Odliv profesora veštačke inteligencije sa američkih fakulteta — velike tehnološke kompanije „kupuju” stručnjake

Broj studenata koji su se odlučili za ulazak u preduzetničke vode u oblasti veštačke inteligencije smanjio se u proseku za 13 odsto.

Marko Marković - 10. Septembar, 2019.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se SAD suočava sa problemom prelazaka profesora koji predaju veštačku inteligenciju u neke od velikih tehnoloških kompanija. Giganti kakvi su Google, Amazon, Microsoft ili Apple nemaju problem da ponude mnogo veće plate, bonuse ili pakete akcija kako bi privukli eksperte.

U poslednjih 15 godina, čak 153 profesora veštačke inteligencije sa severnoameričkih univerziteta napustilo je svoja mesta kako bi prešlo u industriju. Još 68 njih je prešlo, ali zadržalo neki oblik smanjenog angažmana na fakultetima. Tempo migracije se prilično ubrzao u poslednjih nekoliko godina, što pokazuje da će se trend nastaviti.

Slični simptomi postoje i u drugim krajevima sveta i to na mnogo većoj skali. U Srbiji postoji ogromna razlika u prosečnim primanjima radnika u obrazovanju i onih koji se bave računarskim programiranjem. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu ove godine ona je iznosila oko 2,3 puta u korist zaposlenih u industriji (ovde su, naravno, uračunati svi radnici u obrazovanju, a razlika između fakultetskih profesora i programera je vrlo verovatno manja). U SAD postoji i taj problem što profesori računarskih nauka često zarađuju manje od profesora na drugim katedrama.

Dok je ovo dobra vest za tehnološke kompanije, najgori efekat se primećuje na studentima. Naime, na univerzitetima koji su najviše pogođeni odlascima, primećeno je da diplomirani studenti ređe pokreću svoje AI kompanije. Čak i kada rade to, uspevaju da privuku niže stope finansiranja. Efekat je najizraženiji u polju dubinskog učenja (deep learning).

Profesor finansija na Univerzitetu Ročester, Majkl Gofman, potvrdio je kako odliv mozgova sa akademija može da uspori rast čitave ekonomije, pošto nestaje prenos znanja, a samim tim i inovacije.

U široj slici važno je istaći da je dubinsko učenje kao vrsta mašinskog učenja koje koristi neuralne mreže kako bi analiziralo ogromne količine podataka i tako naučilo da izvršava određene zadatke, sve do 2010. godine bilo pomalo izvan fokusa. Tehnološka industrija se do tada nije u velikoj meri bavila ovom granom. Međutim, kako je internet počeo da generiše mnogo više podataka, a razvoj kompjuterskih čipova smanjio vreme potrebno za njihovu analizu, tako su i kompanije počele da se okreću privlačenju stručnjaka u ovoj oblasti.

Nedavno su trojica akademika osvojila Tjuringovu nagradu (koja se često naziva Nobelovom nagradom za računarstvo) za svoj rad na neuralnim mrežama. Malo posle toga, jedan od njih je prešao u Google, a drugi u Facebook.

Jedna od grana koje se baziraju na mašinskom učenju je i industrija samovozećih automobila. Tako je Uber 2015. godine zaposlio čak 40 ljudi iz Carnegie Mellon instituta robotike. Od tada, Uber je zaposlio još sedam profesora — isto koliko Nvidia i Facebook — dok je Microsoft zaposlio 13, Amazon 17, a Google i Deep Mind, oba u vlasništvu Alphabet-a, čak 23.

Naravno, kompanije se ne slažu sa time da imaju negativan uticaj na akademije. Džejson Freidenfelds, PR Google-a, izjavio je kako je kompanija od 2005. godine izdvojila 250 miliona dolara za akademska istraživanja, ugostila više od 30 fakulteta, desetine studenata sa doktoratom i hiljade praktikanata.

Ipak, istraživanje pokazuje da su odlascima profesora najviše pogođeni fakulteti sa najvećim renomeom, a da se broj studenata koji su se odlučili da uđu u preduzetničke vode u oblasti veštačke inteligencije smanjio u proseku za 13 odsto.