Inspirisana zanimljivim člankom na Startit blogu Osvrt na srpski IT 2009–2019: Jesmo li sretniji, jesmo l’ pametniji?, želim da pokrenem dijalog na temu razvoja civilnog sektora i njegove važnosti za IT industriju u Srbiji.
Šta je civilni sektor i zašto su IT zajednice i dalje samo zajednice?
Civilni sektor (ili civilno društvo) se sastoji od organizacija koje u fokusu imaju interes građana, a operativne su van državnih ustanova i privrednog sektora. One deluju u kontektu šireg društvenog interesa i nisu motivisane profitom.
Ako ovu definiciju prenesemo na IT u Srbiji, onda bismo mogli da kažemo da bi civilni sektor činile one organizacije koje u fokusu imaju interes svih delatnika u IT industriji (ali i društva u celini), a operativne su van državnih ustanova i IT kompanija. Takve organizacije deluju u kontekstu šireg interesa IT industrije i nisu motivisane profitom.
U odnosu na definiciju, koja je realnost IT zajednica danas u Srbiji?
- fokus im je interes svih delatnika u IT industriji (ali i društva u celini);
Uglavnom nije fokus. - operativne su van državnih ustanova i IT kompanija;
Da. - deluju u kontekstu šireg interesa IT industrije i nisu motivisane profitom.
Smatraju da deluju u kontekstu šireg interesa, ali su zapravo kontinuirano u polju neformalnog obrazovanja, a većina je motivisana profitom.
Od tri elementa definicije civilnog sektora samo je jedan prisutan, te stoga na tome temeljim tvrdnju da civilni sektor u IT industriji u Srbiji ne postoji.
Trenutni položaj IT zajednica: kako ih vide kompanije, a kako država?
IT zajednice su uglavnom osnivane od strane tech entuzijasta koji su želeli da svojim angažovanjem doprinesu razvoju domaće IT scene. Kako svi to volimo da kažemo glavni motiv je “da vratimo zajednici”. Nema sumnje da su motivi osnivača i članova zajednica ispravni i da svi želimo da unapredimo IT sektor, ali hajde da definišemo trenutni položaj IT zajednica u Srbiji:
- bave se organizovanjem događaja i konferencija, uglavnom fokusiranih na neformalno deljenje znanja;
- finansiraju se primarno od sponzorstava iz privatnog sektora, tj. od IT kompanija;
- država ih ne vidi na radaru kao jednakog učesnika za pregovaračkim stolom po bilo kom pitanju koje se tiče IT industrije;
- IT kompanijama su “zgodne” jer im služe kao hiring pool i kao brz način da se stigne do određene, profilisane skupine IT stručnjaka.
Šta bi IT zajednice trebalo da budu, a nisu postale u poslednjoj deceniji?
Ako se vratimo na vremenski period iz Startit članka (2009–2019), promene koje su se desile na regionalnom IT tržištu su tektonske. Sa druge strane, paleta IT zajednica je postala vrlo nijansirana, njihove aktivnosti sve brojnije, ali i dalje bez svesti o zajedništvu i udruživanju sa ciljem da zaista proizvedemo promenu u IT industriji bottom-up metodom.
IT zajednice bi trebalo da imaju mesto za pregovaračkim stolom sa svima onima koji usmeravaju i oblikuju srpski IT, zato što se unutar zajednica nalazi raznolika profesionalna ekspertiza, motivacija i znanje.
Da bi se to desilo, da IT zajednice budu rame uz rame sa državom i kompanijama, odnosno sa javnim i privatnim sektorom, moraju da razviju svesnost o zastupanju šireg interesa unutar IT industrije i da se finansijski osamostale od privrede.
IT zajednice organizovane kao civilni sektor, mogle bi da predstavljaju platformu za uključivanje i ostalih IT profesionalaca koji se ne vide ni u jednoj od aktuelnih skupina. Grešimo kada kažemo da smo zatvoreni u bubble i da ne umemo da se udružimo zarad višeg cilja. Možda je problem u tome što se još uvek niko nije pojavio sa odgovarajućim formatom zajedništva?
Na kraju, pitanje za IT stručnjake u Srbiji — ko zastupa vaše pojedinačne interese u industriji?