Negativna odlika ‘rock star’ programera, uslovno rečeno, moglo bi da bude to što zahtevaju slobodu u radu i što ne funkcionišu naročito dobro u rigidnim okruženjima. Potrebno im je da znaju zašto se nešto radi na određeni način, važno im je da su mere uspeha jasne, ali i da postoji sloboda načina na koji se dolazi do cilja. Oni i jesu zvezde zato što redefinišu i probleme i rešenja”. 

Kompanije koje su za njih zainteresovane često im nude najviše što mogu da priušte, ali oni neretko biraju mesta gde postoji dobra timska kultura, gde će se podržati njihove nadmoćne veštine, zaključuje Milan. To što su izvanredno plaćeni više je posledica upravo onih osobina koje ih čine „zvezdama”. Znatiželjni su, imaju sopstvene motive i „interni kompas”, koji ih vuče ka nečemu što oni smatraju važnim.

„Vrhunski programeri dostupni su i firmama koje ne mogu da im ponude ‘astronomsku’ platu, ukoliko su im problemi na kojima rade inspirativni, ukoliko osete da ideja firme ima potencijal da ‘promeni svet’. Nekima od njih novac jeste presudan, ali im je najčešće neuporedivo veće zadovoljstvo da se iskažu, da stvore nešto novo, poput umetnika. Najčešće to, međutim, ide jedno s drugim”.

„U kompaniji uvek mora da postoji neko ko je plaćen čak i više nego što (samostalno) može finansijski da doprinese”

Vladeta Radovanović, osnivač i direktor beogradske IT kompanije Presta, koji je tokom dvanaestogodišnje karijere vodio timove veličine i do 17 ljudi, slaže se sa konceptom „rok zvezde”, ali smatra i da je preterivanje tvrditi da je reč o desetostrukoj koristi za kompaniju. 

Oni jesu neophodni, napominje, pogotovo u zamišljenom scenariju prema kojem firmu planira da osnuje neko ko nije iz IT sveta, ili nije studirao informacione tehnologije u Srbiji, i imao priliku da se poveže sa zajednicom. 

„Preduzetnik takvog profila ne može to da učini bez uticajnog CTO-a, team leada ili seniora, iako za njega ne bih upotrebio termin ‘rok zvezda’. Bitno je da je u zajednici, da je radio u različitim kompanijama u kojima je stekao poznanike, kvalitetne programere… U slučaju da postoji potreba da poslodavac proširi tim i angažuje novi kadar, iskusnom stručnjaku biće znatno lakše da pronađe adekvatne kandidate, sa kojima je već sarađivao i koji su upoznati s njegovim metodama rada i vođenja tima”.

Vladeta smatra da je IT stručnjacima, koji danas mogu da biraju posao i gotovo sve uslove rada, vrlo važno s kim će sarađivati, od koga će moći da uče, kakvo je iskustvo njihovih kolega…

„Prilikom rada na uobičajenom projektu, stariji i iskusniji seniori razgovaraće sa klijentom, pročitaće dokumentaciju, uradiće arhitekturu i postaviti jezgro sistema, da bi na kraju delegirali zadatke ostatku tima. Tu je prednost iskusne osobe, koja se već susrela sa različitim problemima, ali i koja će prepoznati s kakvim tipovima programera radi i umeti da se postavi prema svakome od njih pojedinačno. Bilo kakav ozbiljniji projekat ne može da prođe bez takve osobe”.

„Izuzetni inženjeri veoma su značajni, pošto bez izvanredno sposobnog seniora firma može da napreduje samo do određenog nivoa — prvenstveno u smislu veličine i kompleksnosti projekta”, zaključuje Vladeta. 

„Smatram da u kompaniji uvek mora da postoji neko ko je plaćen čak i više nego što može finansijski da doprinese, jer se njegova korist ogleda u vođenju timova i većih projekata. Kroz samu izvedbu projekta, koji tim bez njega ne bi mogao da iznese, zarada koju donesu svi ostali programeri isplatiće posredno i platu tog programera”.

„Kada imate deset programera, potrebni su vam i niži nivoi menadžmenta, a danas nije bitno koliko ste veliki, već koliko ste brzi”

Stav je Danka Vukovića, vlasnika i direktora tehnološke kompanije Elbet, specijalizovane za razvoj softverskih rešenja u gejming industriji, da su najbolji programeri upravo pet do 10 puta produktivniji od prosečnih. Zato uglavnom i sarađuje isključivo sa njima i ne okuplja veće timove inženjera.

„Generalno, moja je politika da zapošljavam samo takve programere, ne samo zbog produktivnosti, već i zbog uštede u smislu manje infrastrukture. Kada imate deset programera, potrebni su vam i niži nivoi menadžmenta, a danas nije bitno koliko ste veliki, već koliko ste brzi. Brzi jedu spore, i nebitno je da li ste Oracle, Microsoft ili Facebook — ako ne reagujete dovoljno brzo, neće vas biti na tržištu”.

„S druge strane, ne znam da li su neophodni. Mislim da je to više politika firme. Ukoliko je firma na početku, neki startap, sasvim je sigurno da su takvi programeri potrebniji. Oni povećavaju efikasnost, smanjuju birokratiju i povećavaju brzinu razvoja… Nisu neophodni ljudi koji će da raspoređuju zadatke, ‘bejbisituju’…”

Što se finansijske kompenzacije tiče, Danko smatra da je realno da ona bude dvostruko ili trostruko veća u odnosu na plate prosečnih programera, budući da predstavljaju izuzetnu korist za kompaniju. 

„Ako bi se oni plaćali deset puta više, benefit koji pružaju prešao bi u rizik. Ukoliko se firma previše oslanja na takvog čoveka, onog trenutka kada on ode, faktički je otišao ceo tim. Kada imate deset ljudi, neznatan je rizik da će baš svi otići”. 

„Kada startap nema novca da zaposli 10 ljudi, neko ko je upoznat sa različitim tehnologijama, brzo zaključuje i poznaje većinu segmenata poslovanja, može da pruži dodatni ‘boost’ na početku”

„’Rock star’ programera svakako ima”, naglašava Dušan Popović, direktor kompanije Byteout Software, koja trenutno broji oko 30 zaposlenih. „Napravio bih ipak distinkciju između ‘usamljenog rendžera’ koji zahteva svoj mir i izolaciju, i nekoga ko uživa da svoje znanje prenese drugim ljudima. Ovi drugi su ljud spremni da pomognu drugima, pa vi taj njegov desetostruki doprinos bukvalno množite sa brojem ljudi koji rade sa njim. Njegova mogućnost shvatanja projekata programeru koji nema previše iskustva uštedi izuzetno mnogo vremena”.

Negativna strana i potencijalni kamen spoticanja, dodaje Dušan, jeste to što svi od „zvezda” očekuju da im pruže dodatnu sigurnost. Prava je veština takvih ljudi da izbalansiraju svoju dostupnost i preuzimanje odgovornosti i podsticanje saradnika na samostalni rad. Prema njegovim rečima, tada se dobija pobednička kombinacija.

„Bitan faktor za odlučivanje o tome hoćete li angažovati ‘rok zvezdu’ jeste i to u kojoj ste industriji. Ukoliko radite na sopstvenom proizvodu, benefit bržeg i kvalitetnijeg završavanja poslova višestruk je. S druge strane, ima situacija kada klijent za kog radite uopšte ne konstatuje poboljšanje kvaliteta i bolje tehničko rešenje, pa to može da bude frustrirajuće. Vi date bolje rešenje, a klijent to ne može direktno da uvidi”.

Prema Dušanovim rečima, benefit angažovanja izvanrednih programera upravo je u premošćavanju nepoznatog terena. Oni su u stanju da unapred ponude rešenje za još nepoznate probleme, sagledavajući mnoge aspekte koji bi vas kasnije potencijalno ‘ujeli’. 

„Ta mogućnost da gledate više od pet poteza unapred može značajno da pomogne. Ako su u pitanju teški problemi, ali su repetitivne prirode, onda se taj multiplikovani doprinos ne vidi”.

Kao i svemu ostalom, postoje i dobre i loše kada govorimo o „zvezdama”. Postoje oni introvertniji koji vole da „samo iskucaju svoj kod”. Kao i svaka druga osoba, i oni mogu biti malo kompetitivnijeg duha. 

„Volim da gledam na pozitivnije strane. Oni drugima demonstriraju šta je sve moguće i neka su vrsta lidera. Inspirišu. Naravno, ima i programera koje ‘zvezde’ svojim performansama obeshrabre, ali tu je ključno biti svestan da ni oni nisu rođeni s tim”.

Kako Dušan konstatuje, uvek je potrebno imati vrhunske stručnjake. 

„U slučaju da startap nema novca da zaposli 10 ljudi, neko ko je upoznat sa različitim tehnologijama, brzo zaključuje i poznaje većinu segmenata poslovanja, može da pruži taj dodatni ‘boost’ na početku. I u kasnijim fazama, njegova pomoć i uticaj na druge od velike su vrednosti, iako možda nešto manje nego u startu”.

„Bitna je kvalitetna tehnička pozadina, ali problem koji grupa zajednički rešava nije uvek tehničke prirode”

Prema rečima Ilije Studena, osnivača IT firme A51, koja stoji iza globalno poznate aplikacije za upravljanje projektima ActiveCollab, značaj „10x” programera ne može se svesti na njihove stručne kvalitete.

„Dobro je imati takve ljude, ali, ukoliko samo programiraju i ne pomažu drugima da unapređuju znanja, njihovi kvaliteti su protraćeni”, objašnjava Ilija. „Ono što ja vidim kao benefit jeste da iskusne kolege budu okružene novim ljudima i da ti ljudi zajedno sa njima rastu. Naravno, to nije jednosmerni transfer znanja. I oni će učiti od mlađih kolega koje imaju drugačije poglede”.

Kako Ilija dodaje, ničije znanje nije „konačno” i nema stručnjaka koji ne mogu da nastave da se usavršavaju. Čest je problem sa „zvezdama” da su im takozvane „hard veštine”, tj. stručna znanja vrlo razvijene, dok su im „soft skills” (komunikativnost, prilagodljivost, veštine neophodne za zajedničko rešavanje problema) na nezavidnom nivou.

„Nije sve u programiranju. Svakako je bitna kvalitetna tehnička pozadina, ali problem koji grupa zajednički rešava nije uvek tehničke prirode. Ako neko polaže sve u usku stručnu specijalizaciju, onda razmišlja u stilu: ‘razbijam’ tehniku i ne zanima me kako će to što pravim biti prodato i da li će se uopšte prodati. Meni je rečeno da ovo isprogramiram, a kako će to stvarno izgledati u celini, kako će funkcionisati, da li će napraviti razliku na tržištu, nije moj problem”. 

„Ako pitamo „10x” developere kako bitni projekti, na kojima su radili godinama, funkcionišu sada kada više ne rade na njima, odgovor koji bih voleo da čujem jeste da su još u proizvodu, da kažu da je projekat na kom su radili pre pet godina bio osnova za nešto novo, da tehnički mogu da povežu svoj rad sa nekim rezultatima”. 

„Zaposlićeš ga zbog tehničkih veština, ali ćeš ga otpustiti zato što je loš čovek”

„Ako autsorsuješ i ako nisi dugo povezan sa proizvodom i uspehom proizvoda na tržištu, ok — angažuj ‘štanc mašinu’, poručuje Ilija Studen. „Međutim, ako je nešto drugo u pitanju, onda ‘zvezde’ nemaju samo tehničku ulogu. Postavljaju se i pitanja: koliko se dobro povezuju sa svojim kolegama? Kakve su im komunikacione veštine, sposobnost da se prenese znanje… Lično, više cenim kada ljudi poseduju ‘soft skills’, sposobnost da se povežu, da razumeju druge i da poduče druge, da prime i daju konstruktivnu kritiku”. 

„Zaposlićeš ga zbog tehničkih veština, ali ćeš ga otpustiti zato što je loš čovek”, zaključuje Ilija. „Oni takođe dobijaju otkaze, mada češće prelaze u druge kompanije. Ipak, ako dobiju otkaz, dobijaju ga zato što nisu spremni na saradnju, ili su toksični, arogantni, nesposobni da prenesu znanje…”

„Važno je utvrditi da je kandidat odgovarajuća osoba za kompaniju, da deli vrednosti kompanije, da ima potrebne veštine. Kada se sve to poklopi, ‘otključava’ se nečiji doprinos”

„Moja primarna misao na tu temu jeste da taj hiperproduktivni individualni doprinos o kom se govori postoji samo u određenom kontekstu”, kaže za Startit Dnevnik Ivan Aksentijević, menadžer i preduzetnik sa petnaestogodišnjim iskustvom u vođenju timova i do 70 programera. „Ne mislim da postoji ‘10x’ programer koji je to što jeste u svakom okruženju. Mora da se ‘složi’ više činilaca — kakvo je njegovo iskustvo, koja je njegova motivacija i koliki je nivo njegovog znanja. Na kraju, kakav je projekat kompanije za koju radi. U nekoj kompaniji, on može da bude ‘samo’ ‘3x’ ili ‘2x’ programer. U nekoj drugoj kompaniji, možda uopšte ne bude koristan”.

Prema Ivanovim rečima, neophodna odlika „zvezde” je sposobnost liderstva, tako da njegovo pojavljivanje u kompaniji ne stvori distorziju ostatku tima. 

„Relativni je luksuz da se cela kompanija bazira na „10x” programeru i velika je doza odgovornosti u tome da se nekome ko ima takve sposobnosti i volju omogući da bude to što jeste — a da se istovremeno osigura da svojom pojavom ne destimuliše druge”, objašnjava Ivan. „Prema mom iskustvu, bitno je da se ta rola organizuje tako da bude ‘van sistema’. Samo tako može da ostvari svoj pun potencijal”.

Upitan za savete koje bi dao poslodavcima prilikom zapošljavanja, Ivan je naveo da je nemoguće utvrditi da li će neko biti ‘10x’ pri zapošljavanju.

„Važno je utvrditi da je kandidat odgovarajuća osoba za kompaniju, da deli vrednosti kompanije, da ima potrebne veštine. Kada se sve to poklopi, ‘otključava’ se nečiji doprinos”.

„Neko ko donosi veliku vrednost jednoj kompaniji, može da bude poguban za drugu”

Iskusni softverski inženjer Igor Spasić, osnivač jedne od prvih domaćih IT zajednica Heapspace sa decenijskim iskustvom u vođenju timova programera, kaže da je „rok zvezda” programiranja, predstavljena na trivijalni holivudski način, izmišljotina kojom se ne treba previše baviti. 

„Smatram da je razvoj softvera pretežno društvena aktivnost. Vrednost pojedinačnog programera je presek pregršt faktora — neki dolaze od njih samih, a drugi od organizacije. Ne postoji apsolutna mera. Neko ko donosi veliku vrednost jednoj kompaniji, može da bude poguban za drugu. U takvoj postavci stvari, fokus je na efikasnosti tima, koja se ostvaruje neprekidnim usmeravanjem uvek promenljivih vrednosnih vektora pojedinaca”.

Kako Igor dodaje, postoji i istraživanje koje upoređuje plate „običnih” i tzv. rock star softverskih inženjera — razlika je tričavih sedam odsto. 

„Poređenja radi, u muzičkoj industriji ta razlika je 160.000 procenata. Konačno, poznat je i Dunning-Kruger efekat — oni manje svesni svojih manjkavosti, teže da se predstavljaju u boljem, ‘rokerskom’ svetlu”. 

„Potrebno je srušiti ceo koncept ‘rok zvezda’, ‘nindža’, ‘samuraja’ i ostalih maskiranih ratnika”

„Igrom slučaja, imao sam prilike da radim sa velikim brojem izuzetno talentovanih i pametnih ljudi, ali mislim da je koncept ‘rok zvezde’ sam po sebi potpuno pogrešan i glorifikuje pogrešan set vrednosti”, kaže Igor Bogićević, poznat kao jedan od suosnivača Seven Bridges Genomics, a danas suosnivač i CTO kompanije Orgnostic. „Mislim da je prvo potrebno srušiti ceo koncept ‘rok zvezda’, ‘nindža’, ‘samuraja’ i ostalih maskiranih ratnika. Najproduktivniji ljudi sa kojima sam radio nisu nužno bili npr. najbolji inženjeri, već presek različitih veština i ličnih kvaliteta”. 

Kako Igor napominje, u IT industriji dosta je „diva”, ali on njihovim konačnim rezultatom i cenom nikada nije bio impresioniran. Jasno ih diferencira od stručnjaka i profesionalaca koji pružaju izuzetan doprinos, kako kompanijama u kojima rade, tako i svojim saradnicama.

„Rok zvezde pripadaju industriji zabave, a ne IT industriji”, objašnjava Igor. „Ako govorimo o ‘divama’, one ne pogoduju nijednom timu — destruktivno i asocijalno ponašanje, u kombinaciji sa nesigurnošću i socijalnom neprilagođenošću, rezultuju neprekidnim setom situacija koje je potrebno srediti. Uvek imaju negativan uticaj na svoj tim, a često i na celu organizaciju. S druge strane, ako govorimo o upornim, istrajnim i pametnim ljudima, koji imaju neprikosnovenu radnu etiku i pritom nemaju narcisoidnu strukturu ličnosti — mislim da u tom slučaju govorimo o famoznoj ‘10x’ produktivnosti”. 

Igor smatra da se u celoj „mitologiji” oko “rok zvezda” i „diva” zanemaruju timovi koji zapravo pobeđuju i kreiraju vrednost na duže staze. Prema njegovom mišljenju, uspeh i produktivnost ne izgledaju naročito pompezno — svode se na težak rad i (delimično) predvidive i ponovljive rezultate.

„Ako govorimo o ‘divama’, okruženje koje im odgovara jeste ono koje im hrani ego i u kojem se osećaju dominantno u odnosu na ostatak tima. Ako govorimo o zaista kvalitetnom IT kadru, obično je to sredina u kojoj nisu ‘mikromenadžovani’, gde su izazovi uvek bar malo iznad prethodnih izazova sa kojima su se susreli, u kojoj imaju prilike da rade sa ljudima sličnim sebi, i gde su greške sastavni deo procesa, a ne nešto što se kažnjava”.

‘Dive’ nikada nisu adekvatne za bilo koju formu timskog rada — često čak ni individualnog, zaključuje Igor. S druge strane, natprosečno kvalitetan kadar uvek je višestruko isplativ, ali je pitanje da li organizacije mogu da zaposle ili priušte takav talenat. 

„Pre svega, ako ne postoji zaista dobar tehnološki izazov i osećaj pripadnosti timu, takve osobe neće se zadržati. Pitanje je da li se kompanijama koje nemaju velike tehnološke izazove i projekte visokog kvaliteta, uopšte isplati da pokušavaju da zaposle i stvaraju prostor za takvu vrstu talenta — pošto bi to morali da rade nauštrb ostatka organizacije”.

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Danko Novović

Unesite termine za pretragu