Kako programiranje svinjskih gena može da spasi ljudske živote

Kineski i američki naučnici su na tragu toga da uz pomoć programiranja gena vrše transplantaciju organa iz svinja u ljude.

Sanja Vatić - 5. Septembar, 2017.

Nije nikakva novost da se srčani zalisci svinja presađuju u ljudska srca. Ili da se svinjska koža presađuje ljudima koji imaju opekotine. Ono što jeste novost je ideja srodna tome na kojoj naučnici u Americi i Kini trenutno rade. Ona se rodila nakon ostvarenih uspešnih rezultata pri transplantaciji svinjskog srca u babuna koji je s njim živeo tri godine. Naučnike je ovo, kao i ubrzan napredak tehnologije, zainteresovalo dovoljno da bi poželeli da sprovedu klinička ispitivanja u okviru kojih bi testirali presađivanje svinjskih organa u ljude.

Ksenotransplantacija

U ovom trenutku 116.000 Amerikanaca i 300.000 Kineza čeka na transplantaciju nekog organa. Manje od 10.000 kineskih građana godišnje dobije potreban organ, a svakog dana 20 američkih ne dočeka svoj. 

Rešenje problema manjka organa za transplantaciju moglo bi uskoro da dođe upravo iz neke od ove dve zemlje. Na primer, na Harvardu naučnici uz pomoć kompanije eGenesis programiranjem gena uklanjaju viruse sa svinjskih organa da bi ih učinili pogodnijim za presađivanje u ljude, a u Kini se deset tamošnjih kompanija udružilo kako bi omogućili isto to presađivanje. Za Kineze je ovo deo nacionalnog projekta ksenotransplantacije (transplantacija ćelija, tkiva i organa sa jedne vrste na drugu) koji je osnovala kineska vlada koja se zalaže za odobrenje kliničkog ispitivanja.

Onima koji se groze pri pomisli na to da se u njima jednog dana može naći svinjski organ, istraživači imaju da poruče da su svinjski organi podesni za presađivanje u ljude jer su slične veličine kao ljudski, obavljaju slične funkcije, a imuni sistemi ljudi i svinja slično rade. Međutim, niko ne poriče da je proces razvitka ksenotransplantacije složen.

Problem odbacivanja organa i nedostatka novca

Krajem devedesetih vladala je zabrinutost da svinjska DNK nosi retroviruse koji bi mogli da ugroze ljudsko zdravlje, pa je nauka sporo napredovala. U međuvremenu je uklonjena ta pretnja, ali ne i sve druge poteškoće. Dakle, ksenotransplantacija ima svoj set problema, baš kao što ih ima i presađivanje organa iz čoveka u čoveka.

Glavna briga i problem istraživača je odbacivanje organa. U prirodi određenih proteina na površini naših organa je da napadaju umetnute organe. Odnosno, ako imuni sistem prepozna strano telo, on pušta protine da ga napadnu. Ti proteini su toliko raznovrsni (pošto gotovo svaka vrsta ćelija u našem organizmu ima drugačije „odbrambene” proteine) da je teško naći podudaranje između dva organa i učiniti svaku transplantaciju uspešnom.

Vratimo se sad onim srčanim zaliscima s početka teksta. Ako se tkivo svinjskog srčanog zaliska obloži glutaraldehidom može da očuva organ usput ciljano ubijajući ćelije koje proizvode nepoželjne proteine i time smanji rizik od odbacivanja tkiva, ali ne i eliminiše zbog toga što snažniji imuni sistemi i dalje odbijaju strana tela.

Međutim, programiranjem gena tako da ne razvijaju nepoželjne proteine, naučnici su uspeli da eliminišu čak i taj rizik pri ksenotransplantaciji zalizaka sa svinja na čoveka. Istim principom moguće je razviti cele ljudske organe u svinjama — srce, pluća, bubrege, jetru… A baš to je pravac u kom tehnologija napreduje. U okviru tog napretka, prvi način koji istraživači žele da testiraju da bi omogućili ksenotransplantaciju organa je taj da se uklone geni koji telu šalju signale da odbacuju organe, drugi je da se u svinju ubace ljudski geni kako bi imuni sistem čoveka lakše prepoznao nove organe.  

Drugi nivo problema je to što je proizvodnja dovoljno gena za jedan ljudski organ trenutno preskupa. Teorija je da je jeftinije ako se organ pravi od matičnih ćelija samog pacijenta.

Međutim, za rešavanje oba ova problema treba da se sprovedu klinička ispitivanja za koja još uvek ni Kinezi ni Amerikanci nemaju dolzvole svojih država. Doduše, Futurism piše da Kina već proizvodi više genetski modifikovanih svinja nego bilo koja druga država (farme za kloniranje proizvedu 1.000 genetski modifikovanih svinja godišnje), što će reći da je trenutno nabliža rešenju nedostatka organa za transplantaciju. Tačnije, kako oni tvrde, samo dve godine smo udaljeni od prve ksenotransplantacije organa u koju je uključena ljudska vrsta.

Rubrika biotehnologija je pod pokroviteljstvom Seven Bridgesa →