Nacrt zakona o trgovini prepoznaje dropshipping, online prodavnice i cene u stranim valutama

Pored Nacrta zakona o trgovini pred Skupštinu bi trebalo da stigne i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Sanja Vatić - 18. Mart, 2019.

Do 21. februara Nacrti izmena i dopuna Zakona o trgovini i Zakona o elektronskoj trgovini bili su na javnoj raspravi. Dok čekamo da prođu kroz dalju proceduru imamo vremena da se osvrnemo na to koje novine donose.

Dva predloga bi pred Skupštinu trebalo da stignu kao paket, pri čemu Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini definiše pretežno ugovore na daljinu, odnosno ugovore preko interneta i u njemu su uglavnom napravljena terminološka usaglašavanja sa novim Zakonom o trgovini.

Što se tiče Nacrta zakona o trgovini u njemu je tretiranje i oflajn i onlajn trgovine doživelo promene. Naročito je značajno što je u potonjem načinu trgovine nacrt prepoznao različite poslovne modele i njihove specifičnosti. Odnosno, kako kažu iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija:

U odnosu na trenutno važeći Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini, Nacrt novog zakona o trgovini i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini detaljnije uređuju elektronsku trgovinu, njene modele, kao i obaveze trgovaca koji na ovaj način posluju u savremenom digitalnom dobu. Imajući u vidu trend rasta elektronske trgovine i njenu ekspanziju kako na svetskom i tržištu EU, tako i na domaćem tržištu, resorno ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije prepoznalo je značaj i potrebu da ovaj oblik trgovine detaljnije uredi, pre svega unapređenjem zakonodavnog okvira u ovoj oblasti.

Kako kažu iz Vlade nacrti su rađeni u bliskoj saradnji sa privredom. U izradi je učstvovala Radna grupa u čijem sastavu je bila Privredna komora i firme oko nje, Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj, kao i neformalna grupa pružaoca usluga informacionog društva koja je okupila neke od najvećih igrača na polju e-commerce-a: KupujemProdajem, Halo oglase, Limundo, Kupindo, Ringier Axel Springer, Infostud… Zbog toga smo zamolili Bojana Lekovića, osnivača kompanije KupujemProdajem, da se osvrne na trenutno aktuelne zakone:

Postojeći Zakon o elektronskoj trgovini je već prilično dobar jer je usklađen sa Direktivom Evropske Unije pa se novi predlog vrlo malo razlikuje od njega. Izmene tog zakona su minimalne, kozmetičke, on je faktički samo malo izmenjen u smislu terminlogije i pojašenjenja nekih pojmova a sve u cilju regulatorne harmonizacije u svetlu predstojećeg pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Što se tiče Zakona o trgovini tu ima dosta izmena. Važeći zakon je prilično star i postojala je bojazan da zbog toga što u njemu nema odgovarajućih termina koji se vezuju konkretno za e-commerce postoji pravna nesigurnost onih koji se trenutno bave elektronskom trgovinom u praksi. Pored toga, Nacrt novog zakona je mnoge članove poboljšao u smislu da ih je učinio razumljivijim, uveo je nove pojmove koji nisu postojali u sadašnjem zakonu, a s druge strane i poboljšao postojeću terminologiju i definicije, sve sa ciljem smanjenja pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti.

Pri kreiranju Nacrta od strane neformalne grupe urađena je analiza postojećih zakona i dati su predlozi i sugestije šta i kako treba da se promeni za e-commerce, pa se zajedno sa Ministarstvom trgovine rešavala jedna po jedna stvar. Prema Lekovićevim rečima za mnoge predloge su kao uzor koristili savremeni model e-commerce-a:

Ja sam na primer u specifičnoj situaciji jer živim u Holandiji koja je jedna od najrazvijenijih e-commerce nacija. Zato smo se pri davanju predloga, između ostalog vodili i ličnim iskustvom i time što poznajem kakva je e-commerce praksa ovde. Analizirali smo član po član zakona i gledali gde sve postoji opasnost da se tumačenjem sadašnjih članova, koji su vezani za fizičku trgovinu, ograniči elektronska trgovina kao poseban oblik trgovine koju odlukuje to da ne moraš da imaš fizički prostor, magacin, prodavnicu, radno vreme i sl.

Tako su se, između ostalog, u predlozima prvi put našli pojmovi elektronska prodavnica i elektronska platforma, a prepoznati su i definisani najčešći oblici elektronske trgovine poput prodaje preko elektronske prodavnice, prodaje preko elektronske platforme koja povezuje potrošača i trgovca (i pruža usluge naplate i isporuke), kao i dropshipping.

Drugim rečima, osim toga što je prepoznao e-commerce, zakon napokon prepoznaje i da onaj koji prodaje robu ne mora da je ima kod sebe i predviđa kako model trgovine u dropshippingu treba da se odvija. O značaju ove promene govori i Bojan:

Ako želiš da jačaš preduzetničku kulturu u Srbiji ti faktički želiš da olakšaš da se ljudi oprobaju kao preduzetnici a e-commerce se čini kao jedan od lakših načina za ulazak u preduzetništvo. Dropshipping je e-commerce model gde ti nemaš kod sebe zalihe kao fizički trgovac, nego pružaš uslugu povezivanja krajnjih kupaca sa proizvođačem ili dobavljačem. Tako se preko tvog sajta povezuju kupac i proizvođač, a u pozadini tvog sajta je automatizovano poručivanje iz magacina proizvođača ili distributera, nadgeladanje i slanje direktno na adresu kupca.

Znači, stari zakon je u slučaju bukvalnog i rigidnog tumačenja članova, podrazumevao da svi uslovi koji postoje za fizičke prodavnice (npr. minimalni tehnički uslovi) moraju da se primenjuju i na e-commerce trgovce dok novi zakon eksplicitno prepoznaje da ti kao takva vrsta trgovca ne moraš da imaš ni fizičku prodavnicu niti magacin niti da roba bude u tvom posedstvu ni jednog trenutka.

Osim različitih oblika elektronske trgovine, novina je i uvođenje mogućnosti isticanja cene u stranim valutama. Trenutno aktuelni Zakon o trgovini nalaže da sve cene moraju da budu istaknute u dinarima, dok Nacrt predviđa da cene moraju da budu u dinarima samo ako je prodaja namenjena domaćem tržištu. Odnosno, ubuduće će vlasnici elektronskih radnji koji svoje proizvode prodaju celom svetu imati pravo da ističu cene i u devizama.

Nacrtom zakona o trgovini ustanovljena je razlika između e-trgovine namenjene domaćem tržištu i e-trgovine namenjene inostranom tržištu, a sa tim u vezi i postojanje razlike u pogledu obaveze isticanja cena na sajtu/u webshopu:

1) trgovci koji obavljaju internet prodaju namenjenu potrošačima u RS (nude isporuku samo na teritoriji Srbije) cene na sajtu ističu u domaćoj valuti;

2) trgovci koji obavljaju internet prodaju i robu/uslugu isporučuju kako u Srbiji tako i u inostranstvu, cene na sajtu ističu na način kojim se potrošaču daje mogućnost da između ponuđenih valuta izabere valutu platnog prometa u RS u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca. Dakle, između više ponuđenih valuta u kojima se cene mogu prikazati, jedna mora biti domaća valuta odnosno dinar;

3) trgovci koji obavljaju internet prodaju namenjenu isključivo inostranom tržištu, odnosno robu/usluge isporučuju/pružaju samo van granice Srbije, prodajne cene ističu u stranoj valuti.

Šta više, za određene proizvode i usluge koji se prodaju preko interneta Nacrt zakona o trgovini omogućava isticanje prodajnih cena u stranoj valuti, bez obzira na to da li je elektronska trgovina usmerena na domaće ili inostrano tržište. Pa je tako dozvoljeno isticanje cene u stranoj valuti u slučaju „online (kupo)prodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja’’.

Pozitivan pomak je i to što su sve one odredbe u starom zakonu koje su se ticale fizičke trgovine, a koje nisu bile primerene elektronskoj trgovini kao posebnom obliku trgovine na daljinu, sada relaksirane. Prepoznato je da neke od njih ne mogu da važe za elektronsku trgovinu.

Imajući u vidu specifičnosti elektronskog modela trgovine, određeni zakonski uslovi ne odnose se na e-commerce trgovce, kao što je npr. obaveza ispunjavanja minimalnih tehničkih uslova koji se odnose na prostor, opremu i uređaje. Takođe, Nacrt zakona o trgovini omogućava e-commerce trgovcima da sve isprave o nabavci i prodaji robe (fakture, fakture-otpremnice i sl.) poseduju, odnosno izdaju i šalju kupcima u formi elektronskog dokumenta, kao i da KEP knjigu vode centralizovano elektronski.

Od značaja su i neke od odredbi u okviru Izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini. U njemu su precizirane obaveze i odgovornosti pružaoca usluga informacionog društva, pitanje slanja komercijalnih poruka, prekogranično pružanje usluga informacionog društva, po prvi put je definisan blockchain i pametni ugovori (smart contracts)…

Sve predviđene promene došle su jednako iz potrebe da se reguliše elektronska trgovina, ali i da se promoviše ovaj način poslovanja.

Trudili smo se da ne bude formiran tako da odgovara nekoj određenoj interesnoj grupi, a da bude moderan zakon u skladu sa činjenicom da Srbija treba da uđe u EU i u skladu sa generalnim trendovima u svetu gde sve postaje digitalno. Zato moramo da prepoznamo savremene oblike poslovanja i preduzetnišva i čak da koristeći pravilnu terminologiju u zakonu podstaknemo ljude da razmišljaju o tome.

Kada predlozi zakona budu usvojeni očekuje nas njihova implementacija koja će biti jednako važna kao i pisanje zakona. U tom smislu, ostaje otvoreno pitanje da li će birokratski aparat biti dovoljno obučen da pravilno tumači i sprovodi ovaj set zakona.