Otkrivamo: Kako strana društva već sada mogu da daju akcije zaposlenima u Srbiji – pokrenut je predlog i za domaće kompanije

Iskustva iz celog sveta pokazuju da udeo u vlasništvu pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, organizacionu kulturu i stvaranje preduzetničkog duha

Aleksandar Krunić - 29. Jul, 2019.

Davanje udela u vlasništvu zaposlenima u IT kompanijama praksa je koja se u svetu pokazala kao jedan od najboljih načina za motivisanje zaposlenih, koji se, kada postanu vlasnici dela kompanije, odgovornije i srčanije bore za njeno mesto pod Suncem

U Srbiji je pak, zbog nepostojanja odgovarajućih propisa, ta praksa još uvek skoro pa neaktivna, i kod domaćih kompanija, ali i kod inostranih kompanija koja posluju u našoj zemlji.

Na osnovu informacija koje smo dobili od članica naše organizacije, ustanovili smo da ima mnogo različitih tumačenja propisa o tome da li je u Srbiji dozvoljena podela akcija stranih akcionarskih društava zaposlenima koji rade u ćerkama kompanijama u Srbiji. Glavna bojazan ležala je upravo u tome da li je ovakva aktivnost

legalna, odnosno da li će kompanije koje dozvole izdavanje akcija svojim zaposlenima u Srbiji ući u sivu zonu i potencijalno napraviti ozbiljni prekršaj. Nažalost, ali potpuno očekivano, na tako nejasnoj teritoriji, većina kompanija odlučivala se da prihvati savet revizora i pravnih savetnika, te izbegne rizik i ne upusti se u ovaj poduhvat, kaže Nebojša Đurđević, direktor Inicijative Digitalna Srbija.

O nejasnoćama i pravnim limitima kada je ova praksa u Srbiji u pitanju govori i Ivan Nonković iz advokatske kancelarije Karanović & Partners, koja je član Digitalne Srbije.

Nuđenje akcija stranih društava u Srbiji je praktično bilo onemogućeno u prošlosti. U teoriji je bilo moguće, ali skopčano sa takvim praktičnim i tehničkim zahtevima da to apsolutno niko nije hteo da radi, a ko je radio, radio ga je mimo propisa i u tišini.

Kako bi se to promenilo, iz Incijative Digitalna Srbija su, nakon što su brojne članice inicirale pravnu klarifikaciju ovog mogućeg modela za podsticanje zaposlenih, ali i privlačenje investitora, što je ključno za startape, pokrenuli ovo pitanje i došli do predloga, zajedno sa nadležnim državnim institucijama, kako je moguće davati akcije zaposlenima, u pravnim okvirima. 

Sve je to rezultiralo potvrdom, i od Komisije za hartije od vrednosti, i od Narodne banke Srbije, da su ovakvi podsticaji dozvoljeni u Srbiji, uz proceduru koja se mora poštovati. Ovo se odnosi i na akcionarska društva osnovana u Srbiji, ali i na ona iz inostranstva koja su vlasnici društava u Srbiji, s tim što je rešenje do koga se došlo koncipirano tako da zaposleni budu ti koji iniciraju dodelu akcija. 

Ivan Nonković (Karanović & Partners) objašnjava:

Problem je bio u tome što srpski propisi koji regulišu tržište kapitala ne prepoznaju dodelu akcija zaposlenima kao nešto drugačije od nuđenja drugih hartija od vrednosti u drugim situacijama. Na primer, slični bi se uslovi primenjivali i kada bi neka strana kompanija nudila u Srbiji na berzi obveznice vredne milijarde dolara i kada bi neka tech kompanija htela da svojim dvoma zaposlenima u Srbiji dodeli po pet akcija. Sa predstavnicima države smo razgovarali o ovome i sa Komisijom za hartije od vrednosti, koja je bila od velike pomoći, došli do jednostavnog rešenja. Ukoliko inicijativa za dodelu akcija potiče od samih zaposlenih, srpski propisi koji regulišu tržište kapitala ne bi se primenjivali. Ideja je da ponuda ne dolazi od strane kompanije srpskim državljanima već je to obrnuto – srpski državljani pitaju stranu kompaniju za mogućnost sticanja akcija, odnosno da li postoje takvi programi u toj kompaniji.

Nonković zaključuje i da je Komisija za hartije od vrednosti dala zvanično mišljenje kojim je ovo potvrđeno, tako da sada strane kompanije mogu davati akcije svojim zaposlenima, kada god njihovi radnici iniciraju tu ponudu, na primer slanjem mejla svom nadređenom gde se raspituju o takvoj opciji.

Iz Inicijative Digitalna Srbija napominju da su voljni da pomognu pri pravnim koracima sa detaljnijim uputstvima svima koji bi se odlučili na ovaj način motivacije svojih zaposlenih, i pozivaju sve zainteresovane da ih kontaktiraju za pomoć.

Međutim, to nije kraj inicijative da ova praksa u Srbiji zaživi punim plućima. Digitalna Srbija je paralelno radila i na rešavanju opcije davanja akcija zaposlenima u domaćim društvima, što bi bilo vrlo podsticajno za srpsku startap scenu. Naime, ključni problem je što se većina startapa u Srbiji osnivaju kao DOO, jer je mehanika organizovanja i upravljanja Akcionarskim društvom znatno kompleksnija. Odlučivanje za DOO pak nosi sa sobom nefleksibilnost kada je davanje akcija zaposlenima u pitanju, jer vlasništvo nad bilo kojim procentom udela u DOO-u, sa sobom nosi obavezno i pravo glasa i sva ostala prava.

Zato je Digitalna Srbija u saradnji sa Karanović & Partners i Deloitte radila na predlogu izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, koji bi uključili tzv. preferencijalne udele. To bi značilo, konkretno na primeru startapa, da bi svakoj klasi investitora i zaposlenima mogli da ponude drugačiju vrstu prava, a davanje akcija ne bi nužno sa sobom povlačilo i davanje prava glasa, što bi moglo komplikovati upravljanje kompanijom i dovodilo do nefunkcionalnosti u odlučivanju.

Sve ove promene bi mogle da osnaže rast srpske startap scene, tvrdi direktor Digitalne Srbije, Nebojša Đurđević:

U razgovorima sa predstavnicima kompanije Startup Genome sa kojima vrlo intenzivno radimo na analizi potencijala za razvoj našeg startap ekosistema, udeo u vlasništvu je često bio predmet razgovora jer je jedan od kriterijuma za merenje snage ekosistema i podatak u kojoj meri startapi daju akcije svojim zaposlenima. Domaći startapi koji su registrovani u inostranstvu sada na ovaj način mogu dodatno da motivišu zaposlene, bez brige o pravnim rizicima koja je do skoro postojala.

Iskustva iz celog sveta pokazuju da udeo u vlasništvu pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, organizacionu kulturu i stvaranje preduzetničkog duha čak i u multinacionalnim korporacijama kao što su Microsoft ili Epic Games, zaključuje Đurđević.

Iz Digitalne Srbije kažu nam i da je ceo paket mera poslat Vladi Srbije, da je Ministarstvo privrede proučilo predlog izmena, kao i da će radna grupa od septembra raditi detaljno na njima. Plan je da finalni nacrt izmena bude spreman tokom septembra i nakon toga čeka usvajanje u parlamentu.