Kako i zašto da (ne) otvorite firmu u Americi?

Naši preduzetnici i investitori podeljenog su mišljenja da li otvaranje kompanije u Americi donosi pogodnosti domaćim firmama. Ukoliko naginjete ka ovoj mogućnosti, konsenzus vlada oko jednog: Delaver.

Marija Gavrilov - 31. Avgust, 2015.

Od naših čitalaca dobijamo veliki broj pitanja koja se tiču otvaranja firmi u inostranstvu, sa posebnim fokusom na SAD. Kako bismo vam pomogli da saznate da li je ovo put kojim želite da idete, porazgovarali smo sa našim preduzetnicima i investitorima o njihovim iskustvima.

Šta je šta?

“C” Corp je entitet koji se oporezuje na nivou korporacije, što može podrazumevati više stope od drugih vrsti entiteta. Vlasništvo “C” Corpa je u rukama akcionara, što omogućuje olakšani transfer vlasništva kroz prodaju akcija. Ovaj koncept odgovara firmama koje traže investicije na višim nivoima, ali i onima koje teže tome da zarada ostane u okviru firme radi ulaganja u dalji rast.

LLC ili Limited Liability Company (preduzeće sa ograničenom odgovornošću) kombinuje fleksibilnost i jednostavnost održavanja koje postoji u partnerstvima, uz pružanje poreskih pogodnosti. Ovaj oblik je pogodan za startape koji očekuju gubitke u prve dve godine svog poslovanja.

Za one koji se odluče da idu jednim od ova dva puta, američka država Delaver jedna je od prvih opcija. Kada pogledamo kakve olakšice se pružaju kompanijama registrovanim u Delaveru, nije za čuđenje zašto su među nekima od njih Koka-Kola, Gugl i Volmart. Podredivši svoje regulacije biznisima, država na severoistoku Amerike usvojila je nekoliko ključnih odredbi koje su joj donele naziv “raj za takse”.

Korporativno pravo u Delaveru je među najfleksibilnijim u zemlji, a biznisi registrovani u Delaveru koji posluju sa kompanijama van države nisu u obavezi da plaćaju takse na primanja, niti na nematerijalnu imovinu.

Prvi korak: zbog čega želim firmu u Americi?

Prvi korak ka osnivanju firme u Americi je postavljanje pitanja: zbog čega želimo to da učinimo? Otvorenim preispitivanjem okolnosti tim bi trebalo da dođe do najboljeg rešenja za konkretnu situaciju.

Kroz razgovor sa nekim od investitora na domaćoj sceni, uočili smo da postoji preferencija ka pokretanju firme u SAD, i to “C” Corpa u Delaveru ako se nadate investicijama profesionalnih investitora.

Retko koji investitor ima mogućnosti da se upoznaje sa lokalnim zakonima i pravilima poslovanja niti želi da troši svoje vreme, a pogotovo ne vreme kompanije u koju je investirao, na lokalnu administraciju. Oni investiraju u kompanije koje potiču iz raznih zemalja i potpuno bi bilo nerealno očekivati da poznaju poslovno pravo u svim tim zemljama. Zbog toga je pragmatično imati jedno mesto gde se kompanije inkorporiraju i gde onda svi zajedno rade po jedinstvenim pravilima.

Razloga zbog kojih je za to mesto izabran upravo Delaware ima puno – administracija je trivijalna, sudovi, advokati, zastupnici i drugi imaju nagomilano ogromno iskustvo u vodjenu poslovnih subjekata itd. Sve ovo ima najmanje veze sa porezima, tj. porezi su poslednji razlog zbog kojih se firme prave u Delaware-u.

Ivan Mojsilović, suosnivač kompanije Yanado, drugačijeg je stava – on kaže da bez dobrog razloga nema potrebe pokretati preduzeće u Americi.

Ne vidim razlog zašto bi neko otvarao firmu u Americi, sem ušteda na plaćanje poreza na dobit, što je stajalo iza naše odluke. To smo uradili 2007/2008. godine, kada nije bilo izbora, jer smo radili sa klijentima iz Velike Britanije i Nemačke i ovo nam je bila najbolja opcija.

Još jedan čest razlog zbog kog timovi idu ka ovom koraku je “amerikanizacija“, odnosno želja da se svojim klijentima predstave kao američka firma, sa adresom i bazom u SAD. Ivan iz svog iskustva ovo ne vidi kao dovoljan razlog za pokretanje firme preko bare, ponajmanje ako već imate američke klijente sa kojima će vas poslovanje koštati skuplje ukoliko ste registrovani u Americi.

Naš preduzetnik i osnivač Cloud Industry, Marko Tiosavljević, suprotnog je mišljenja i objašnjava zbog čega se i sam odlučio na taj korak.

Kompanija u SAD otvara ogromne mogućnosti, pre svega zato što je PayPal osnovno sredstvo digitalnog plaćanja bilo gde. Kucanje kojekakvih brojeva kreditnih kartica i slične stvari, zamaraju ljude. PayPal je broj jedan -nikakav Braintree, nikakav Skrill.

Ukoliko imate kompaniju registrovanu u Srbiji mnogo je teže uspostavljanje stabilnog cashflow-a zbog mnogih ozbiljnih problema: naplate, plaćanja i slično. Imam otvorenu kompaniju ovde i najveće probleme koje smo imali upravo su ti. Kako objasniti nekome da vam je potrebno da kupite AWS server u Americi, a da ne možete da uzmete “profakturu” jer to ne postoji kod njih?

Odakle početi?

Ohrabrujuća činjenica je da za otvaranje firme u Americi nije potrebna promena lokacije – gotovo da možete sve obaviti iz svoje fotelje. Dobro, nije baš toliko jednostavno, ali najverovatnije nećete morati da napuštate državu.

Za početak su vam potrebni pasoši i osnovne informacije o osnivačima, a potom i bankovni račun u Americi ili račun u nekoj od okolnih zemalja. Ivan nam prenosi da su banke u okruženju pooštrile svoje kriterijume i preporučuje da ukoliko odlučite da svratite u komšiluk i ovo obavite, to uradite u Austriji, Mađarskoj, Sloveniji ili Kipru. Banke u Kipru omogućuju sklapanje saradnje bez fizičkog prisustva.

Za neke od ovih stavki potreban je Social Security Number, koji poseduju stanovnici Amerike. No, za osnivače firme zamena za SSN je IRS broj poreskih obveznika. Da biste ovo dobili, morate popuniti w-7 formular, koji se uz $50 nadoknade overava u Američkoj ambasadi.

Račun u banci potreban je inkorporatorima – osobama koje registruju kompaniju, dok partnerima nije. Nakon inkorporacije, potpisuje se ugovor o partnerstvu, a potom je na partnerima da dogovore podelu deonica i ostale bitne aspekte partnerstva.

U ovom procesu značajnu pomoć mogu vam pružiti specijalizovane agencije koje posluju u Srbiji. Među njima su naši sagovornici izdvojili Accenica, Off Shore i Euro Commerce LLC. Agencijama se plaća oko $900 za njihovu uslugu prilikom pokretanja firme. Na godišnjem nivou, samo održavanje firme staje između $500 do $1200, a pritom se prilaže i izvod da je firma aktivna.

Dodatni trošak može biti prosleđivanje pošte. Servisi poput Virtual Post Maila mogu pomoći sa ovom stavkom i omogućiti vam pregled sve pristigle pošte, šaljući skenirane kopije na mejl za $30 mesečno. Zarad još bolje povezanosti sa državom u kojoj je kompanija osnovana, preporučuje se i uspostavljanje VOIPa, koji će vam omogućiti jeftine međunarodne pozive.

Šta vam je potrebno za otvaranje kompanije u Delaveru?

1. Informacije o osnivačima (pasoši, itd.)

2. Bankovni račun u SAD ili nekim drugim nama komšijskim zemljama. Preporuka: Kipar, ne morate da lično otvarate račun

3. Popunjen w-7 formular i overen uz 50$ taksu u Američkoj ambasadi (za dobijanje IRS broja)

Partnerstvo kao alternativa

Alternativa otvaranju kompanije u Americi je sklapanje partnerskog sporazuma sa 100% američkom kompanijom. Ovo se neretko javlja i kao zahtev investitora. Marko je podelio sa nama zbog čega se njegov tim odlučio na ovaj potez:

Odlučili smo se na kraju za osnivanje partnerske kompanije u Srbiji, partnerske kompanije koja će biti u vlasništvu 100% kompanije iz Delavera. Time dobijamo mogućnost subvencija iz Srbije, jer porez plaćamo ovde na zaposlene i minimalni porez na jako mali broj klijenata u državi. Pritom, možemo da prebacujemo novac iz Amerike bez ikakvih problema u kompaniju u Srbiji sa jako malim porezom.

Povezivanje kompanije iz Evrope sa američkom firmom košta $500, a proces traje oko mesec i po. No, ukoliko se sertifitikat partnerstva izda u isto vreme kada se kompanija inkorporira, plaća se samo $50.

Kao što je očigledno ovde, mišljenja su podeljena, a nekoliko opcija postoji. U zavisnosti od vaših potreba i planova, pristupite ispitivanju mogućnosti, ali budite sigurni da vam pokretanje firme u Americi neće doneti više glavobolje od koristi. I, naravno, ukoliko imate specifična pitanja, pišite nam ispod u komentarima ili putem mejla, a mi ćemo se pobrinuti da dođemo do pravih informacija za vas.

___

Zahvaljujemo se Aleksandru Bibovskom, Ivanu Mojsiloviću i Marku Tiosavljeviću na nesebičnoj pomoći u nastanku ovog teksta.

?>