Mogu li kratki programi na fakultetima da promene IT tržište u Srbiji?

Kratki programi studija, najavljeni još u martu od jeseni bi već mogli da imaju prve polaznike.

Marija Milutinović - 28. Maj, 2019.

Srbija će sledeće godine dobiti prve stručnjake sa završenim kratkim programom studija u trajanju od 3 do 18 meseci. Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je u martu Pravilnik za kratke programe studija, ali je on stupio na snagu tek dva meseca kasnije.

Programe mogu da organizuju sve akreditovane visokoškolske ustanove (fakulteti, visoke škole, univerziteti, akademije strukovnih studija), samostalno ili u saradnji sa još jednom (domaćom ili inostranom) visokoškolskom ustanovom, u oblasti u kojoj imaju akreditovan najmanje jedan studijski program.

Visokoškolska ustanova svojim internim aktima treba da predvidi i da li je potrebno polaganje prijemnog, kao i koja su znanja za tu oblast neophodna.

Hasan Hanić, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da bi sa realizacijom ovih programa moglo da se krene već od jeseni ako se ispune odgovarajući uslovi.

Potrebno je da visokoškolska ustanova predvidi svojim opštim aktom izovđenje kratkih programa studija, da donese odgovarajući pravilnik, da u saradnji sa barem jednom kompanijom kreira program sa svim bitnim elementima. Potrebno je takođe da visokoškolska ustanova dostavi informaciju o organizovanju programa, zajedno sa pratećom dokumentacijom, kako bi se program registovao u odgovarajućoj bazi podataka i dobio registracioni broj. Potom se raspisuje konkurs za upis u kome se navodi svi neophodni elementi.

Ono što mnoge brine je da li polaznici kratkih programa imaju sigurnost da će posle sticanja diplome imati šansu za posao, međutim profesor Hanić kaže da i za to postoji dogovor nadležnih institucija koje su uključene u ovaj proces

Uslov za otpočinjanje realizacije programa jeste da visokoškolska ustanova zaključi ugovor barem sa jednom kompanijom čiji će zaposleni pogađati program ili sa kompanijom koja se obavezuje da će primiti u radni odnos jednog ili više kandiata koji su stekli nacionalni sertifikat o završenom konkretnom programu, pri čemu kompanija zadržava pravo da samostalno izvrši slekciju kandidata.

Ono što ove studijske programe izdvaja od onih koji traju minimum tri godine koliko su studije na visokim školama i onih koji traju četiri, pet i šest u zavisnosti od fakulteta je što su kratki programi fokusirani na uža podrčja ili konkretna radna mesta, a od samog profila zavisiće trajanje kursa.

Ideja je da se programi rasterete, suvišnog teoretisanja, preteranog akademizma i da se usredsrede na konkretne teme, na konkretna, praktična, primenjena znanja i veštine koje određeno radno mesto zahteva. Tako koncipirani programi, koji mogu da kombinuju znanja iz raznih oblasti, mogu da obezbede tzv. funkcionalna odnosno dovoljno upotrebljiva znanja i veštine za obavljanje određenih konkretnih poslova I radnih zadataka.

Programe će moći da upišu i oni sa višom ili visokom stručnom spremom, ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani. U Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje već pretpostavljaju da će najveće interesovanje biti upravo za IT sektor.

Postoji velika i sve veća tražnja za IT stručnjacima, pri čemu se ocenjuje da postoji velika tražnja za analitičarima, stručnjacima za upravljanje velikim bazama podataka, osposobljenim da iz baza podataka, kao rudnika sirovina, ekstrahuju informacije i znanja o zakonitostima, tendencijama, uzajmnoj povezanosti pojava i slično.

Kratki programi studija su u suštini pokušaj da se za kraće vreme reši problem nesklada na tržištu radne snage. U pitanju su programi intenzivne blok nastave sa od 10 do 30 odsto vremena u praksi, zamišljeni po ugledu na druge razvijenije zemlje, kao i zemlje iz okruženja, pa tako u Hrvatskoj ovakvi programi postoje već nekoliko godina, ali traju nešto duže nego što je planirano kod nas.