Prema podacima sa LinkedIn-a najviše ljudi iz Srbije odlazi u Nemačku, developeri među najzastupljenijima

Predstavljamo vam istraživanje o migracijama stručnjaka u Srbiji bazirano na LinkedIn podacima koje je sprovela Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP Srbija.

Marija Milutinović - 17. Oktobar, 2019.

Ovog meseca Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP Srbija, objavila je mini-istraživanje o odlasku iz zemlje na osnovu podataka sa LinkedIn profila domaćih profesionalaca.

Kako autori navode, ova tema našla se u fokusu zbog toga što se Srbija nalazi u društvu deset zemalja po najvećoj stopi smanjenja populacije na svetu i to mahom zbog niskog nataliteta, visoke emigracije i niske imigracije.

Takođe, uz predstvaljanje rezultata autori izveštaja su se osvrnuli i na činjenicu da Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će Srbija zbog „odliva mozgova” posebno kod ljudi zaposlenih u naučnim, tehnološkim i inovacionim sektorima u narednom periodu izgubiti više od devet milijardi dolara. Do ovog zabrinjavajućeg podatka došlo se analizom broja ljudi koji svake godine odu iz naše zemlje, cenom troškova za njihovo školovanje, kao i činjenice da ljudi zaposleni u tehnloškom sektoru trenutno zarađuju više od prosečne zarade u Srbiji.

Međutim, ovakav trend nije zabeležen samo kod nas, već pogađa ceo region Zapadnog Balkana.

O metodologiji

Sprovedeno istraživanje bazirano je na LinkedIn podacima zabeleženim od 2015. do 2018. godine i, kako se navodi, pruža novi uvid u to kakva je dinamika kretanja radne snage po pojedinačnim državama, industrijama i zanimanjima. Drugim rečima, na osnovu njih moguće je mapirati koje su profesije u odlasku, ali i postaviti pitanje kako popuniti praznine koje nastaju odlaskom tih ljudi.

Naravno, i sami autori ističu da analiza bazirana na podacima sa LinkedIn-a ne može da pruži preciznu sliku o odlivu mozgova u jednoj zemlji, ali može da skrene pažnju na određene trendove i kretanja u pojedinim sektorima. Uostalom, da se ova platforma smatra nezanemarljivim izvorom informacija pri analizi migracija stručnjaka pokazuju i primeri Svetske banke i Univerziteta Stanford, koji su u svojim istraživanjima koristili podatke sa LinkedIn-a.

Primer je i Svetska banka koja je koristila podatke sa LinkedIna u svojim istraživanjima, a ovo je poslušilo i kao polazna tačka i za istraživanje UNDP Accelerator Lab Srbija. Osim njih, autori izveštaja su konsultovali podtke Republičkog zavoda za statistiku iz jula 2019. godine, po kojima u Srbiji ima 2.810.500 zaposlenih i 387.100 nezaposlenih osoba. Od ovog broja samo 19 odsto radno sposobnih ljudi u Srbiji koristi LinkedIn, što je uzimajući podatke iz 31. avgusta 2019. godine 605.012 profila.

Srbija po LinkedIn-u

Kao što se i moglo očekivati, istraživanje je pokazalo da se u 2018. godini najviše ljudi iz Srbije odselilo u Nemačku, a kao primamljive su se pokazale i Austrija, Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeni Arapski Emirati, Norveška i Švedska. Bosna i Hercegovina, Rumunija i Turska jedine su zemlje iz kojih se više ljudi doselilo u Srbiju, nego što je domaćih stručnjaka otišlo u njih da živi.

 

Po pitanju oblasti koje pate od najvećeg broja odlazaka iz zemlje na prvom mestu je istraživanje. Osim istraživača, iz naše zemlje odlaze oni koji su stručni na polju međunarodnog poslovanja, visokog obrazovanja, finansijskih usluga i interneta.

Zabrinjavajuće je da ne postoji veština i nema industrije u kojima Srbija trenutno ima pozitivan rezultat. Postoje manja odstupanja u sektorima kao što su naftna industrijai prekookeanski prevoz, što se može objasniti sezonskim poslovima koje ljudi iz Srbije obavljaju na naftnim platformama i prekookeanskim brodovima.

Ako se uzmu u obzir zanimanja, iz Srbije je prošle godine otišlo najviše stomatologa, a slede ih genetički inženjeri, developeri, lekari, veb-developeri, organski hemičari i stručnjaci za veštačku inteligenciju.

IT stručnjaci koji sarađuju sa stranim kompanijama

Iako je ovakav vid korišćenja LinkedIn-a kao izvor informacija u istraživanju solidan i brz način za prikupljanje podataka, važno je još jednom napomenuti da on ima i mane. Jedan od problema pri korišćenju ove platforme u istraživanju odliva mozgova svakako je i analiziranje IT stručnjaka koji rade za strane kompanije.

Poznavaocima će po ovom pitanju zapasti za oko da nije redak slučaj da programeri u opisu svog profila kao mesto zaposlenja stavljaju stranu kompaniju iako sa njom posluju iz Srbije, te da radno mesto ne mora nužno da znači da je zaposleni napustio zemlju.

Jednostavno, LinkedIn ne prepoznaje i ne beleži ovakve primere jer prepoznaje sedište kompanije, ali ne i mesto prebivališta osobe koja za njih radi, pa su moguća izvesna odstupanja od rezultata do kojih su autori izveštaja došli. (Autori se nadaju da će većim razumevanjem dinamike migracija razne zainteresovane strane u Srbiji moći da koriste ove podatke za kreiranje obrazovnih programa, povezivanje sa dijasporom, imigracione politike i cirkularne migracione politike).

Ipak, rezultati poražavajuće statistike sa LinkedIna nikako nisu zanemarljivi. I u našem ovogodišnjem istraživanju programerske scene u Srbiji se pokazalo da 29,6 odsto programera planira da napusti zemlju, a čak 6,6 odsto je već počelo da radi na tome.

Pridruži se → prvo predstavljanje rada Tesla Nationa