San o igranju odbojke u Bundesligi odveo ga je u Nemačku, ali je ubrzo postao profesionalni štreber, kako sam kaže Filip Perišić. Sada radi na povezivanju ljudi u dijaspori, razvija svoj startap i deli iskustva i razlike između života, rada i ljudi u Nemačkoj, Americi i Srbiji.  

Ovaj Beograđanin u Nemačkoj živi od kraja 2009. godine, gde je završio osnovne studije poslovne ekonomije i informatike u Karlsrueu i master studije sa fokusom na preduzetništvo i veštačku inteligenciju u Berlinu.

„U Srbiji sam živeo kao školarac koji nije toliko bio zainteresovan za školu osim za par predmeta, a u Nemačkoj sam otkrio zapravo koliko volim da učim. Glavni razlog za to je bilo što sam istinski uživao u predmetima koje sam slušao. Uz to, ceo sistem, uključujući i profesore, je tu da pruži podršku. Ubrzo sam krenuo da držim vežbe na fakultetu i počeo da radim na studentskim pozicijama u privredi. Ono što mi je dalo odskočnu dasku je bilo znanje matematike koje sam poneo sa sobom iz Srbije”, priča Filip za Danas.rs.

Filip je bio jedan od onih koji su odmah pronašli svoja interesovanja, ali objašnjava kako u Nemačkoj nije problem ni da promenite nekoliko studijskih programa, dok ne nađete idealni. Uz to su fakulteti sjajno povezani sa univerzitetima širom sveta, a na nekim programima je čak i obavezno da deo studija provedete u inostranstvu. 

„Imao sam priliku da budem u Australiji, Americi, Rumuniji, Grčkoj i na Tajvanu. Svaki od ovih boravaka mi je doneo mnogo na više nivoa. Od razbijanja predrasuda, upoznavanja različitih univerzitetskih sistema, sklapanja novih prijateljstava, upoznavanja novih kultura i obogaćivanja mene samog. Studije u Kaliforniji su imale najviše uticaja na mene jer sam tamo, prvi put imao priliku da čujem za startap i otkrijem u sebi veliko interesovanje za preduzetništvo.”

Iz Kalifornije potom odlazi za Berlin, jedan od najboljih startap centara u svetu. Na blogu Nemački kutak počinje da piše o studijama 2016. godine, koji je namenjen ljudima sa naših prostora. Tamo se nalaze tekstovi o prednostima i manama studiranja u Nemačkoj, raznim mogućnostima koje se nude, kao i iskustva ljudi sa različitih programa. Vremenom je shvatio da su slične stvari potrebne i ljudima u drugim državama, te da je neophodno povezati dijasporu i zato je sa prijateljima pokrenuo Balkanski kutak

„Trenutno pričamo sa pokretačima i dovodimo ih na platformu tako da oni koji traže mogu u svakom trenutku da pronađu ono što im treba. Primera radi, lekare i automehaničare koji rade po nemačkim standardima, ali i pričaju naš jezik. To ne znači da naši ljudi nemaju poverenja u recimo nemačke zubare. Postoje drugi razlozi zašto bi naši ljudi hteli baš kod naših zubara da idu ukoliko imaju neki problem. Bilo da ne znaju dovoljno dobro terminologiju da objasne u čemu je problem ili da su se lečili u domovini, pa je lakše to preneti našem zubaru. Uz to ide i osećaj da se bolje razumete sa zubarom ukoliko pričate na našem. Na kraju, ima i ljudi kojima je draže da novac ostave našim ljudima, nego Nemcima.

Njihova velika vizija je da u svakom gradu Nemačke, Evrope, pa na kraju i sveta možete da pronađete naše pokretače, ukoliko ih ima. Kaže da je vizija veoma ambiciozna, ali da nije, ne bi ni bilo zanimljivo.

„Želimo da proširimo ponudu unutar već otvorenih gradova. Tako trenutno uz akviziciju novih pokretača, paralelno razvijamo događaje i poslove, tj. mogućnost da registrovani restorani, udruženja, doktori i drugi pokretači mogu da okače njihove događaje koje organizuju i poslove koje nude. Misija Balkanskog kutka je da bude tu i pomogne dijaspori u njenoj komunikaciji i razvitku.”

Kako ima iskustva iz Amerike i Nemačke, onima koji žele da brzo naprave veliki novac, preporučuje pre odlazak na drugi kontinent. Objašnjava da za veliku većinu poslova plata jeste bolja u Nemačkoj nego kod nas, ali plata nije toliko velika da možete da zaradite za par meseci i ostatak godine odmarate. 

„Plata je dovoljna za lep i pristojan život i život bez egzistencijalnog straha, tokom kojeg sebi možete da priuštite sve što spada u neke normalne životne želje, bilo da se radi o putovanju na neka egzotična mesta u svetu, investiranje ili nešto treće. Posla ima dovoljno i lakše je naći posao nego smeštaj.” 

Kao glavnu razliku između Nemačke i ostalih zemalja vidi u količini stresa koji posao izaziva i van radnog vremena. Kao primer navodi „out of office“ mejlove. 

„Na primer, „out of office” mejl osobe koja radi u Americi glasi otprilike: ‘Izašao sam sa posla na tri sata zbog operacije, ali sam dostupan preko telefona sve vreme’. Dok nemačke koleginice i kolege napišu: ‘Na kampovanju sam naredne četri nedelje i nemam pristup mejlu i telefonu’.”

Kako se nalazi u tehnološkom svetu Berlina, ukazuje kako su programerske plate u Srbiji i Nemačkoj relativno iste. Kako kaže, usled manjih troškova, oni u Srbiji mogu čak priuštiti i luksuzniji život, ali je glavna razlika u prirodi posla. 

„U Nemačkoj ima više prilika za zanimljivije i izazovnije poslove. Veća je šansa da možete da radite za neku od najpoznatijih firmi sveta i da budete direktno na izvoru inovacija, da sudelujete u njima, a nekad čak i da ih vodite.” 

O povratku u Srbiju nije razmišljao ni prilikom odlaska u Nemačku, a posebno ne sada kada u Berlinu radi na razvoju svog startapa randevu u kojem je i CTO. Ukoliko želite da napravite novi Uber, Tinder, Amazon ili AirBnB, ovaj startap nudi patformu kao servis (PaaS), navode na svom sajtu. Pre dve nedelju su objavili da su dobili pre-seed investiciju od Antlera, globalnog VC fonda za rana ulaganja u startape.