Prelazak iz preduzetnika u DOO — kada je pravi trenutak da pređete i kako izgleda ta procedura?

Kada je pravi trenutak da pređete iz preduzetnika u DOO, kakve su razlike u poslovanju i kako izgleda procedura prelaska?

Milan Trbojević - 23. Februar, 2018.

Pregistracija preduzetnika u DOO je način da promenite oblik firme i prebacite odgovornost za poslovanje sa svoje lične imovine na imovinu firme.

Preduzetnik odgovara ličnom imovinom za sve obaveze koje ima u poslovanju (dug za porez, dug dobavaljačima i slično), a DOO odgovara svojom imovinom za sve obaveze iz poslovanja. Postupak prebacivanja radi se u APR-u i izgleda kao da gasite preduzetnika i otvarate DOO.

DOO koji ste otvorili dobija novi PIB i matični broj i praktično je nova firma, ali u rešenju stoji da je pravni naslednik preduzetnika koji je ugašen zbog preregistracije.

Kada je pravi trenutak za prelazak?

Najčešći razlog da se ovako nešto uradi jeste rast poslovanja i probijanje limita za paušal od 6 miliona. Poreska postavka firme koja je radila kao paušalac se poprilično menja probijanjem limita za paušalce i tada je vreme da se pređe u DOO.

Najveći benefit tog prelaska je to što odgovornost za poslovanje skidate sa sebe i prebacujete na firmu. Sa rastom firme rastu i obaveze kao i mogućnost greške i zato je moja preporuka da prelazak na DOO bude tek kada firma poraste.

Druga mogućnost je kada želite da uvedete partnera u firmu i on želi da bude suvlasnik te firme. Kao preduzetnik nije moguće da imate više vlasnika, što kod DOO nije slučaj.

Treća opcija je kada neko želi da ulaže u vašu firmu, jer investitori ne ulažu u preduzetnika. Ukoliko ste do tada bili paušalac u tom slučaju gubite mogućnost paušala i morate voditi knjige.

Sve ove opcije prelaska u DOO imaju zajedničko to što tada ne možete biti paušalac i koristiti jednu od ključnih prednosti paušala, a to je podizanje novca bez pravdanja. Kada imate tu opciju kao paušalac sasvim je u redu imati rizik da odgovarate ličnom imovinom, ako toga nema bolje je taj rizik skloniti sa sebe i prebaciti na firmu.

Pri prelasku se postavlja i pitanje boniteta firme i toga kako banka gleda na to što DOO ima potpuno nove podatke (PIB i Matični broj)?

Banci je moguće dokazati pravni sled koji je vidljiv u rešenju o osnivanju DOO-a gde se kaže da je ta firma „naslednik“ preduzetnika. Naravno najbolje je posavetovati se u banci lično zato što je u praksi moguće da svaka banka ima različito viđenje ove situacije.

Razlike u poslovanju

Kada se preregistrujete u DOO, a do tada ste bili preduzetnik (vodili knjige ili bili paušalac) imaćete nekoliko razlika u odnosu na prethodno poslovanje.

DOO pre svega ne može da podiže novac bez pravdanja, porez na dobit kod DOO je 15% i ako želite da podignete tu dobit plaća se još 15%. To je porez na dividendu.

Preduzetnik koji vodi knjige barem što se tiče poreza na dobit plaća 10% i zavisno od iznosa može platiti i godišnji porez na dohodak građana (još 10 ili 15%). Dobit koju fizičko lice odnosno vlasnik isplati iz DOO ne ulazi u godišnji porez na dohodak građana i to znači da se plaća samo 15%+15%.

O prelasku iz preduzetnika u DOO je bitno prethodno razmisliti i zato što kada jednom pređete nije moguć obrnut proces već morate gasiti DOO u postupku likvidacije ili stečaja. Minimum za gašenje DOO u toku likvidacije je 120 dana.

Kakva je procedura prelaska?

Procedura prelaska se obavlja u APR-u (Agenciji za privredne registre).

Ukupne takse za prelazak su 5.900 din, podnose se dokumentacija za brisanje preduzetnika i osnivanje DOO, kao i odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi DOO-a.

Za brisanje Preduzetnika i nastavak delatnosti u formi privrednog društva potrebno je podneti:

Nakon dobijanja PIB i registracije DOO potrebno je otvoriti račun u banci, podneti poresku prijavu i prijaviti se na socijalno i zdravstveno osiguranje. Ukoliko firma poseduje fiskalnu kasu takođe je potrebno defiskalizovati kasu sa preduzetnika i ponovo je fiskalizovati na DOO. Time je postupak preregistracije gotov i možete početi normalno da radite kao DOO firma.