PayPal u potpunosti funkcioniše u Srbiji - sinoć konačno omogućeno i primanje novca

PayPal je sinoć konačno omogućio naplatu putem ovog servisa, što znači da korisnici iz Srbije od danas mogu da uživaju u njegovom punom kapacitetu.

Pre malo više od mesec dana PayPal je na svom zvaničnom sajtu uvrstio Srbiju među zemlje u kojima će ovaj servis biti celokupno omogućen od 8. oktobra, ali su mnogi i dalje sumnjali da će do toga zapravo doći, ali sa 6 dana kašnjenja sada je konačno potvrđeno.

Ovo je veoma dobra vest za domaći preduzetnički ekosistem, jer su se mnogi naši startapi registrovali u drugim zemljama upravo zbog onemogućenosti primanja naplata putem PayPala.

Opcija primanja novca se dodaje korisnicima u grupama, tako da postoji mogućnost da još nije stiglo do vas, ali ukoliko je to slučaj trebalo bi da se desi uskoro.

Šta ćemo moći sa PayPalom

PayPal u Srbiji je počeo da posluje u aprilu 2013. godine, a u julu ove godine omogućeno je da rezidenti preko tog servisa vrše naplatu iz inostranstva i plaćanje prema inostranstvu u devizama po osnovu prodaje, odnosno kupovine robe i usluga sa nerezidentima, a od 14. oktobra konačno imamo i kompletnu usluga – odnosno i primanje novca među rezidentima.

Putem svojih PayPal naloga stanovnici Srbije moći će da:

• primaju i šalju novac na ime prodaje robe ili pružanja usluga
• primaju i šalju novac na ime Request Payment usluge
• primaju i šalju novac od strane kompanija, profitnih i neprofitnih organizacija.

Korisnik PayPal naloga ne treba da uradi ništa dodatno kako bi aktivirao ovu opciju, saopšteno je iz PayPala. Oni koji budu želeli da je deaktiviraju, potrebno je da putem ovog linka pošalju besplatan zahtev za zatvaranje naloga.

Da li će plaćanje biti po Zakonu?

Da bi PayPal funkcionisao kako treba potrebno je imati odgovarajući zakonski okvir – odnosno definisano elektronsko poslovanje. Uprkos tome što često nailazimo na neuvažavanje elektronskih dokumenata u institucijama, verovatno će povećanje elektronskog poslovanja i plaćanja uticati da se ovi problemi sve manje pojavljuju.

Ovo je najvažnije za izdavanje faktura i dobra vest je da naši zakoni ne traže ni pečat ni potpis i uvažavaju elektronski dokument. Po zakonu o PDVu član 42 koji govori o obaveznim delovima računa i nigde se ne spominje pečat i potpis niti odštampani dokument.

Zakon o računovodstvu član 8 i 9 govori o računovodstvenim ispravama koje knjigovođa može koristi kao validan dokument. U članu 9 se kaže da elektronski dokument treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku (npr. ime i prezime direktora) i to je ispravan dokument i ne pominje da mora biti odštampan.

Pojavilo se nezvanično tumačenje da e-faktura mora isključivo biti potpisana e-potpisom, što nije tačno. Identifikaciona oznaka nije samo e-potpis.

Više o elektronskom poslovanju možete da pročitate ovde, a ne zaboravite da u ponedeljak, 20. oktobra održavamo Meetup o poslovanju na kome će se pričati između ostalog baš o ovome.