Nestle planira da uđe na tržište laboratorijski uzgojenog mesa, piše Bloomberg na osnovu izvora. Kako se navodi, najveća prehrambena kompanija na svetu radi na alternativi mesnih proizvoda spajanjem sastojaka biljnog porekla s mesom nastalim u laboratoriji.

Prema rečima upućenih, izraelski startap Future Meat Technologies zadužen je za razvoj tehnologije izrade mesa iz ćelija. To znači da se dobija pravo meso, a bez potrebe za klanjem životinja. U Nestle-u potvrđuju saradnju, navodeći da su povezani s više startapa i spoljnih saradnika u sklopu istraživanja „inovativnih tehnologija laboratorijski uzgojenog mesa ili njegovih sastojaka”.

Izvršni direktor Nestle-a nastavlja s strategijom za alternativne izvore proteina, jer briga za životnu sredinu i zdravlje odvlači sve više kupaca od proizvoda životinjskog porekla nastalih na konvencionalan način. Nestle je relativno kasno doneo odluku da uđe u svet veganskih proizvoda, a ovaj novi potez bi mu pomogao da se učvrsti u industriji hrane, jer kompanija Kearney predviđa da će do 2040. više od 60 odsto „mesnih” proizvoda biti biljnog porekla ili zasnovano na mesu proizvedenom u laboratoriji, a ne u klanicama.  

Ono što je najveći izazov za startape koji se nadmeću s tradicionalnim proizvođačima mesa, jeste snižavanje troškova, odnosno cene mesa. Future Meat Technologies je uspeo da proizvede piletinu po ceni od 4 dolara za 100 grama i planira da prepolovi tu cenu do kraja 2022. Iako je ova tehnologija relativno nova i još nije dovoljno razvijena, za njom postoji velika potreba, posebno u azijsko-pacifičkom regionu. 

Procene Ujedinjenih nacija sugerišu da je preko 350 miliona ljudi širom azijsko-pacifičkog regiona neuhranjeno, dok se otprilike milijarda suočila sa umerenom ili ozbiljnom nesigurnošću u hrani 2019. godine — bilo da se suočava sa nesigurnim pristupom ili da zapravo nedostaje hrane, ponekad i danima. To predstavlja jedan od razloga zašto je Singapur prošle godine postao prva država koja je odobrila prodaju piletine iz laboratorije. Problem je postao sve značajniji od udara pandemije, pogoršavajući akutnu nesigurnost hrane u Aziji i na drugim tržištima, pružajući alarmantan uvid u to kako kriza može uticati na zalihe i lance snabdevanja. 

Jedno od rešenja ovog problema je upravo proizvodnja laboratorijskog mesa, kao način da se osigura pouzdan pristup hrani. Kompanije koje razvijaju meso uzgojeno na ćelijama tvrde da je potrebno samo dva meseca da se ćelija razvije u jestivi proizvod. U tradicionalnim poljoprivrednim modelima potrebno je najmanje tri meseca za uzgoj piletine, šest do devet meseci za svinje i 18 meseci za stoku. Farme moraju planirati broj životinja za uzgoj mesecima, čak i godinama unapred. Sa druge strane, s obzirom na to da zalihe kultiviranog mesa mogu biti fleksibilne, to teoretski omogućava povećanje ili smanjivanje zaliha za znatno manje vremena.

Nekoliko giganta prehrambene industrije je poslednjih godina podržalo startape koji se bave razvojem uzgojenog mesa, ali se očekuje da će Nestle najviše pogurati tu industriju.

Nestle ima iskustva u razvoju proizvoda na biljnoj bazi pod svojom markom Garden Gourmet, a izraelski startap u izradi mesa iz ćelija. Zato se očekuje da bi hibridni proizvod mogao da pomogne kompanijama da brže iskoriste tržište koje želi „veštačko” meso. 

Svakako, budućnost i vreme izlaska na tržište će zavisiti i od dobijanja potrebnih dozvola, ali sama činjenica da gigant poput Nestle-a razmatra ovakav način proizvodnje svedoči o strateškom značaju ovog tržišta.