Pet pitanja za preduzetnika #7: Ivan Goloskoković

Ivan je magistrirao na FON-u na temi veštačkih neuronskih mreža, a u međuvremenu je radio za druge startape i pokrenuo svoj. Iz te perspektive upravljanje startapom u Srbiji opisuje kao neumorno traženje klijenata i investitora.

Marko Marković - 27. Novembar, 2019.

Ivan Goloskoković je suosnivač i CTO startapa Wingman AI koji se bavi primenom dubinskog učenja i veštačke inteligencije u svetu video-igara. Ova kompanija nastala je spajanjem domaćeg startapa Propeller AI i londonske ekipe Vaix, tako da sada funkcionišu kao jedan entitet sa timom iz Londona. Polje njihovog rada je usmereno na primenu dubinskog učenja za simulacije i klasični gaming, inteligentne botove i razvoj tehnologije za zadavanje komandi glasom. S druge strane, ono što ih najviše zanima su dronovi, tako da su kroz gejming došli i do dronova kao komercijalnog proizvoda.

Uglavnom sarađuju sa gejming studijima, a nedavno su sa Microsoftom potpisali NDA ugovor, konkretno sa njihovim XBox studijom. Wingman AI će biti zadužen za implementaciju tehnologije koja će igračima omogućiti da umesto tasterom, glasom zadaju komande. Takođe, ovaj studio je nedavno radio i na jednoj casual igri Tools Up koja bi trebalo da bude lansirana početkom decembra.

Pre nego što je ušao u sve ove poslove, Ivan je magistrirao na FON-u na temi veštačkih neuronskih mreža, a u međuvremenu je radio i za druge startape. Zatim je pokrenuo i svoj, pa sada upravljanje startapom u Srbiji opisuje kao neumorno traženje klijenata i investitora. On je, kaže, uspeo da prvo dođe do klijenta, a srpsku investicionu klimu opisuje kao slabu jer je i danas, kao i kada je on počinjao još uvek teško doći do invesitora. Oni su do investitora došli preko klijenta za kog su razvijali tehnologiju za prepoznavanje karata u pokeru, kasnije i za prepoznavanje lica i onda do investitora koji je bio spreman da u njih uloži. Prošle godine u oktobru Ivan je sa svojim timom dobio investiciju od 900.000 evra za primenu veštačke inteligencije u eSportsu.

1. Šta je stvar koja deluje potpuno logično, ali većina ljudi zaboravlja da je uradi prilikom pokretanja biznisa?

Ima puno stvari. Ono što bih možda izdvojio je neobaveštenost, odnosno manjak informacija koje su ti potrebne da bi pokrenuo startap. Ima puno predavača po svetu koji nekako daju lažnu nadu mladim ljudima da svako može da pokrene startap i mislim da je tu dosta stvar ambicije, ideje i tima koji treba neko da sakupi da bi došao u situaciju da od nekog traži investiciju. Daleko od toga da kritikujem, jer niko ne zna ko može da postane uspešan preduzetnik, ali mislim da s druge strane jako puno ljudi bez realnih osnova pokušavaju da uđu u neku industriju, a da još uvek nisu spremni za to.

Naravno da se to vrlo brzo završi, ali mislim da je za svaku mladu osobu koja bi da krene u osnivanje startapa bolje da prvo dobro razmisli u čemu je ekspert, da nađe use case gde to nekom treba, da nađe biznis model kako bi to što radi moglo da skalira i da se proda i da proba da nađe ljude koji mogu da joj pomognu na tom putu. One man show jako retko uspeva. Kada ljudi vide neke figure koje deluju samostalno, zapravo imaju armiju ljudi koji rade za njih, ali su oni interfejs ka toj kompaniji ili startapu.

2. Zamislite da niste imali nijedan dinar prilikom pokretanja svog biznisa, ništa što će vas održavati dok biznis ne uspe. Šta biste drugačije morali da uradite?

Kada dođemo u stadijum otvaranja startapa, podrazumeva se da osoba donekle već poznaje finansije i da je već radila negde. Ako je neko student i zaista nema dinara često je u pitanju beg od siromaštva. Sa stanovišta jednog preduzetnika pitanje tog siromaštva je — šta ja mogu da promenim iako nemam nikakvih materijalnih sredstava da to uradim? Problem kod siromaštva je to što se jako teško menja kontekst, odnosno okruženje. Ljudi moraju nekako da promene jedan isti patern razmišljanja a da nemaju nijedan dinar. Treba da pokušaju da nađu neki kanal — ja recimo koristim Twitter kako bih pratio ljude koji se bave sličnim stvarima kao i ja. Pratim stručnjake u oblasti dubinskog učenja i veštačke inteligencije, razne preduzetnike, startape, investitore, VC-eve. Ovo je za mene bio način da počnem da razmišljam kao neko ko živi u Silicijumskoj dolini, jer ne vidim drugi način da bez dinara promeniš svoju situaciju.

3. Kako ste došli do prvog klijenta?

Klijenti dolaze, rekao bih prirodno. Ako se baviš nečim, recimo tenisom, ideš na takmičenja, posećuješ događaje, veoma je verovatno da ćeš u nekom trenutku upoznati nekog ko ima slična interesovanja kao ti ili kome je potreban neko kao ti. Ako se baviš nekom specifičnom granom razvoja softvera, ako znaš šta te zanima, ti ćeš u nekom trenutku znati ko su ljudi koji su ključ za tu industriju, tako da klijenti dolaze sami ukoliko si prisutan u određenom krugu ljudi. Uglavnom se ne dešava da otvoriš pekaru i ljudi počnu da ti dolaze, uglavnom prvo počneš da radiš sa ljudima, neko ti kaže za nešto, neko te spoji sa nekim.

Možda je najprirodnije da klijente koje ima neko ko radi u nekoj korporaciji zamisliš kao svoje buduće klijente u nečemu što ta korporacija ne može da im ponudi. Recimo, nešto što korporacija teško može da pivotira i što zahteva neko ulaganje postojećih resursa, a ti to možeš sam sa nekoliko ljudi da uradiš vrlo lako jer nikom ne odgovaraš za ono što radiš.

Prvi naš klijent bio je prijatelj mog prijatelja kog sam poznavao iz viđenja. On je dobio klijenta koji je tražio baš nešto čime smo se mi bavili. Oni nisu znali da je to dubinsko učenje niti da će ta tehnologija da reši njihov problem, ali raspitivao se i objasnio mi je šta traže. Način na koji sam mu ja objasnio da mi to možemo da implementiramo je pomoglo da nam postane prvi klijent.

4. Koji je najznačajniji problem koji ste prevazišli u poslu?

Najznačajniji problem je nešto što ja zovem trenutkom kada postaneš profesionalac, odnosno kada više ne radiš stvari koje ti se sviđaju već one koje su neophodne da bi se nešto napravilo. Mislim da mladi inženjeri i budući profesionalci imaju problem što se vode time da rade nešto što im je dopadljivo i kul, ali to što je njima zanimljivo ne mora da znači da će biti i investiorima i biznismenima koji su spremni da ulože. To je neko otrežnjenje koje je potrebno da bi se odrekao nekih svojih interesovanja i pasija da bi imao čistu sliku i znao šta treba da uradiš.

5. Kada biste morali da izdvojite jednu poslovnu situaciju iz koje smatrate da ste mogli da izvučete više nego što jeste, koja bi to bila?

Uh, bilo je dosta takvih situacija. Dođeš sa nespremnim dekom kod investitora koji te pita zašto je to tako i razmišljaš u sebi da si mogao bolje da se spremiš. Nedavno nam se desilo da smo spremali demo i kad ga pošalješ tebi deluje solidno jer provodiš dosta vremena sa tim softverom i ne možeš da budeš objektivan po pitanju toga kako on zaista radi. Onda ga pošalješ ljudima koji te posle toga zovu i pitaju zašto ovo ne radi i shvatiš da si veoma lako mogao to da središ i napraviš da super radi. Poslali smo softver, ljudi su testirali, ali smo pogrešnu informaciju stavili na glavni meni i niko nije mogao da promeni to. Tako da — budite što spremniji pre svakog demo-a i sastanka.


Ovaj tekst je rađen u okviru projekta „Za inovativne mlade Srbije” koji je podržan od strane Kabineta ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj.