Ni Google ne pomaže ako ne pomognemo sami sebi — alati za praćenje korone zavise od državnih podataka

Velika razlika između stvarnog broja obolelih, i onoga što se zvanično objavljuje, obesmišljava pokušaje da se korišćenjem računarskih nauka i softverom umanje negativne posledice epidemije.

Kreatori digitalnih rešenja koja nam pomažu u praćenju i borbi protiv pandemije žele najbolje, ali njihov trud zavisi od organizovanosti i volje državnih institucija.

Od proglašenja pandemije COVID-19 pojavio se niz rešenja koja bi trebalo da nam pomognu u praćenju broja novo obolelih. Ideja je da ljudi u rizičnim područjima prilagode svoje ponašanje okolnostima.

Samo juče je najavljeno da će Google Maps uvesti novi sloj koji će, kada se uključi, prikazivati broj obolelih na 100.000 stanovnika, kao i to da li je trend zaražavanja u porastu ili opadanju. Zumiranjem, moći će da se vide podaci do nivoa jednog grada.

Imala je i Srbija slične poduhvate, poput aplikacije za praćenje kontakata bazirane na blutut tehnologiji. Pre nas su slično uradili Google i Apple u zajedničkom poduhvatu, a jedan od najpopularnijih sajtova koji beleže podatke o pandemiji je worldometers.info.

Problem koji ne može da se zaobiže je taj što se kreatori većine ovih digitalnih rešenja oslanjaju na zvanične podatke koje objavljuje država.

Zašto je to problem, pokazalo je istraživanje magazina NIN-a, čije rezultate je prenela nova.rs. Podsećamo da je još ranije BIRN ukazao na to da postoji razlika između broja umrlih od korone i zvaničnih podataka koje je objavila država.

Razlika između stvarnih i zvaničnih podataka

Naime, NIN je uputio dopise na adrese 16 državnih institucija za javno zdravlje, a na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Podatke su dobili od svih, osim od šest institucija — instituta za javno zdravlje u Vojvodini i Nišu, kao ni od zavoda u Ćupriji, Novom Pazaru, Zaječaru i Pirotu. Uz to, Zavod za javno zdravlje Vranje je dostavio nepotpune podatke, navodi NIN.

Već na osnovu tako krnjih podataka jasno je da je i broj zaraženih i broj umrlih daleko veći od objavljenog, dok je broj PCR testiranih drastično manji od onog koji je obelodanjivan.

Navodi se da je u julu, po zvaničnim podacima, testirano 267.774 osobe, a da je NIN sabiranjem dostavljenih testova došao do broja od samo 70.321. Budući da je u Beogradu (koji jeste dostavio podatke) u julu testirano 35.000 ljudi (i malo više od 100.000 od početka pandemije), malo je verovatno da bi ogromna razlika među podacima bila nadoknađena iz onih šest instituta koji nisu odgovorili na dopise.

Navodi NIN-a su, u neku ruku, potvrda trenda lažiranja podataka. Još ranije je BIRN saznao da su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244. Tada su podaci u Kliničkom centru Niš smanjeni sa 243 na 77, dok je za KBC Dragiša Mišović „izbrisano” 55 smrti, za KBC Zemun 56, a za KBC Zvezdara 45.

BIRN je do saznanja došao na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19.

Startit Dnevnik je već ranije pisao o tome kako lažni podaci negativno utiču na zaustavljanje širenja pandemije. Nije teško zaključiti kako bombastične objave o tome da je Srbija jedna od najuspešnijih država u Evropi (ako ne i najuspešnija) u borbi protiv korona virusa, mogu da navedu ljude da pune kafiće i kupališta.

Istraživanje Valicona je krajem jula zabeležilo da 67 odsto ispitanika nema poverenje u zvanične podatke nadležnih institucija, a svega 5 odsto u potpunosti veruje u njih.

Dakle, država objavljuje podatke, brojne aplikacije i sajtovi ih povlače za svoja rešenja, ali te informacije nisu tačne, a i niko ne veruje u njih. Koji je onda smisao svega?

Otvoreni podaci su izvor istine — ali samo u nepromenjenom obliku

„Onaj ko ne želi, nažalost, danas se može sakriti iza tehnologije tako da ona postane više izgovor nego izvor podataka. To što nešto postoji u digitalnom obliku ne znači da je tačno, ispravno, niti prikazuje pravu nameru objavljivača. Bez obzira na to da li je reč o lažnim vestima ili nepouzdanim otvorenim podacima”, izjavio je za Startit Dnevnik Igor Spasić, softverski inženjer koji se bavi otvorenim podacima, inače pokretač Heapspace-a, najstarije IT zajednice u Srbiji.

Uprkos tome, Spasić smatra da digitalna rešenja danas krasi svojstvo da pruže neospornu autentičnost i transparentnost otvorenih podataka, počevši od otvorenog koda (open-source), pa do tehnologija kao što je blokčejn.

On skreće pažnju na to da su otvoreni podaci izvor istine i da je važno imati ih u nepromenjenom obliku, bez zavisnosti od bilo čijeg tumačenja. Otvoreni podaci dopuštaju svakakve analize i upotrebe, koje dodatno pružaju vrednost društvu, a informacije su naročito važne kada se bave kritičnim situacijama poput pandemije.

„Druga stavka vrednosti otvorenih podataka je tzv. Open Government – otvoreno i transparentno upravljanje. Za jednu državu ovakvo digitalno delovanje je važnije od samih otvorenih podataka. Drugim rečima, otvoreni podaci jesu prirodni nusproizvod otvorene države. Zato fokus države mora biti u otvorenom i transparentnom digitalnom delovanju, a otvoreni podaci će sami doći”, dodaje Spasić.

Naš sagovornik je izrazio bojazan da ovo kod nas nije slučaj.

„U Zakonu o elektronskoj upravi (koliko laički tumačim) ne pominju se tehnološki zahtevi softverskih rešenja, niti se bilo kako zahteva da podaci budu od poverenja. Iako je obavezno dostavljanje informacija, to se ne dešava”, upozorava.

Za kraj, Spasić je napomenuo da druge uprave u svetu naglašavaju saglasnost sa otvorenim upravljanjem, gde je pouzdanost jedna od zahtevanih stavki koja se upravo ostvaruje digitalnim rešenjima.

Na kraju možemo samo da zaključimo — džabe sva nauka i dobra volja, ako su bazirani na pogrešnim informacijama. Voditi računa o sebi i svojoj porodici u doba pandemije je izazovno. Voditi biznis i voditi računa o zaposlenima i mušterijama u takvim okolnostima takođe nije zahvalno. Isto tako nezahvalno je imati odgovornost za jednu državu. Pišemo ovo sa nadanjem da ćemo se kao društvo razviti tako da možemo da se oslonimo na transparentne i potpune informacije koje se tiču svih građana, jer samo potpune informacije mogu da omoguće najveći mogući nivo zdravstvene i ekonomske bezbednosti.

Predstavljamo poslodavca
3lateral-logo-1.png

3Lateral

Multidisciplinary team creating digital excellence

3Lateral develops innovative technologies enabling digitization of human motion and appearance at unprecedented level of realism. Our mission is to evolve through exploring abstract landscapes of art and science, exciting new technologies and, most importantly, through nurturing continuous multi-disciplinary communication and company values among our team members.

Marko Marković

Unesite termine za pretragu