Kompanija Stripe danas se smatra jednim od najvrednijih startapa, i najvrednijom privatnom kompanijom Silicijumske doline. Valuacije koje idu i preko 130 milijardi dolara odavno su premašile cifru koju je Facebook dostizao pre izlaska na berzu.

Osnivači ove kompanije, braća Patrik i Džon Kolinson predstavljaju izuzetak u Silicijumskoj dolini: živeli su zajedno u istom stanu dok se jedan od braće nije verio, gotovo svi govore da su izuzetno skromni, i po njima se ne može ni naslutiti da obojica imaju lično bogatstvo od po 10 milijardi dolara.

Braća su odrasla u seocetu u Irskoj, u pravoj preduzetničkoj porodici — otac je inženjer koji nekada radio za Dell, pa je počeo da drži hotel, a majka je mikrobiolog, i ubrzo po porođaju je osnovala svoju konsalting firmu.

Patrik je sa šesnaest godina osvojio irsku nagradu „Mladi naučnik godine” za rad na varijanti programskog jezika Lisp, i upisao se na MIT na osnovu prijemnog ispita koji je polagao sa 13 godina. Brat Džon je oborio bratovljev rekord u ocenama i nešto kasnije upisao Harvard.

Rano počeli sa hakovanjem

Rano su otkrili programiranje, zajedno se takmičili i jedan drugome hakovali sajtove kako bi ih ojačali, i inspirisali jedan drugoga da budu bolji. Tokom studija su razvijali brojne projekte i aplikacije, uključujući, na primer, i iOS aplikaciju za oflajn pristup Vikipediji.

Patrik je za vreme studija postao deo Y Combinator akceleratora i razvio sistem za upravljanje eBay aukcijama koji je omogućavao prodavcima da otkriju kako mogu da poboljšaju svoj učinak. Tu kompaniju, Auctomatic, je 2008. godine prodao za oko 5 miliona dolara.

Ubrzo nakon toga je napustio studije i sa bratom Džonom počeo da radi na novom proizvodu, koji će postati Stripe. Ovoga puta nisu prošli kroz Y Combinator akceleratorski program, ali su zbog kontakata sa Polom Grejemom i drugim bivšim investitorima, uključujući i Y Combinator, uspeli da obezbede početni kapital. 

Nešto kasnije su sreli, razgovarali i ubedili i Pitera Tila, Majkla Morica i druge bivše investitore PayPal-a da je njihov novi sistem bolji, da će olakšati plaćanje na internetu, i tako „povećati BDP interneta”, pa su i oni investirali u kompaniju.

Interesantno je da je prvobitno ime startapa bilo /Dev/Payments, što govori o tome kome je sistem prevashodno bio namenjen. Međutim, kako to nije bilo preterano zvučno ime, uspeli su da pronađu domen koji je bio u vlasništvu alumniste MIT-a, i uprkos tome što „Stripe” nikom nje zapao za oko, na kraju je postao ime kompanije.

Konstantno testiranje i fokus na jednostavnost proizvoda

Tokom naredne dve godine, braća su testirala svoj sistem i sklapala sporazume s bankama, zakonodavcima i drugim institucijama u finansijskoj sferi, kako bi olakšali posao klijentima i preduzetnicima. Popularnost startapa — a ujedno i prednost koju su promućurni investitori odmah uvideli — ogleda se u jednostavnosti primene novog sistema. 

Developeri su samo morali da na svom sajtu implementiraju oko sedam linija koda, i sve ostalo bi preuzeo Stripe. Umesto da provode nedelje podešavajući platni sistem, preduzetnici i programeri su to vreme mogli da iskoriste za razvijanje svog biznisa, što je naročito pogodovalo brzom ritmu razvoja startapa. 

Povrh svega, za razliku od konkurencije poput PayPal-a, Stripe se nije ubacivao u ekosistem u kom su se plaćanja obavljala, već se maksimalno trudio da ostane neprimetan i integriše se u postojeću infrastrukturu.

Prema intervjuu koji je Patrik dao, početni momentum dobili su direktno iz startap scene, tako što su drugi startapi bili tako razočarani dostupnim alternativama, da je Stripe sistem za plaćanje dobio neku vrstu viralnosti. Tako su dobro odgovorili na potrebe tržišta da je bilo lako preporučiti ih.

Pol Grejem je opisao njihov način rada kao „Kolinson instalaciju”, jer su preimućstvo svog proizvoda demonstrirali tako što bi svim osnivačima startapa koji su izrazili interesovanje za njihov proizvod na licu mesta instalirali Stripe.

Već 2012. godine su uz valuaciju od 100 miliona dolara obezbedili još 18 miliona dolara finansiranja, a ona je 2014. skočila na 1,8 miilijardi. 

„Nemate vrednu kompaniju ako ona prestane da se razvija”

2016, valuacija je iznosila čak 9,2 milijarde dolara. Iako su mnogi bili skeptični kako tako mlada kompanija može da raste na tako konkurentnom tržištu, prema podacima Crunchbase, Stripe je od 2010. godine do danas imao osam rundi finansiranja, i gotovo svaka je zabeležila veliki skok u valuaciji kompanije.

Skokovi u valuaciji su rezultat kontinuirane strategije razvoja, koja se ogleda u saradnji sa postojećim institucijama, pozicioniranju na neiskorišćenim mladim tržištima i predviđanju njihovih potreba. Rečima osnivača — „nemate vrednu kompaniju ako ona prestane da se razvija”.

Recimo, 2015. godine Stripe je stupio u strateško partnerstvo sa Vizom, kako bi olakšali onlajn plaćanja, a tokom 2016. su počeli da obrađuju isplate na Amazonu, pored mnogih drugih giganata kakvi su i Uber, Apple, itd. 

Zajednčki imenitelj svim ovim koracima jeste da je Stripe je bio napravljen imajući u vidu složenosti savremenih globalnih platformi poput Shopify ili Lyft, gde je pored sistema za plaćanje bilo potrebno uračunati i druge mogućnosti, poput internog prenosa novca i transakcija. Stripe je potom stupio na to tržište nudeći jednostavan i efikasan način da se proces olakša.

Upravo zato što se radilo o mladoj kompaniji, ona je mogla da reaguje na stanje tržišta i prilagodi se njegovim potrebama. Međutim, uspehom kompanije se i model popularizovao, i Stripe je nastavio da traži načine da se izdvoji. 2016. godine počeo je razvoj Stripe Atlas platforme, koja je omogućavala korisnicima širom sveta da pokrenu sopstveni posao, tako što su probranim kompanijama omogućili pokretanje kompanije u državi Delaver za minimalne troškove od oko 500 dolara, što je startapima iz zemalja u razvoju nudilo pristup američkim finansijskim institucijama, kao i VC fondovima.

Nakon toga je usledilo i lansiranje Stripe Sigma platforme koja je nudila usluge analitike, a 2016. i 2018. godine kompanija je predstavila Radar 1.0 i 2.0, komponentu koja koristi veštačku inteligenciju kako bi prepoznala sumnjivo ponašanje i na taj način sprečila prevare. Od 2019. Stripe Capital nudi zajmove malim preduzećima koje pripadaju Stripe mreži.

Sve navedeno samo su neki od proizvoda koje Stripe razvija. Ovime je kompanija pokušavala i pokušava da se profiliše kao jedinstveno rešenje za preduzetnike, i tako se još više izdvoji u skučenom finansijskom prostoru u kojem još uvek dominiraju stari giganti. 

Konkurencija, profit, budućnost

Glavni konkurenti kompaniji su Braintree Payment Solutions LLC (podružnica PayPal-a), Square, kao i holandski Adyen koji je tokom pandemije takođe naglo porastao. Pored njih Google, Apple i AliBaba imaju svoje sisteme na različitim platformama i tržištima. 

Međutim, Paypal, Stripe i Adyen zajedno čine tek 10 odsto globalnog platnog prometa — FIS, Fiserv, Global Payments i JPMorgan Chase zauzimaju oko 40 odsto globalnog platnog tržišta, dok preostalih 50 odsto čine manje lokalne i regionalne kompanije.

Budući da je industrija poznata po jako niskim zaradama zbog troškova poslovanja sa bankovnim sistemima, Stripe je tokom godina evoluirao u platni ekosistem sa brojnim dodatnim uslugama koje se dodatno naplaćuju, pa se pretpostavlja da je neto koeficijent profita negde oko 55 odsto.

Startap za startape

Nizom akvizicija, i time što je predvodio finansiranje za druge startape, Stripe se profilisao kao kompanija koja podstiče internet preduzetništvo ulažući u nova tržišta. Recimo, 2020. godine Stripe je kupio nigerijski startap Paystack kako bi zakoračio na afričko tržište, a podržao je i filipinsku platformu PayMongo

Možda najjednostavnije objašnjenje zbog čega Stripe tako vrtoglavo raste jeste zbog njihove kontrolisane i postojane strategije razvoja. Probili su se na tržište zahvaljujući lakoći implementacije, da bi potom krenuli da razvijaju dodatne platforme, kupuju inovativne startape i podržavaju njihov razvoj. 

Svi ti dodatni koraci imaju za cilj da pospeše razvoj biznisa koji koriste njihove usluge, što predstavlja dobar način da se iskoristi ogroman potencijal novih tržišta. Budući da Stripe za sada, po svemu sudeći, nema nameru da izlazi na berzu, taj potencijal se meri samo valuacijama pri privatnoj trgovini, gde, kao što se vidi, potencijal kao da nema gornju granicu.