Kako je Slovenija postala „blockchain zemlja”?

Autor teksta je dr Peter Merc, koosnivač Lemur Legala, koordinator Blockchain Think Tanka i advokat specijalizovan za fintech. Tekst koji prenosimo smo preuzeli sa Cointelegrapha.

prenosimo - 6. Septembar, 2018.

Više od 20 uspešno implementiranih ICO projekata koji su sakupili više od 120 miliona dolara, od čega je samo u 2017. godini sakupljeno 75 miliona dolara. Jedna od najvećih kripto berzi po prometu. Odgovorni regulatori, dobro obavešteni o blockchain tehnologiji. Slovenci su drugi po pretrazi reči „bitcoin” i drugi po pretrazi reči „ethereum” na Google Trendsu. Državne i veće privatne kompanije već traže rešenja zasnovana na blockchain tehnologiji. Proaktivan „Blockchain Think Tank” kao nadležna institucija za samoregulaciju koja uspostavlja minimalne standarde u blockchain industriji… Kako smo u Sloveniji u tako kratkom vremenu, došli do ovoga i kuda nas to vodi?

Počeci

Pored toga što je mala sredina, kojom se informacije i znanje brzo šire, na brz rast blockchain ekosistema u Sloveniji sigurno je u velikoj meri uticalo prijatno okruženje za startape, koje se sistematski i sveobuhvatno uspostavljalo u poslednjoj deceniji. Mreža preduzetničkih inkubatora i akceleratora, različitih javnih i privatnih startap inicijativa, pojednostavljenog zaduživanja i vlasničkog finansiranja iz državnih planova za podsticanje privrede, uspešni preduzetnici i promocija preduzetništva na univerzitetima — sve ovo je stvorilo okruženje u Sloveniji koje je usmeravalo mlade na inovativno razmišljanje i realizaciju poslovnih ideja u okviru startapa. Biti „startapovac” je dobilo vrlo pozitivnu konotaciju u Sloveniji pre mnogo godina.

Određeni doprinos razumevanju tehnologije i brzom prilagođavanju novoj potražnji na tržištu doprinela je već dobro uspostavljena i razvijena IT industrija u Sloveniji. Kompanija Iskra, čiji se koreni protežu do vremena bivše Jugoslavije, stečena znanja i inovativan pristup u pronalaženju tehnoloških rešenja održala je do danas.

Bitstamp je takođe igrao veliku ulogu u brzoj ekspanziji popularnosti kriptovaluta među Slovencima. Ovo je jedna od najuglednijih i najvećih kripto berzi, stvorena isključivo slovenačkim znanjem i bila je prva u Evropskoj uniji koja je dobila dozvolu za pružanje finansijskih usluga. Postepeno se pojavilo više slovenačkih kompanija koje su postale globalno prepoznatljive i koje su Sloveniju plasirale na globalnu blockchain pozornicu, poput Nice Hasha i GateHuba.

Međutim, prilikom opisivanja popularizacije blockchain tehnologije u Sloveniji, neophodno je da se napravi razlika između velike euforije oko kriptovaluta sa jedne strane i stvarnih blockchain projekata i podrške okruženja, s druge strane. Euforija je brzo došla krajem 2017. godine uz eksponencijalno povećanje potražnje za brzim potrošačkim kreditima sa visokim kamatnim stopama, a sada, sa medveđim kripto tržištem brzo opada. Uspostavljanje okruženja za projekte koji se temelje na blockchain tehnologiji i širenje u industriji 4.0 je više dugoročan proces, koji će svakako imati pozitivne mikro i makro-ekonomske efekte.

ICO 1.0: Zlatno doba

Najuspešniji period prikupljanja sredstava slovenačkih ICO projekata poklapa se sa opštom situacijom na globalnom tržištu ICO-a. Od poslednjeg kvartala 2016. godine do januara 2018. godine, često se činilo da je za uspešan ICO bilo dovoljno da se napiše osrednje pismo o namerama (whitepaper) i da se objavi na sajtu. Za sve drugo se pobrinuo takozvani „FOMO” (fear of missing out) uticaj na tržište.

U oktobru 2016. godine ICONOMI je uspešno prikupio više od 10 miliona dolara. Njihov projekat predstavlja prvu platformu za stvaranje i upravljanje alternativnim fondovima koji ulažu u kriptovalute. Nakon toga usledili su drugi uspešni ICO projekti, koji i dalje uspešno razvijaju svoja rešenja zasnovana na blockchain tehnologiji.

Kompanija Hive je uspostavila platformu za trgovanje zasnovanu isključivo na blockchainu. SunContract je postavio platformu koja omogućava trgovanje električnom energijom bez posrednika (peer-to-peer). Viberate je za rekordnih pet minuta sakupio 10 miliona dolara za svoj projekat koji postavlja nova pravila igre u muzičkoj industriji. Projekat Cofound.it, koji je uspostavio digitalni preduzetnički akcelerator za druge ICO projekte, je već prikupio više od polovine iznosa. Uspešnu 2016. godinu imao je i SportyFi, platforma za sakupljanje sredstava u vezi sa sportom.

Do sada najuspešniji mesec za slovenačke ICO projekte bio je januar 2017. Upravo tog meseca je prikupljeno više od 50 miliona dolara. CargoX, koji želi da transformiše procese u globalnoj logistici, sakupio je oko osam miliona dolara. OriginTrail, koji koristi blockchain tehnologiju da prati poreklo hrane i InsurePal, projekat za osiguranje na bazi blockchaina su sakupili po 20 miliona dolara. Stejblkoin projekat X8 Currency sakupio je nešto manje od šest miliona dolara.

ICO 2.0: Trezvenost

Nakon januara 2017. godine, zlatno doba na globalnom tržištu ICO-a je završeno. Ovo se odnosi i na slovenačke projekte. Broj ICO projekata je inače porastao, a prikupljanje sredstava za finansiranje startap projekata za izdavanje kriptovalute je slično klasičnom finansiranju različitih oblika rizičnog kapitala. Međutim, dostizanje „soft capa” više nije konstantno, čak i projekti sa jakom marketinškom kampanjom i „dream timom” nisu uspeli da dostignu „hard cap”.

Tokom ovog perioda, ICO kampanju su manje ili više uspešno završili Eligma, onlajn prodavnica na bazi blockchaina, Robotina, pametna distribucija električne energije, kripto berza Tokens (osnivač Tokensa je i osnivač Bitstampa), manji ICO projekat koji tokenizuje nekretnine od strane kompanije BlocksquareMoney Rebel, platforma za elektronsko bankarstvo, i drugi.

Danas je situacija među slovenačkim ICO projektima takva da se uglavnom čeka na rast kripto tržišta. Problem je u tome što je takvih projekata sve više (ne samo slovenačkih), a investitora sve manje jer se vreme čekanja na povraćaj investicije povećava. Ako bi došlo do preokreta trenda na kripto tržištima, bili bismo svedoci novog talasa investitora. Međutim, konkurencija je sve veća. U nekim slučajevima, čak i u istim segmentima koji se odnose na ICO projekte.

Takav primer zasićenog segmenta odnosi se na projekte kripto berzi za vanberzansko trgovanje kriptovalutama. Samo u Sloveniji trenutno je u toku najmanje šest takvih projekata. LimitlexBlockTradeAceTrade i gore pomenuti Tokens su nove kripto berze. Slični projekti (vanberzansko trgovanje) su i Kriptomat i LoCoins, ali ne nameravaju da sprovedu ICO. Poslednja dva konkurenta dopunjuju ponudu dvojici već uspostavljenih igrača na lokalnom tržištu, Bitins i Bitnik (Bitnik i LoCoins su filijale).

Dodatni problem za startap ICO projekte koji iza sebe nemaju ozbiljnu finansijsku podršku jeste da uđu među ozbiljne igrače. Ovakav globalni primer je ICO projekat Telegrama, koji je prikupio rekordnih 1,7 milijardi dolara od privatnih investitora. U Sloveniji, na primer, glavni investitor u projekat Eligma je BTC d.d., najveći trgovački i poslovni centar u Ljubljani, koji je već u pre-ICO fazi u projekat uložio 1,5 miliona evra. Već pomenuti ICO Robotine pokrenula je i kompanija koja uspešno posluje više od jedne decenije na tržištu.

Nedavno su dva slovenačka ICO projekta dokazala da se putem inovativnog pristupa (putovanje po Aziji i Dalekom istoku, adresiranjem manjeg broja glavnih investitora) sredstva mogu prikupljati i pod veoma teškim tržišnim uslovima. Pomenuti projekti su Eventum i 0xcert koji su prikupili oko 10 miliona dolara. Takođe je vredan pomena i ICO projekat Tolar HashNet, koji je sakupio više od osam miliona dolara u pre-ICO fazi, a ICO je planiran krajem avgusta. To je hrvatski projekat, koji je ujedno i doprinos slovenačkog znanja.

Blockchain ekosistem

Za razvoj blockchain tehnologije u Sloveniji ceo ekosistem postaje važniji od dugoročnih ICO projekata, te se on postepeno uspostavlja. Oko svih uspešnih blockchain kompanija stvoreno je sveobuhvatno okruženje podrške. To su advokati, poslovni savetnici, poreski i drugi konsultanti sa veoma specijalizovanim znanjem. Isto važi i za programere specijalizovane za C++, Python, Go i druge programske jezike za pisanje otvorenih kodova za pametne ugovore. Slovenački blockchain ekosistem ima sva neophodna znanja potrebna za izvođenje složenih blockchain projekata. Novak LawLemur Legal (obe pravne), Spartan SolutionNetis (razvoj softvera), Hash Mark (marketing), samo su neke od kompanija koje su specijalizovane za blockchain, finansijke tehnologije i slične projekte.

U inostranstvu, pronalaženje blockchain rešenja više nije samo u domenu startap kompanija i „zrelih” kompanija za informacionu tehnologiju. Ovo je postepeno stupilo na snagu i u Sloveniji. Petrold.d., najveća slovenačka kompanija za naftu i energetiku, i Gen-I, najveći slovenački distributer električne energije, bili su prvi koji su izvršili transakciju na nemačkoj blockchain platformi Enerchain za trgovinu električnom energijom, a koja uključuje i druge korisnike, između ostalog RWE, Total i Enel.

Neprofitne organizacije takođe su igrale važnu ulogu u izgradnji ekosistema. CEE Blockchain Aliance je u aprilu organizovao međunarodnu blockchain konferenciju u Brdu kod Kranja, kojoj su takođe prisustvovali slovenački premijer, ministar ekonomije i jedan od osnivača Itirijuma. Bitkoin društvo Slovenije na Facebooku ima 14.200 članova i glavni je promoter raznih slovenačkih blockchain projekata. Blockchain Asocijacija Slovenije organizovala je seriju kvalitetnih i dobro posećenih događaja na temu blockchaina. Blockchain Think Tank je igrao najvažniju ulogu među nezavisnim, neprofitnim blockchain organizacijama. U septembru, Bitkoin društvo Slovenije i Blockchain Think Tank zajedno organizuju prvi Kripto piknik.

Blockchain Think Tank Slovenija

Ne samo za blockchain, već i za druge revolucionarne tehnologije i poslovne modele, kao što je veštačka inteligencija, autonomna vozila, često dolazi do jaza između inovativnog privatnog sektora i rigidnog javnog sektora. Razlog tome je što se tehnologija uvek razvija mnogo brže od regulative. Blockchain Think Tank Slovenija osnovana je 2016. godine kako bi se povezala ova dva stuba na polju blockchain tehnologije.

Za kratko vreme uspela je da izvede nekoliko uspešnih projekata. Najuspešniji među njima bila je izrada „ICO smernica” upućenih izdavačima ICO-a, investitorima i savetnicima u ICO projektima. To je važan čin samoregulacije blockchain industrije koji utvrđuje minimalne standarde. Smernice je odobrila i slovenačka vlada. Think tank je pripremio neke izmene i dopune zakona, uspostavio konstruktivnu saradnju sa svim relevantnim regulatorima, pripremio predlog za uključivanje blockchaina u novom koalicionom sporazumu, organizovao 25 događaja, povezao se sa hrvatskim UBIK-om i srpskom Bitcoin Asocijacijom Srbije i zajedno sa njima u Zagrebu organizovao događaj pod nazivom „ICO Balkan Ekpress”.

Regulatori i vlada

Uprkos tome što je slovenački premijer na jednom javnom događaju izjavio da će Slovenija postati najprivlačnija zemlja za blockchain tehnologiju u EU, u ovoj oblasti se u Sloveniji ništa nije promenilo. Ovo je naročito očigledno pri poređenju sa aktivnostima nekih drugih evropskih zemalja, posebno Malte i Estonije, a delom i Švajcarske.

Posledica toga je da većina gore pomenutih ICO-a i drugih slovenačkih blockchain projekata zapravo nisu slovenački. Slovenačko je samo znanje. Zbog nejasnog pravnog okvira, ove kompanije retko se nalaze u Sloveniji (npr. Viberate, Eligma, Blocksquare). Umesto toga nalaze se na Devičkim ostrvima, Estoniji, Hong Kongu, Gibraltaru, Malti, Kajmanskim ostrvima, Švajcarskoj itd. Bitstamp je registrovana u Londonu i licencirana od strane luksemburškog finansijskog regulatora.

Za razliku od vlade, slovenački regulatori ipak zaslužuju pohvalu. U komunikaciji sa industrijom brzo reaguju, pažljivo prate i dobro poznaju blockchain industriju. Poreska uprava praktično svakog meseca izdaje mišljenje o oporezivanju kriptovaluta i ICO projekata. ICO dokument o konsultacijama o transakciji izdao je i regulator koji je odgovoran za tržište finansijskih instrumenata. Isposatavilo se da je za izdavanje različitih dokumenata, učestvovanje u događajima i otvorenu komunikaciju sa blockchain projektima, glavna centralna banka.

Uprkos činjenici da je zakonodavstvo u nekim delovima nejasno i prepušteno tumačenju pravnih savetnika za projekte, blockchain industrija i regulatori podležu nekoj vrsti sporazuma prema kome regulatori samo prate razvoj industrije i, barem za sada, je ne ugrožavaju. Svakako ovo nije rešenje na duži rok jer ovakva situacija uvodi pravnu nesigurnost i time stvara pravni rizik za sve zainteresovane strane. U Sloveniji je potrebno uspostavljanje tzv. pametne regulative, koja bi trebalo da predstavlja pravi balans između regulacije i samoregulacije.

Prednosti Slovenije

Kao što se vidi iz gore navedenog, u Sloveniji imamo veoma aktivan i uspešan privatni blockchain sektor, gde se nekim već globalno uspostavljenim kompanijama pridružuju novi kripto igrači. Zajedno sa ohrabrujućom sredinom, koja je usko povezana sa unapred uspostavljenim startap okruženjem, formiran je kompletan ekosistem. To omogućava brz prenos znanja i pravovremenu adaptaciju na tržišne uslove. Sve ovo predstavlja nejveću konkurentsku prednost koju slovenačka blockchain industrija ima u odnosu na druge zemlje.

Pošto se tržište kriptovaluta i sve u vezi sa njim postepeno reguliše, u bliskoj budućnosti, dobro obrazovani i informisani regulatori zasigurno će se pokazati kao velika prednost Slovenije. Najveća konkurentna prednost Slovenije će biti u operacijama u kojima će biti napravljene različite regulatorne dozvole, posebno u finteh projektima. One predstavljaju tzv. EU pasoše, što znači da će sa dozvolom (licencom) slovenačkih regulatora moći da se posluje širom EU, bez ikakvih dodatnih proceduralnih prepreka. Isto se odnosi i na pitanje kriptovaluta garantovanih nepokretnostima („security tokens” ili „asset backed tokens”).

Na kraju, možemo pomenuti i politiku kao potencijalno konkurentsku prednost. Kao što je već pomenuto, političke figure se do sada nisu pokazale u ispunjavanju svojih obećanja, a učestvovale su u blockchain događajima uglavnom zbog svoje promocije (i posla koji će obavljati u budućnosti). Međutim, i dalje se oseća da su svesni da blockchain kompanije u Sloveniji otvaraju nova radna mesta sa visokom dodatom vrednosti, da država može da popuni fiskalnu kesu i da blockchain predstavlja pokretačku snagu unutar industrije 4.0, čime preduzeća iz ove industrije postavljaju zemlju na kartu digitalne Evrope. Slovenija je mala zemlja i u prošlosti je dokazano da ako postoji širok javni, a posebno politički interes, stvari brzo mogu da postanu opšteprihvaćene. Nadamo se da će to biti slučaj i sa blockchainom.


Tekst koji prenosimo smo preuzeli sa Cointelegrapha.

Rubrika blockchain je pod pokroviteljstvom Gamecreditsa