Kako privući i zadržati milenijalce — šta poslodavci dobijaju ako im ponude fleksibilnost?

Realnost u Srbiji je da poslodavci, van IT industrije, retko posežu za ovim modelom, ali je pitanje da li će biti primorani da u narednom periodu „popuste” kada je radno vreme u pitanju, kako bi privukli milenijalce.

Aleksandar Krunić - 8. Avgust, 2019.

Zapošljavanje talenata tokom sledeće decenije biće izazov za mnoge kompanije. Ovo je još pre nekoliko godina razumeo Bil Gejts, kada je podelio svoju mudrost — kako zadobiti najbolje među najboljima:

Takmičenje da se zaposle najbolji u narednim godinama će biti intenzivnije. Pobedu u ovoj eri će odneti one kompanije koje budu davale dodatnu fleksibilnost zaposlenima.

Rad od kuće, skraćene radne nedelje… Jasno je da smo došli u doba kada radnici očekuju veću fleksibilnost. Ali iako je ta fleksibilnost ključna, mnoge kompanije ili nemaju volje, ili znanja da se adaptiraju životnom stilu koji diktiraju mlađi radnici. Zato gube dobre radnike, koji odlaze u kompanije za opcijama za rad van kancelarije i drugim pogodnostima, piše INC.

Nedavno istraživanje koje je sproveo FlexJobs pokazalo je da 84 odsto milenijalaca želi bolji balans privatnog i poslovnog života, a 54 odsto njih želi da radi u fleksibilnijem radnom rasporedu.

Čak 76 odsto milenijalaca radilo bi za manju platu, ako bi dobili fleksibilnije radno vreme, kaže istraživanje firme Qualtrics.  A sada se postavlja legitimno pitanje: šta kompanije dobiju ovim „ustupkom”? Mnogo toga.

Imaće lojalne radnike

Deloitte je uradio globalno istraživanje mlađe generacije koje je pokazalo da milenijalci i generacija Z ostaju na ovakvim, fleksibilnim poslovima više od pet godina.

Imaće zadovoljnije radnike

Nedavno je Staples utvrdio da je 90 odsto radnika u njihovom istraživanju potvrdilo da fleksibilniji radni sati utiču na njihov radni moral i zadovoljstvo. Ovo je ključni faktor da lakše zapošljavate i zadržavate dobre radnike. Isto istaživanje je pokazalo da bi 76 odsto ispitanih napustilo posao da uslovi postanu previše „fiksni” kada je reč o radnom vremenu.

Fleksibilni rad povećava vaše metrike pri regrutovanju, jer 77 odsto ljudi koje je ispitao Zenefits tvrdi da im je mogućnost fleksibilnijeg radnog vremena važna stavka kada odlučuju da prihvate neki posao.

Imaće produktivnije radnike

Ljudi koji imaju kontrolu nad svojim radnim rasporedom su produktivniji. Ron Fridman, nagrađivani socijalni psiholog i autor knjige „Najbolje mesto za rad: Umetnost i nauke iza kreiranja izuzetnog radnog okruženja”, kazao je u intervjuu:

Iza nas su decenije istraživanja koje pokazuju da su ljudi srećniji, zdraviji, i produktivniji kada osećaju autonomiju.

Fridman objašnjava da je autonomija bazična psihološka potreba, i da se „što autonomnije osećamo, više predajemo poslu”.

No, čini se da je poslovni svet shvatio o čemu se ovde radi, pa se primećuje da 40 odsto više kompanija na globalnom nivou nudi ovakve uslove za radnike. Kompanije koje to ne shvate, ili ne budu otvorene za ovu opciju, imaće sve više i više problema da zaposle mlađe kadrove.

Realnost u Srbiji je da poslodavci, van IT industrije, retko posežu za ovim modelom, ali je pitanje da li će biti primorani da u narednom periodu „popuste” kada je radno vreme u pitanju, kako bi privukli milenijalce. U tom smislu je značajno to što je istraživanje Startit-a o domaćoj programerskoj sceni utvrdilo kako 77 odsto od 1.108 ispitanih srpskih programerki i programera kao pogodnost na poslu ističu fleksibilno radno vreme, kao i da od kuće može da radi nešto više od dve trećine njih.