Nedavno je Pol Grejem, preduzetnik i analitičar, izneo zapažanje da među 20 američkih milijardera ispod 60 godina, čak 17 ima neko tehničko znanje. Njegov tvit podstakao je žustru raspravu:

Iako je najverovatnije u pitanju informacija koju je Grejem izvukao za potrebe vlastitog istraživanja, sama ideja inspirisala nas je da i sami potražimo nešto više o ovom fenomenu.

Najpre, treba istaći da je za potrebe svog zapažanja autor najverovatnije koristio prošlogodišnji Forbsov spisak najbogatijih Amerikanaca, kako bi stvorio svoju, užu listu mlađih milijardera. Međutim, pošto Forbs pravi listu najbogatijih Amerikanaca jednom godišnje, u međuvremenu se pojavilo nekoliko novih igrača, što donekle menja Grejemovu izjavu, ali ne i njegovu poentu.

Mi smo kao izvor koristili podatke koje beleži Bloomberg, i njihov „Indeks milijardera”, koji za razliku od Forbsa stalno prati i rangira sve milijardere na svetu. Iz tog spiska smo onda izvukli američke preduzetnike ispod 60 godina starosti i formirali našu listu. Iako ima globalni fokus, Bloomberg beleži preko 150 ličnosti iz Sjedinjenih Država, pa je i poređenje sa najvećim milijarderima koje je ubeležio Forbs svakako validno.

U središtu rasprave koja se povela nakon Grejemovog komentara bile su dve stavke — definicija pojmova „tehničke pozadine” i sama ideja samoostvarenog (self-made) preduzetnika.

Što se prvog pitanja tiče, Grejem ga je razrešio u jednom od odgovora: ljudi s tehničkom pozadinom su oni „koji su stvarno u nekom trenutku pisali kod ili sklapali hardver”.

I dok nije moguće detaljno obrazlagati ideju samostalnog uspeha u preduzetništvu, Bloomberg nudi široku klasifikaciju, prema kojoj je samostalan svaki preduzetnik koji nije nasledio novac ili kompaniju. Zato smo, recimo, sa spiska izostavili naslednike Stiva Džobsa, familiju Volton, porodicu Koh, itd.

Evo, dakle, ažuriranog spiska dvadeset najbogatijih Amerikanaca ispod 60 godina, koji nisu nasledili svoje bogatstvo ili poziciju u kompaniji:

  1. Džef Bezos (183 milijarde; suosnivač i bivši CEO Amazona.)
  2. Ilon Mask (173 milijarde; CEO kompanije Tesla; ima diplome Univerziteta Pensilvanija iz fizike i ekonomije.)
  3. Mark Zakerberg (111 milijardi; suosnivač i CEO Facebook-a; studirao računarstvo na Harvardu.)
  4. Leri Pejdž (93,8 milijardi; suosnivač Alphabet-a; studirao računarstvo na Univerzitetu Mičigen pre doktorskih studija na Stenfordu.)
  5. Sergej Brin (90,7 milijardi; suosnivač Alphabet-a; studirao matematiku i računarstvo na Univerzitetu Merilend.)
  6. Mekenzi Skot (55,7 milijardi; suosnivač Amazona.)
  7. Majkl Del (45,9 milijardi; osnivač i CEO Dell Technologies.)
  8. Den Gilbert (37,3 milijardi; trgovac nekretninama.)
  9. Ken Grifin (22,3 milijarde; finansijer.)
  10. Dastin Moskovic (17,5 milijardi; suosnivač Facebook-a, studirao ekonomiju na Harvardu.)
  11. Brajan Česki (16,2 milijarde; suosnivač i CEO AirBnB-a; studirao na Roud Ajlend školi za dizajn.)
  12. Erik Juan (16 milijardi; osnivač i CEO Zoom-a; master iz inženjeringa sa Kineskog rudarsko-tehnološkog univerziteta.)
  13. Robert Pera (15 milijardi; osnivač i CEO kompanije Ubiquiti; diploma inženjerstva sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.)
  14. Džo Gebia ($13,6 milijardi; suosnivač i CPO AirBnB-a; studirao na Roud Ajlend školi za dizajn.)
  15. Nejtan Bleharčuk (13,6 milijardi; suosnivač i CSO AirBnB-a; softverski developer s diplomom računarstva sa Harvarda.)
  16. Džek Dorsi (13,2 milijarde; osnivač Twitter-a; pre osnivanja Twitter-a razvijao softver, studirao računarstvo na Njujorškom univerzitetu.)
  17. Jan Koum (12,5 milijardi; suosnivač WhatsApp-a; prethodno infrastrukturni inženjer za Yahoo.)
  18. Džensen Huang (12,5 milijardi; suosnivač i CEO kompanije Nvidia; master električnog inženjeringa sa Stenforda.)
  19. Pjer Omidjar (11,9 milijardi; osnivač kompanije eBay; diploma računarstva sa Tafus Univerziteta.)
  20. Bobi Marfi (11,7 milijardi; suosnivač kompanije Snap; diploma iz matematike i računarstva sa Stenforda.)

 

Šta se može zaključiti na osnovu ovih podataka?

Najpre, da postoji gotovo univerzalni trend: mlađi preduzetnici su pokretači, osnivači i aktivni lideri u svojim kompanijama. Takođe, broj izuzetno uspešnih ljudi u klasičnim profesijama poput finansija i nekretnina opada.

Štaviše, ukoliko se naša lista uporedi sa podacima koji se mogu izvući iz Forbsove liste za prošlu godinu, većina imena u top 20 milijardera ispod 60 godina je ista, s tim da je nestalo nekoliko upravnika fondova i trgovaca nekretnina, a ušlo nekoliko mlađih suosnivača.

Prema trenutno aktuelnim podacima sa našeg spiska, polovina milijardera ima neku diplomu iz računarstva, inženjeringa, ili srodne tehničke ili naučne discipline, a za barem petnaestak bi se moglo reći da imaju „tehničkog iskustva” — iskustva hakovanja, rada s hardverom, samostalnog razvijanja softvera, razvoja proizvoda, itd. koje su stekli ili pre pokretanja svoje kompanije, ili za vreme rada na njoj.

Iako način na koji se procenjuje vrednost kompanija često dovodi do naglih promena na spiskovima milijardera, već na osnovu ovoga možemo uočiti trend. Jasno je da je kreiranje konkretne vrednosti na tržištu stvorilo ovu mlađu generaciju milijardera, kao i da je sfera tehnologije domen u kom se ta vrednost najbrže generiše.