Korisnici interneta u Srbiji mrežu najviše koriste za onlajn komunikaciju preko platformi za razmenu poruka, kao i za posećivanje društvenih mreža i medijskih sajtova, pokazalo je ovogodišnje istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija Republičkog zavoda za statistiku.

Istraživanje koje je sprovedeno početkom godine obuhvatilo je dva segmenta — domaćinstva i pojedince, kao i kompanije koje se bave različitim delatnostima. Uzorak čini 2.800 građana, kao i 1.571 preduzeće.

Prema nalazima Zavoda, 81 odsto domaćinstava u našoj zemlji poseduje internet priključak, dok tri četvrtine ima i računar. Čak 90,5 odsto korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu konekciju, što je i najzastupljeniji tip konekcije.

U poslednja tri meseca računar je koristilo 72,4 odsto ispitanika, a istraživanje je pokazalo da je internet posećivalo njih 78,4 procenata. Preko 3.750.000 građana Srbije koristi internet svakog, ili gotovo svakog dana.

Što se tiče građana koji nemaju pristup internetu, njih 77,5 odsto istaklo je kako uopšte i nema potrebu za njim, 18,7 odsto navelo je kao razlog previsoku cenu potrebne opreme, dok 10,3 odsto ispitanika smatra da je pristup internetu preskup. 

Za 4,8 odsto stanovnika, pristup internetu je nemoguć, usled nedostupnosti širokopojasnog interneta. 

Među ispitanicima koji redovno koriste internet, 84 odsto ga je upotrebljavalo za onlajn komunikaciju putem aplikacija kao što su Viber, Messenger, WhatsApp i Skype. Prednjače osobe starosti između 16 i 35 godina, pošto te platforme koristi preko 92 odsto pripadnika te kategorije.

Skoro 70 odsto ispitanika na internetu je tražilo informacije o robi i uslugama, dok je preko pola njih konsultovalo mrežu u vezi sa zdravljem. Istraživanje je pokazalo i da 37 odsto internet populacije koristi internet usluge, umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije. 

Uočljiva je mala rasprostranjenost internet bankarstva, budući da se svega 20 odsto korisnika interneta na mrežu „kačilo” iz tih razloga. Trećina visokoobrazovanih ispitanika koristilo je bankarske usluge, a isto je toliko i zaposlenih svoje transakcije obavljalo onlajn.

Interesantno je i da je za potrebe pohađanja onlajn kurseva internet koristilo samo 6,5 odsto ispitanika, premda je nešto više korisnika tražilo informacije koje se tiču učenja — ukupno 17,4 odsto. Među njima prednjače studenti, od kojih je nešto manje od 40 odsto koristilo onlajn alate za učenje. Više od 20 posto zaposlenih građana koristilo je internet u edukativne svrhe, dok se tek svaki sedmi nezaposleni građanin koji redovno koristi mrežu, preko nje profesionalno usavršavao.

Kada je reč o vremenskom okviru u kom su korisnici interneta poručivali robu ili usluge putem interneta, 36,1% korisnika obavilo je kupovinu u poslednja tri meseca pre sprovođenja ankete, 11,8 odsto pre više od tri meseca, a 9,1 posto više od godinu dana ranije. Četrdeset i tri procenta korisnika interneta nikada nije poručivalo robu ili usluge putem interneta.

Podsećamo na činjenicu da je istraživanje sprovedeno pre uvođenja vanrednog stanja u našoj zemlji usled pandemije korona virusa. Prema podacima koje smo dobijali proteklih meseci, elektronska trgovina doživela je značajan porast u poslednjem periodu.

U Srbiji su se najviše kupovali odevni komadi i sportski proizvodi, koji su u vreme sprovođenja anketa činili više od polovine svih internet kupovina. Cena kupljene robe iznosila je manje od 50 evra u 55% slučajeva.

Internet koristi 100 odsto kompanija, dok veb-sajt poseduje njih 84,4 procenata. Tokom prošle godine 27,9% firmi prodavalo je proizvode ili usluge putem interneta. 

Približno polovina kompanija koristilo je softverske aplikacije za finansije i računovodstvo, dok se nešto više od 20 odsto služilo programima za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM).

Manje od 20 posto kompanija zapošljava IKT stručnjake, dok je obuku iz oblasti informacionih tehnologija tokom proše godine svojim zaposlenima obezbedilo svega 9.3 odsto preduzeća.