Kreatori i alati: Aleksandar Stančić, game developer

Ove subote, Aleksandar deli sa nama hardver i softver koji koristi za razvoj jedne mobilne fudbalske strategije.

Marija Milutinović - 7. Septembar, 2019.

Zvanično, Aleksandar Stančić je lead Unity developer u ekipi koja primarno radi na mobilnoj fudbalskoj strategiji. Ali kako to obično ide sa razvojem igara u malim timovima, osim programiranja, neretko se bavi i 2D/3D grafikom, ponekad i obradom zvuka i videa, tako da koristi širok spektar alata na dnevnoj bazi.

Hardver

Radeći iz Startit Centra Beograd, najviše posla obavljam na laptopu. Na tom polju me trenutno jako dobro služi Gigabyte Aero 15x v8, koji se primarno plasira kao gejming mašina, ali to u prevodu jednostavno znači sveukupno jaka konfiguracija. Hexa-core procesor, mnogo RAM-a i jaka Nvidia grafika su svakako dobri za igranje (ili, kako to u industriji zovemo, „istraživanje“), ali su isto tako dobrodošli i za razvoj igara. Posebno bih izdvojio važnost brzog SSD drajva, koji sada već postaje must-have i za „obične“ računare, a utoliko više ako ćete da pravite igre. To verovatno podrazumeva da kompajlirate mnogo koda i konvertujete mnogo tekstura i drugih asseta, što je uglavnom vrlo velik broj sitnih fajlova — SSD u odnosu na stari mehanički disk pravi dramatičnu razliku u takvom scenariju.

Iz Centra većinom radim bez dodatnog monitora. Ponekada se priključim na neki kada se ukaže potreba, ali generalno preferiram da to bude 1080p ili eventualno 2k monitor. Ne mogu se oteti utisku da je 4k rezolucija još uvek užasno traćenje resursa, barem za moj rad i za real-time grafiku.

Uz laptop koristim Logitech M720, što je blago fensi bežični miš sa dodatnim dugmićima, horizontalnim skrolom, itd. Bez svega toga se definitivno može, ali kada se već čovek navikne i podesi sebi prečice i makroe po softveru koji koristi, teško je vratiti se nazad. Takođe, omogućava uparivanje sa do tri uređaja, bilo preko svog USB receiver-a ili preko Bluetooth veze, što onda može da se prebacuje na dugme. Kada poređam oko sebe još i telefon i tablet, mogu samo na dugme da pođem kliktati i po njima, što zna biti zgodno. Ispod njega je Razer Goliathus Speed podloga, jer mi takva površina najviše prija. Nemam ambicije da budem kompetitivan pro-gamer, ali prosto, kvalitet je kvalitet, stoga, Razer podloga.

Telefon koji koristim i privatno, a i za većinu testiranja na poslu, je Samsung Galaxy Note 9. U pitanju je poslednji dobar telefon koji je Samsung proizveo, pre nego što su i oni potpuno izgubili razum i počeli da zarezuju i buše ekrane.

Veliki sam fan Samsungove Note linije još i od ranije, a njegov stylus mi je vrlo draga alatka. U svom radu često imam potrebu da sebi ili drugima nešto skiciram, da ispišem neku formulu, i tu sam uveliko migrirao sa papira na ovaj digitalni oblik. Tehnologija je tu, doživljaj pisanja i crtanja je postao dovoljno jednostavan i prirodan, a onda je tu veliki bonus što znam da uvek i svuda imam „papir i olovku“ uz sebe, bez da stvarno moram da se borim sa gomilom papira.

U skladu s tim, i za tablet sam uzeo Galaxy Tab A, takođe sa stylus-om, na kom je onda zahvaljujući značajno većem ekranu, još lakše pisati i crtati. Beleške se još i automatski sinhronizuju između njih kroz divote oblaka — budućnost je tu.

Da kompletiram liniju, koristim još i Galaxy Buds bežične slušalice. Odlično služe i za slušanje muzike, ali i za konferencijske pozive koje često obavljamo. Ovde je ipak potrebna i doza opreznosti, jer bežična veza neizbežno dodaje bar nešto kašnjenja na zvuk. Za većinu situacija jeste zanemarljivo, ali je loše kada implementiram nove zvukove u igru i pratim da li su dobro sinhronizovani sa animacijama. Iz tog razloga uvek imam u torbi i stare jeftine žičane Sony bubice, kako bih po potrebi mogao proveriti zvuk u stvarno-realnom vremenu.

Softver

Igra je, sa klijentske strane, izrađena u Unity engine-u, tako da mi je Unity Editor centar svih aktivnosti. Sa Unityjem imam odnos koji je između ljubavi i mržnje, kao i verovatno većina ljudi koji ga koriste. U pitanju je vrlo moćan alat u kom jako mnogo stvari može da se uradi na jednostavan način, može mnogo da se proširuje, ima vrlo velik ekosistem raznoraznih gotovih asset-a, plugin-ova, članaka i objašnjenja, itd. Generalno, resursa svih vrsta ima na pretek. Mnoge poznate i uspešne igre su već napravljene u njemu i mnoge će još sigurno biti. Ipak, glavna mana mu je ista kao i kod bilo kog softvera sa sličnim ambicijama — što više stvari pokušava da olakša i automatizuje, toliko su neprijatnije situacije kada sva ta automagičnost ipak neizbežno zakaže.

Iako je sve centrirano oko Unity Editora, u njemu boravim kada testiram igru ili kada radim na dizajnu 3D scena ili korisničkog interfejsa, čega tipično ima sve manje kako projekat odmiče. Većinu vremena provodim gledajući u kod, što sveže otkucani, što neki stari za koji bih voleo da znam zašto ne radi. Kao editor koda i debugger koristim Visual Studio 2019. Nemam neko posebno jako mišljenje o njemu, naveći razlozi za njegovo korišćenje su mi navika i inercija. Sve što mi od njega treba, VS mi i obavlja sasvim dovoljno dobro, tako da ne žurim da tražim alternative. Za editovanje ostalog teksta, nekih jednokratnih programa, podataka iz igre i svega sličnog, koristim Notepad++ sa brojnim ekstenzijama za pretrage, poređenja i formatiranja teksta.

Kako sam spomenuo, često se bavim i 2D/3D grafičkim materijalima. To može biti i izrada nekih novih jednostavnijih elemenata (koliko moje umetničke veštine mogu da posluže) ili češće, za seckanje i razne sitne tehničke dorade materijala koje naši artisti originalno kreiraju. U ovoj sferi sam jako zahvalan open-source zajednici i pratećim fondacijama, jer nam omogućavaju da imamo fantastične programe kao što su Gimp, Blender i Inkscape potpuno besplatno i za sve relevantne platforme.

Postoji nešto stigme i nezasluženo loše reputacije oko ovakvih programa, mnogi neće ni da čuju za bilo šta što nije Adobe Photoshop (usput većinom ignorišući cene i legalnost), ali ja nikada nisam imao problem s tim. Šta god mi je ikada zatrebalo (a stvarno je sve i svašta zatrebalo), Gimp mi je to obavio za 2D rastersku grafiku, Inkscape za vektorsku i Blender za 3D modele, renderovanje i animiranje.

Za povremenu obradu zvuka koristim Audacity jer… je to jedini editor zvuka koji sam naučio da koristim. Avidemux mi je većinom dovoljan za neka jednostavna seckanja i editovanja videa. Sviđa mi se što može Python-om da se skriptuje, tako da neke ustaljene operacije mogu onda da obavim na klik. Ako mi treba nešto složenija obrada videa, i to može da skriptuje AviSynthom — kako da programer drugačije edituje video nego programiranjem?

Jedna činjenica koja možda spolja nije očigledna, kad smo još kod softverskih alata, je da će prilikom rada na iole složenom projektu prirodno doći i do razvoja sopstvenih alata. Ako bih pravio rang listu provedenog radnog vremena u raznim softverima, sigurno bi se pojavio i poneki alat koji sam sam pravio za sebe i ostale članove tima. Alati za izvlačenje i pregledanje logova u našem specifičnom formatu, konverzije između naših formata podataka, filtriranje prevoda, itd. Ne postoje baš za sve gotova rešenja, a i kada postoje, možda ne rade baš onako kako bismo mi hteli, i onda — napravimo svoje.

I za kraj, koristim 7-Zip kao arhiver. Nije previše značajan u čitavoj ovoj priči, ali koristim priliku da ga spomenem ovde i podsetim publiku da postoje i drugi arhiveri sem WinRAR-a, pošto se zgrozim svaki put kada u prolazu vidim nekoga kako po milioniti put pritiska „Close“ na prozoru koji podseća na registraciju. 


Ukoliko želite da budete deo rubrike Kreatori i alati, pošaljite nam svoj CV i/li portfolio na mail redakcija@startit.rs.