Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Stotine miliona ljudi širom sveta koristi svakodnevno Spotify da sluša svoje omiljene pesme i izvođače. Ono što je možda manje poznatno je priča o osnivaču Danijelu Eku i osnivanju servisa koji je u potpunosti promenio muzičku industriju i način na koji ljudi slušaju muziku. Priča o Eku i Spotify-ju je u isto vreme priča o uspehu, ali i odraz reinvencije kroz koju je i sam osnivač morao da prođe. 

Danijel Ek je ispoljavao preduzetnički duh od detinjstva, jer je već sa 13 godina radio kao freelance veb dizajner. Kako bi proširio posao, regrutovao je učenike iz svog razreda da rade na veb stranicama iz školske računarske laboratorije podmićujući ih video igrama. Njegova zarada je na kraju dostigla 50.000 dolara mesečno, a sa 18 godina je upravljao timom od 25 ljudi. Nakon srednje škole i različitih poslova, osnovao je svoju prvu kompaniju Advertigo, koju je nešto kasnije prodao za 2 miliona dolara. 

Od inovativne ideje do IPO-a vrednog više od 26 milijardi dolara

Prodaja Advertiga, kao i njegov prethodni rad, učinili su Eka dovoljno bogatim da je sa svega 23 godine odlučio da se penzioniše. Međutim, nakon nekoliko meseci shvatio je da želi novi projekat i da novac koji ima nije dovoljan da ga učini srećnim

Odlučio je da nastavi sa svojom ambicijom stvaranja sjajnog proizvoda, želeći da to spoji sa muzičkom strašću iz detinjstva – njegova baka je bila operska pevačica, a deda džez pijanista. Ek je ubedio svog bliskog saradnika, Martina Lorencona, da mu se u ostvarivanju tog cilja pridruži. Ek je prvi put imao ideju za Spotify 2002. godine kada je muzički servis Napster ugašen i preuzela ga je druga piratska veb stranica Kazaa.

Muzička industrija se tada u velikoj meri suočavala sa problemom piraterije, a velika većina ljudi se za muzički sadržaj okretala piratskim servisima poput Napstera. Upravo iz tog razloga je Ek došao na ideju o stvaranju platforme na kojoj bi korisnik mogao da sluša bilo koju muziku uz kratke reklamne blokove između pesama, čime bi veća muzička biblioteka postala dostupna i bez piraterije. 

Ek i Martin regrutovali su programere sa Ekovog starog fakulteta, a iz male kancelarije u Stokholmu izgradili su Spotify 2006. godine, kada je Ek imao svega 23. Platformu su zvanično lansirali u oktobru 2008. godine, a 2011. je Spotify prvi put vredeo više od milijardu dolara.

Eku je bilo potrebno dve godine da sklopi svoje prve poslove u Švedskoj, a još dve da Spotify lansira u SAD-u. On i njegov partner su uglavnom ulagali sopstveni novac sve dok platforma nije pokazala trakciju.

Ek je imao potrebne veštine vođstva i strpljenje da krene na izdavačke kuće u svojoj odiseji. Ovaj potez je bio možda jedan od onih koji su imali najveći uticaj na uspeh poslovanja Spotify-ja. Inovativna ideja je takođe uspela da ubedi druge velike umove da se pridruže projektu kao investitori ili u drugim ulogama.

Deset godina nakon lansiranja platforme, Spotify je izašao na berzu. Kada se prašina slegla, švedski startap vredeo je više od 26 milijardi dolara. Tada, sa više od 150 miliona aktivnih korisnika, Spotify je ilustrovao idealnu putanju savremenih jednoroga.

Danas Spotify ne prestaje da raste i aplikacija je postala proizvod koji koriste ljudi svih starosnih dobi. Spotify trenutno ima 365 miliona aktivnih korisnika i 165 miliona premijum pretplatnika širom sveta. Baza pretplatnika se dramatično povećala u poslednjih nekoliko godina i više nego udvostručila od početka 2017. godine.

Bez sumnje razvoj inovativne ideje ponekad zahteva i potpunu promenu samih sebe. Ponekad, kao u slučaju Eka, to znači samoposmatranje i pronalaženje onoga što nas čini srećnim. Istina je, doduše, da je mnogo lakše tražiti puni život ako su životni uslovi obezbeđeni, a primer Eka i Spotify-ja pokazuje da je zbog preduzetničkog duha nekada potrebno izaći iz zone komfora i razviti svoju ideju kako bismo se osećali ispunjeno.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.