Kako je nastao font koji svi (nepravedno) volimo da mrzimo

Da, mislimo na Comic Sans.

Sanja Vatić - 19. Jun, 2017.

Koliko ozbiljno bi shvatio upozorenje „NE ULAZI” ako bi bilo napisano fontom Comic Sans? Ne previše ozbiljno. Ovaj beserifni kao rukom napisan font je nepravilan. U njemu nije sve pod konac, linije su krive, nekako je raskliman i kako sam tvorac kaže Guardianu „krši pravila tipografije”.

Zato je retko dobar izbor za bilo šta, ponajmanje upozorenja ili zvanična saopštenja. A ipak se nalazi na prehrambrenim proizvodima, neonskim reklamama, spomenicima, CERN-ovoj najavi otkrića Higsovog bozona, fajlovima FBI-a ili dokumentima Drugog osnovnog suda u Beogradu:

431511

1663

1hbxBBP

↑ fotografija Uroša Nedeljkovića

Kako i za šta je onda uopšte nastao? Za program koji je trebalo da uči decu kako se koristi računar. Krajem 1994. godine, u vreme kada je Vinsent Konar radio u tipografskom timu Microsofta razvijao se Microsoft Bob, program koji je trebalo da učini računare dostupne početnicima. Maskota programa bio je kuca Rover koji se korisnicima obraćao kao u stripu – preko dijalog oblačića. Zamisao je bila da font u oblačićima bude Times New Roman, ali se Vinsentu to konceptualno nije dopalo. Smatrao je da i font treba da bude jednako stripski kako bi bolje bio povezan s proizvodom.

Tada je Vinsentov kriterijum za to šta je dobro a šta loše bio – da li je drugačije? Odnosno, ako nešto natera posmatrača da stane i da se zamisli, onda je dobro. S takvim kriterijumom i namerom da napravi razgraniji font, inspiraciju je tražio u stripovima „Nadzirači” i „Betmen: Povratak Mračnog viteza”. Ono na čemu je radio nije se svidelo njegovim šefovima. Tražili su nešto „tipografskije”, ali je Vinsent insistirao na tome da treba da bude čudno i da nikako ne sme da bude dosadno.

Ipak, njegov font koji je trebalo da liči na dečiji rukopis nije bio završen na vreme da bi bio uključen u Microsoft Bob, pa Microsoft u samom početku nije uticao na komercijalizaciju Comic Sansa, već ljudi kojima se svideo. Bio je manje formalan i konvencionalan od fontova koji su bili ponuđeni.

Comic Sans je nastavio da živi svoj život. Ljudi iz Microsoftovih kancelarija su ga koristili u mejlovima, na pozivnicama za žurke i rođendane. Time je postao deo svakodnevne komunikacije, a nakon što je ušao u Windows 95 kao difoltni font, Comic Sans postao je globalni fenomen.

Onog trenutka kada je postao masovno dostupan počele su da stižu i kritike. Već tada su dva dizajnera osnovala grupu Ban Comic Sans s ciljem da nauče ljude kako se pravilno koriste fontovi. Kasnije se oglasio i Dejv Gibons, jedan od stripotvoraca „Nadzirača” sa „mislim da je Comic Sans užasan” i „inferioran naspram inspiracije”, a glavni dizajner Twittera je objavio kako većinu prostora na serveru zauzimaju žalbe na avio kompanije, Comic Sans i Džastina Bibera. Tim redom.

Drugačija perspektiva

Vinsentovo opravdanje je da je Comic Sans bio namenjen početnicima. I to ne bilo kakvim, već deci.

To što su ga usvojili svi oni koji nisu razumeli kada i kako se koristi koji font je možda i znak toga koliko se tehnologija integrisala u svakodnevnicu i označila prelaz iz vremena u kom računare koriste samo profesionalci do toga da je dostupan svima.

Ako posmatramo stvar na taj način, mogli bismo da zaključimo i da je Comic Sans zapravo jedan od pokazatelja demokratizacije informacionih tehnologija, koji je u početku zastrašujuće mašine i programe učinio manje stranim mnogima koji nisu bili tehnološki entuzijasti već “obični” ljudi. Iako je Comic Sans zasluženo na lošem glasu, možda mu treba pokazati i nešto naklonosti kao malom, ali značajnom koraku u prelasku sa bezličnih mašina u period gde računari prožimaju naše lične i profesionalne živote.